Izvor: Politika, 05.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaštita od prezelitizma
Poznavaoci stanja u verskim zajednicama i crkvama u Srbiji kažu da im nije jasno zbog čega su crkve tražile povlačenje Predloga zakona o zabrani diskriminacije, naročito kad je reč o članu 18. koji se tiče promene vere ili uverenja.
Urednik Verske informativne agencije Živica Tucić kaže da je „sloboda ljudi da menjaju veru ili da odu u bezverne”, kao što „svako ima slobodu da promeni stranku”.
Publicista Mirko Đorđević ocenjuje da je to >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čisto politički motivisan potez koji je „za žaljenje”. Političku pozadinu on objašnjava time da SPC, zapravo, ne želi da dopusti da nacionalne manjine, poput rumunske, crnogorske i makedonske formiraju svoje crkve u Srbiji.
– To nije dobar potez ni za samu crkvu, jer kao što naši ljudi žele svoju crkvu u inostranstvu, tako i drugi žele svoju crkvu u Srbiji – ocenjuje Đorđević.
Đorđević se, ipak, slaže da bi određene primedbe mogle da budu legitimne ukoliko bi njihov cilj bio da se sopstveni vernici zaštite od prozelitizma (što se može prevesti kao „vrbovanje” pripadnika druge vere za svoju veru) drugih crkava i verskih zajednica.
Tucić, međutim, dodaje da potpune zabrane prozelitizma ne može da bude, jer se ljudima ne može zabraniti bilo da bira veru ili da bude ateista.
Treba podsetiti da je u Grčkoj, koja je članica EU, od 1975. godine Ustavom zabranjen prozelitizam zbog čega je Grčka pred Sudom za ljudska prava u Strazburu izgubila spor od jednog pripadnika Jehovinih svedoka, kome je isplaćena i novčana odšteta. Poznavaoci ove problematike objašnjavaju da se prozelitizam zabranjuje jer se smatra da se time omogućava „otimanje” vernika na nelojalan način, jer pojedine verske zajednice bez identifikacije nude novčanu pomoć građanima da bi ih pridobili. A to se ni u jednoj zemlji ne smatra dozvoljenom radnjom.
Sa druge strane, Tucić misli da se reakcija na drugi sporni član, kojim se tretira seksualna orijentacija pojedinca, može smatrati normalnom „jer ono što je za sekularizovano društvo normalno, nije normalno i za crkve”.
– I ovde i u drugim zemljama, crkve imaju svoj kodeks morala – dodaje Tucić.
Prošle godine su, na primer, sve crkve zajedno reagovale protiv zakona o zabrani diskriminacije u Hrvatskoj, ali je hrvatski Sabor ipak velikom većinom usvojio Zakon o suzbijanju diskriminacije, dok svi predlozi verskih zajednica i drugih konzervativnih udruženja, kojima su se uglavnom dovodile u pitanje odredbe o toleranciji različitih seksualnih opredeljenja i rodnog identiteta, nisu uzeti u obzir.
Prema mišljenju Mirka Đorđevića, odnos crkve prema seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu je malo komplikovaniji, jer crkva ne odobrava homoseksualizam, ali se istovremeno i sama suočava sa problemima kao što su slučajevi nekadašnjeg starešine manastira Hopovo Ilariona i vladike Pahomija, na koje nema odgovore.
D. M. – M. R. P.
---------------------------------------
Šta je prozelitizam
Prozelitizam je, kako se definiše u Vikipediji, manija ili pomama obraćanja u neku veru pristalica druge vere, težnja onih koji gledaju da, naročito nečasnim i ružnim sredstvima, pristalice druge verske stranke pridobiju za svoju stranku.
Prozelit predstavlja došljaka, pridošlicu; to je obraćenik, onaj koji je prešao u drugu veru, onaj koji je iz jedne stranke, naročito verske, prešao u neku drugu (izraz potiče od grčkog judaizma, kada su se, u vreme Hristovo, ovako nazivali neznabošci koji su primili jevrejsku veru). U Grčkoj je prozelitizam ustavom zabranjen. Ruska pravoslavna crkva optužuje katoličku crkvu za prozelitizam na području Rusije od 1991. godine.
------------------------------------------------
Gajin: Na meti napada zakonski tekst, a ne gejevi
Postojalo očekivanje da će se animozitet prema zajednici gejeva i lezbijki reflektovati na neraspoloženje građana prema samom zakonu, rekao je član radne grupe za izradu zakona o zabrani diskriminacije.
