Izvor: Politika, 24.Maj.2014, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za uvoz struje dato 3,4 miliona evra

Mada je EPS planirao da u ovo doba godine s visokim majskim vodama zarađuje od izvoza, do juče kupio 84,4 miliona kilovat-sati

Ukoliko ne dođe do nekih novih meteoroloških iznenađenja i reke Kolubara i Sava, ostanu u svojim koritima, obrenovačka Termoelektrana „Nikola Tesla” A, koja zbog poplave ne proizvodi struju od 16. maja, danas ili sutra bi trebalo da počne s radom.

Ta činjenica, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << međutim, ne znači da će Srbija potrebe za strujom moći da podmiri svojom proizvodnjom. Svi su izgledi da će uvoz biti nastavljen i posle nedelje za kada je planirano pokretanje bloka A1 u TENT A, jer proizvodnja iz sopstvenih kapaciteta i dalje neće biti dovoljna da bi podmirila sve potrebe, potvrdili su juče „Politici” u EPS-u.

Zbog poplava je, inače, proizvodnja struje iz kapaciteta EPS-a manja za oko 20 odsto.

Od 15. maja, kada je proglašena vanredna situacija u Srbiji do juče EPS je uvezao 84,4 miliona kilovat-sati u vrednosti od 3,4 miliona evra. Kako se bude povećavala proizvodnja električne energije biće i manji dnevni uvoz, kažu u ovom javnom preduzeću.

Zbog ogromne direktne i indirektne štete (za sada se procenjuje na 200 miliona evra) u EPS-u je formirana komisija za procenu štete. Pored direktne štete na objektima i opremi postoji i šteta zbog toga što je EPS, kako kažu, bio prinuđen da obezbedi neophodne količine električne energije za stabilno snabdevanje privrede i građana Srbije.

U TENT-u, gde se start proizvodnje očekuje danas ili sutra, proizvodi se oko 50 odsto ukupne struje, ili 1.200 megavata, ali je zbog poplave proizvodnja smanjena za oko 30 odsto, na Đerdapu za 40, gde EPS svesno gubi da bi voda oticala Dunavom i da bi se smanjila voda u poplavljenim područjima.

U Kolubari je proizvodnja smanjena za trećinu, dok je Kostolac sve vreme radio. U normalnim okolnostima iz termoelektrana se ukupno dobija 70 odsto ukupne domaće struje.

Aleksandar Obradović, v. d. direktora EPS-a istakao je da će se struja uvoziti kada god za tim bude potrebe iz Mađarske, Republike Srpske i Bugarske po tržišnim cenama, te da EPS-u niko ne isporučuje struju za džabe.

Iako se prvih dana poplava spekulisalo da će se naknada šteta namiriti povećanjem cene struje, Obradović kaže da se, ukoliko budemo morali da uvozimo više struje zbog posledica poplava, to neće odraziti na tarifne kupce, odnosno domaćinstva, već na cenu kilovata na otvorenom tržištu – za potrošače na visokom i srednjem naponu.

Činjenica je da Srbija i uobičajenim okolnostima, kada nema poplava i prirodnih katastrofa, tokom leta uvozi struju, jer ima manjkove zbog sve većeg korišćenja klima zbog čega se zimska potrošnja gotovo izjednačila s letnjom.

Milorad Grčić, direktor Rudarskog basena „Kolubara” objasnio je da će za nekoliko dana za Obrenovac svakodnevno ići od osam do deset hiljada tona uglja, u roku od deset dana 30.000 tona kako bismo dostigli nivo od 60.000 tona, što je uobičajen transport uglja za ovo doba godine, što pretpostavlja i normalnu proizvodnju struje.

Situacija u reonu Termoelektrane „Kostolac B” je pod kontrolom. Mlava je u opadanju pa „Kostolac” više nije u opasnosti, potvrdio je juče Dragan Jovanović, direktor. – Uspeli smo da odbranimo termoelektranu od reke Mlave. Pre dva dana je pokrenuta i traka za prevoz uglja do termoelektrane A, tako da sva tri bloka sada rade punim kapacitetom, a najvažnije je da za sada nema direktne opasnosti od poplava, zaključio je on.

EPS: Naplatićemo štetu

Na spekulacije u javnosti da EPS nije osigurao svoju imovinu kod neke osiguravajuće kuće od koje treba naplati štetu posle poplava, u EPS-u su „Politici” odgovorili „da će sva šteta na opremi, mehanizaciji i bagerima nastala zbog nezapamćenih poplava u Srbiji biti naplaćena od osiguranja, iako postupak javnih nabavki za izbor osiguravajuće kuće nije okončan zbog žalbi ponuđača, odnosno njihovih zahteva za zaštitu prava pred Komisijom za zaštitu prava ponuđača”.

