Izvor: Press, 08.Avg.2010, 01:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alarmantno: 149.065 stručnjaka napustilo zemlju
Prema poslednjem istraživanju, kofere pakuju visokoobrazovani ljudi iz gradova. Njihov odlazak ostaviće katastrofalne posledice u državi
Ukidanje viza i teška ekonomska situacija navode sve više građana da odu iz zemlje. Srbiji preti novi talas emigracija, a poslednja istraživanja govore da će u armiji novih iseljenika biti mladi, visokoobrazovani ljudi iz gradskih sredina.
Tanja Pavlov, zamenik direktora organizacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << „Grupa 484", koja je radila veliko istraživanje o migracionim potencijalima, kaže za Press da Srbiju uglavnom žele da napuste mlade osobe od 15 do 24 godine, a da je manje onih koji imaju do 39 godina. Najmanje ima onih koji su završili samo srednju školu jer je većina migranata visokoobrazovana. Zapravo, sa stepenom obrazovanja raste i stepen želje za iseljenjem iz zemlje. Želju da napuste Srbiju podjednako imaju i žene i muškarci.
Na Zapad po bolji život
- Čak 24 odsto visokoobrazovanih i 33 odsto ispitanih magistranata i doktoranata razmišlja o iseljenju iz Srbije. Profil emigranta izgleda ovako: najverovatnije je učenik, student, nezaposlen ili radi izvan neposredne proizvodnje. Nije još osnovao porodicu, premda ne živi sam. Verovatnije je iz Beograda, a manje je verovatno da je iz ruralne sredine ili iz Vojvodine. Nema stambeni prostor i zemlju, uglavnom je bez prihoda ili ima lični dohodak u vrednosti od 8.000 do 18.000 dinara - navodi Tanja Pavlov.
Do Drugog svetskog rata migranti u potrazi za boljim životom bili su uglavnom najsiromašniji i najmanje obrazovani. Međutim, sadašnji potencijalni migranti su obrazovaniji ljudi iz gradova koji odlaskom na Zapad žele da reše egzistencijalno pitanje.
Istraživanje o profilu potencijalnog migranta pokazuje da su oni veoma brojni. Zato bi talas emigracije koji preti imao katastrofalne posledice po zemlju.
- Njihovo iseljenje bi smanjilo procenat aktivnog radnog stanovništva, koje već godinama ima opadajući trend. Budući da su zbog mladosti i obrazovanja konkurentni na tržištu rada i adaptabilniji, spremniji su za uspešniju integraciju u zemlji destinacije i manje motivisani za povratak u Srbiju - objašnjava Tanja Pavlov.
Srbiju je tokom devedesetih zapljusnuo talas emigracije, kada je izgubila znatan deo svoje najbolje potencijalne radne snage. Prema podacima Ekonomske komisije UN za Evropu, u periodu od 1991. do 1993. godine iz republika bivše SFRJ emigriralo je između 800.000 i milion ljudi. Procena je da je dva odsto njih bilo visokoobrazovano.
Na pitanje da li se emigranti vraćaju nazad u Srbiju ili odlaze sa idejom da se ne vrate, Tanja Pavlov kaže da se uglavnom ne vraćaju.
Odlaze zbog siromaštva
- Oni koji napuštaju Srbiju odlaze sa idejom da će se vratiti, ali se ne vraćaju, pogotovo ne do završetka radnog veka, jer imaju bolje uslove života u novoj zemlji nastanjenja. I verovatnije je da će se preseliti u neku drugu stranu zemlju nego da će se vratiti u zemlju porekla, pogotovo ako je reč o visokoobrazovnim migrantima - objašnjava ona.
Danas skoro polovina onih koje žele da odu iz Srbije kao razlog navodi lošu ekonomsku situaciju, ali i neuređen društveni sistem. Životni standard je dominantan faktor i navelo ga je 43 odsto ispitanika, a neuređen društveni sistem navelo je 12 odsto ispitanih.
Sa druge strane, faktori privlačenja u drugim zemljama prvenstveno su vezani za posao. To su mogućnost zapošljavanja, bolje plaćen posao, mogućnost napredovanja na poslu i posao u skladu sa kvalifikacijama. Ono što još privlači Srbe u druge zemlje sveta su i bolja perspektiva, mogućnost školovanja i usavršavanja.
.jpg)