Povlačenje predloženog zakona je „puč na pravni sistem”, rekao je Saša Gajin, član radne grupe za izradu zakona o zabrani diskriminacije i koordinator Koalicije protiv diskriminacije Centra za unapređivanje pravnih studija.
Gajin kaže da Koalicija protiv diskriminacije i Centar za unapređivanje pravnih studija misle da je reč o pokušaju da se javnost okrene protiv samog zakona. Odnosno, da „meta napada nisu gejevi i lezbijke, već sam zakonski tekst”.
– Reč je o jednoj sasvim suprotnoj ideološkoj matrici, u kojoj načelo ravnopravnosti, odlika savremenih pravnih sistema demokratije – da tretiraju sve ljude kao jednake, bez obzira na lična svojstva – nije dovoljno shvaćena.
Oni su i predstavili ovaj zakon kao zakon koji brani prava gejeva i lezbijki, a ne kao zakon koji brani prava svih manjina, očekujući da će se taj animozitet koji postoji prema zajednici gejeva i lezbijki reflektovati na neraspoloženje građana prema samom zakonu – kaže Gajin.
Gajin je ispričao i da su o predlogu zakona bile organizovane tri javne rasprave na kojima je učestvovalo više od 200 učesnika. Na osnovu primedbi iz javnih rasprava zakon je izmenjen. Iz Ministarstva vera, koje ima ovlašćenje da reflektuje pozicije verskih zajednica, dobili su, kaže, pozitivno mišljenje, jedino je bilo primedbi na onaj član koji se odnosi na verske slobode. Taj član je, potom, izmenjen. I na sednici Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije, zakonski predlog je podržan „ogromnom većinom”, s tim što su svoje mišljenje izdvojili radikali i Nova Srbija, „zbog toga što su mislili da je uvođenje poverenika za zaštitu ravnopravnosti neopravdano udvajanje administracije”.
On kaže da ne postoji direktiva EU koja obezbeđuje prava na izražavanje seksualne orijentacije.
– Ali, postupilo bi se suprotno duhu evropskih direktiva kada bi se prava gej populacije ograničila, u smislu uskraćivanja slobode izražavanja seksualnog opredeljenja ili ako bi im se uskratila druga prava zbog pretpostavljene ili stvarne homoseksualnosti – kaže Gajin, navodeći i da ne postoji nacionalno zakonodavstvo u Evropi u kome će se naći odredba koja osporava pravo toj populaciji da izrazi svoje seksualno opredeljenje.
Naglašavajući da se zakon bavi samo osnovnim pravima seksualnih manjina i to tako da oni, s jedne strane, zadrže svoju seksualnu orijentaciju kao privatnu stvar i da, s druge strane, onaj ko želi da javno izrazi svoju seksualnu orijentaciju ne može biti zbog toga diskriminisan, „Politikin” sagovornik ističe da ne može biti advokat onih koji su protiv predloženog propisa. Stoga kao primer navodi Španiju, izrazito katoličku sredinu, koja je jedna od prvih zemalja koja je priznala prava homoseksualaca u načelu, a zatim otišla i korak dalje, pa je donela i zakon o priznavanju njihovih brakova. Kada je usvajan taj zakon („ne pre”), Katolička crkva je organizovala demonstracije protiv vlade, ali nije bila dovoljno moćna da spreči njegovo usvajanje. Gajin podseća i da je i Hrvatska pre više godina donela zakon o istopolnim zajednicama.
Za Grčku, koja je članica EU i u kojoj crkva ima veliki uticaj, on kaže da ne može biti uporedni primer, zbog toga što pravoslavna crkva u toj zemlji ima status državne crkve. Kod nas je status crkvenih organizacija drugačije regulisan. Po Ustavu, crkva i verske zajednice su odvojene od države i ne smeju se mešati.
B. Čpajak
-----------------------------------------------
Homen: Zakon uslov za „šengen”
Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, kaže da je zakon o zabrani protiv diskriminacije neophodan za belu šengensku listu. On je rekao da Evropska komisija „ne ulazi u detalje” šta taj zakon treba da sadrži.
– Traže samo donošenje zakona, ali podrazumeva se da on treba da bude u skladu sa konvencijama Saveta Evrope i evropskim direktivama. Ako uradimo zakon koji nije takav, džaba smo ga radili – kaže Homen.
[objavljeno: 06/03/2009]