Imovina i zaposleni u sistemu EPS-a su osigurani i menadžment je i pored višemesečnih problema u realizaciji javne nabavke osiguranja obezbedio da se putem „listova pokrića” sve osigura do okončanja postupka javne nabavke.

TENT A i B i njihova oprema su osigurani, kao i svi ostali objekti i oprema u svim privrednim društvima u celom sistemu EPS-a, tvrde u ovom javnom preduzeću.

Upućeni u ovu problematiku kažu da će, iako postupak javne nabavke nije okončan, EPS sigurno kao državno preduzeće uspeti da naplati štetu od reosiguranika, ali da principijelno nema retroaktivnog osiguranja, kao i kod osiguranja kola.

Praksa je da se ugovor potpiše na četiri godine s nekom osiguravajućom kućom, ali se zbog izuzetno visokih premija ide na reosiguranje kod svetskih kuća i od njih se dobija najveći novac za nadoknadu i najmanje štete.

EPS nije, tvrdi naš izvor, sigurno ostao potpuno neosiguran, jer u poslednjem ugovoru o osiguranju najverovatnije postoji i aneks kojim se osigurava najmanje 25 odsto imovine i to baš u slučajevima da javna nabavka nije privedena kraju, a firma ostala neosigurana. Osim ako se nešto u međuvremenu nije menjalo, ističe on.

 Ugovor o osiguranju je, prema njegovom saznanju, vredan oko milijardu dinara, odnosno oko 10 miliona evra. U tu cenu je ulazilo i osiguranje rudnika, postrojenja, kompletne imovine, kaže on i dodaje da ne očekuje da će šteta biti mnogo velika, čak i kada je u pitanju potapanje šest bagera u Kolubari. Važno je samo da se bageri nisu prevrnuli, u tom slučaju je šteta velika. 

„Đerdap” spreman za vode Dunava

Hidroelektrane „Đerdap” 1 i 2 smanjile su proizvodnju struje i ispuštanjem vode iz akumulacionih jezera kontrolišu nivo Dunava, s obzirom na to da se poplavni talas te reke u Srbiji tek očekuje.

Direktor HE „Đerdap 1” Ljubiša Jokić izjavio je Tanjugu da je Dunav trenutno na najnižoj koti i za sada ne preti opasnost od poplavnog talasa koji se očekuje.

Hidroelektrana „Đerdap 1” već danima uz „Đerdap 2”, kontroliše nivo Dunava ispuštanjem vode iz akumulacionih jezera.

Najveći dotok Dunava u Hidroelektrani „Đerdap 1” zabeležen je 2006. godine kada se Srbija takođe borila sa vodenom stihijom.

Tada je dotok Dunava na ovom mestu bio 16.200 kubika u sekundi. Projektnim planom predviđen je maksimalan dotok od 22.300 metara kubnih u sekundi, pa prema rečima nadležnih za sada nema straha od nadolazećeg Dunava.

Ugalj ponovo stiže u TENT

Posle višednevnog prekida saobraćaja na pruzi Vreoci–Obrenovac, nastalog zbog razornih posledica poplava koje su zadesile Obrenovac i okolinu, u Termoelektranu „Nikola Tesla” B od juče stižu prvi vozovi sa lignitom iz Rudarskog basena „Kolubara”, kaže se u saopštenju EPS-a.

U četiri železničke kompozicije dopremljeno je više od 4.500 tona kolubarskog lignita na TENT B. To su prve količine uglja koje su posle sedam dana pristigle na deponije Teslinih termoelektrana.

Istovremeno sa normalizacijom dovoza uglja u TENT B užurbano se obavljaju i pripreme za normalizaciju proizvodnje električne energije u TENT A. U najveću fabriku struje na Balkanu juče izjutra stigla je parna lokomotiva koja će poslužiti za zagrevanje mazuta koji je neophodan za ponovno pokretanje bloka A 1, snage 210 megavata. Očekuje se da će sinhronizacija bloka A 1, inače najstarijeg u PD TENT, biti obavljena tokom vikenda, čime će biti stvoreni uslovi za pokretanje i ostalih blokova na TENT A.

Blokovi na TENT A su zbog nadiranja vode u neka od vitalnih postrojenja morali da budu ugašeni u petak, 16. maja. E. R.

Jasna Petrović-Stojanović

objavljeno: 24.05.2014.
Pogledaj vesti o: EPS

Nastavak na Politika...