Izvor: Vesti-online.com, 03.Avg.2013, 07:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zgrade iz budućnosti

Margot Krasojević ne odgovara profilu standardnog arhitekte. Margot je, slobodno se može reći, revolucionarka u arhitekturi koja, koristeći kompjutersku simulaciju i specijalne programe, ispituje vezu između psihologije, neurologije, fobija i iskustva prostora, i tako definiše kriterijume za svoju viziju. Njena dela i originalnost zadivljuju stručnu javnost, a idejom da ukrsti svoja znanja iz realnog i fiktivnog napravila je bum u svetskom dizajnu.

Zgrade od cigle i betona >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << ne nalaze se u njenoj mapi radova, umesto toga tu je "sajens-fikšn" projekat hidroelektričnog zatvora sa vodopadom, koji bi trebalo da bude izgrađen usred Pacifika, na kanadskoj obali. Ideju je našla u prošlosti, u legendarnom zatvoru-ostrvu Alkatrazu, iz kojeg za 29 godina, koliko je korišćen, nije uspeo nijedan od 14 pokušaja osuđenika da pobegnu i dočepaju se 2,4 kilometra dalekog kopna. I iz njenog futurističkog zatvora pogled se pruža na beskrajno plavetnilo mora, a jedini zvuk koji bi se čuo je šum zatvorskog vodopada. Unutrašnji zidovi su od stakla, tako da su sve ćelije pregledne kao na dlanu.

Čitava konstrukcija je boje senfa , što je jedan od elemenata koji bi psihološki delovao na zatvorenike. Ali, to nije sve o ovom Alkatrazu budućnosti. Talasi koji zapljuskuju tornjeve na kojima bi stajao zatvor pokretali bi Tajsonove turbine na proizvodnju električne energije za potrebe građevine, uključujući vodopad, a struje bi bilo dovoljno i za izvoz na kopno.

Margot Krasojević je rođena 19. juna 1975. godine u Londonu, gde je studirala i doktorirala arhitekturu na Bartlet univerzitetu, kao i psihologiju. Radila je u jednom od najpoznatijih svetskih arhitektonskih biroa kod čuvene Zahe Hadid, NOX-u, i predavala je na univerzitetima u Vašingtonu, Berkliju i Ostinu. Osnovala je 1998. sopstvenu firmu za digitalni dizajn i istraživanje Decodeine sa predstavništvima u Londonu, Beogradu, Pekingu i Moskvi. Pored toga, dr Krasojević je napisala dve monografije o teoriji arhitekture i završava treću knjigu. Osim toga je kritičar, konsultant i predavač savremenog dizajna. Specijalizovala se i za popularizaciju arhitekture kroz medije. Izlagala je u Tel Avivu, Njujorku, Vašingtonu, Mančesteru, Pekingu, Torontu...

- Interesuje me postojanost u korišćenju tehnologije ne samo kao sredstva za razvijanje formalnog i strukturnog arhitektonskog jezika korišćenjem softverskih programa već i šta to znači u pogledu dinamike ili prihvatanja - objašnjava genijalna dizajnerka srpskog porekla koja živi i radi u Londonu. Da li će i kada superzatvor postati realnost, ostaje da se vidi. Kineski investitori su u svakom slučaju već pokazali zainteresovanost za njenu ideju.

Isto tako originalni su i njeni ostali projekti, poput Džetvej hotela u glavnom gradu Katara, Dohi. Ovaj neobični hotel zapravo je pokretni luksuzni apartman, koji može da se doveze do privatnog aviona klijenta i omogući mu da u njemu provede dan pre nego što produži let. Za izgradnju su korišćeni najsavremeniji materijali, a uz to poseduje nezavisnu električnu energiju koju proizvode radioaktivni elementi, i to na period od 10 godina, bez potrebe za eksternim napajanjem.

Hidroelektrični zatvor sa vodopadom

Fantastična je i ideja visećeg hotela - kampa za alpiniste, koji je dizajnerka napravila za francuskog naručioca, a predviđeno je da se podigne u blizini Kana. U ovoj studiji se koristi specijalno staklo i elementi u obliku prizme, kako bi se "izmenio način na koji alpinista vidi svoje okruženje i podstakla različita psihološka iskustva na osnovu suptilnih promena u viziji".

- Moja najveća inspiracija je Nikola Tesla - otkriva Margot, čiji su roditelji poreklom iz Beograda. - Što se više radi istraživanja u oblasti kretanja, promene okruženja i dinamične geometrije u dizajnu, utoliko više možemo da razumemo koje kontekstualne promene životne sredine mogu biti uhvaćene u njihovoj formi i arhitektonskom tipologijom. Arhitektura reaguje i utiče na stalnu promenu okoline, a ovaj proces uvek ponovo otkriva, redefiniše i menja samog sebe.

Da nije zaboravila zemlju predaka, Margot je dokazala time što je projektovala Pizoelektrično igralište za Pionirski park u Beogradu 2011. godine. Ovaj svojevrsni baldahin napravljen je tako da atmosferske padavine sa uvijenog krova odvodi u bazen koji se nalazi ispod, gde voda prelama svetlost tako da osvetljava unutrašnjost strukture. Kretanje kroz prostor, bilo da su u pitanju deca koja se tu igraju ili je u toku nastup nekog benda, pokreće poluprovodne pizoelektrične diskove koji proizvode struju. Ova struja se dalje vodi u specijalno staklo od koga je napravljena kupola koja osvetljava unutrašnjost. Kupola uvek svetli drugačije, u zavisnosti od vrste dešavanja u njoj.

Poput futurističke bajke deluje i projekat letelice koja bi nadoknađivala nedostatak ozona i filtrirala opasne sunčeve zrake, konvertujući ih u bezopasnu svetlost. Ona bi se dalje sistemom ogledala slala u zone na zemlji bezbedne od zračenja. Ovako projektovani veštački izvori svetla mogu da se podese tako da simuliraju letnje sunce, menjajući fizički prostor kreiranjem iluzije prirodnog svetla.

- Drugačija ostvarenja u arhitekturi se dešavaju svaki dan i verujem da tehnologija utiče najviše na društvene običaje i na naše okruženje. Arhitektura je uvek bila sporija u menjanju identiteta, ali pošto kao društvo živimo brzo i uz velike promene, to takođe utiče i na njen kontekst - kaže Margot.

Pre nekoliko godina uradila je i projekat za hotelski kompleks Montenegro u Budvi, i to na strmoj litici, koji se sastoji od niza dramatičnih ugaonih oblika na kaskadama, čime se oponaša tradicija gradnje na stenovitim padinama Crnogorskog primorja. Projektovala je takođe i privatne vile u Splitu, Dubrovniku i Crnoj Gori.

Osim arhitekturom, Margot Krasojević se bavi i dizajnom. Upravo ovih dana pojavila se njena lampa koja lebdi na magnetnom jastuku i slobodno rotira bez kontakta sa podlogom, za koju je dobila nagradu na konkursu INHABITAT za 2013. godinu.

- Trenutno radim dizajnersko istraživanje sa Žak Ružeri fondacijom za inovativnu i futurističku arhitekturu. Moji uzori u arhitekturi su Tojo Ito, Oskar Nimajer, Karlo Skarpa i Čarls Leutner - kaže za "Vesti" ambiciozna Srpkinja, koja trenutno projektuje i aerodromsku zgradu u Pekingu i privatne vile u Ordosu, u Mongoliji.

Od svog slavnog zemljaka Nikole Tesle Margot je očito naučila ono najbitnije, a to je da svet učini premalim za svoje ideje.

Nastavak na Vesti-online.com...