Izvor: Politika, 21.Jul.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Voleo bih da igram Dorijana Greja
Iako sam imao ponude iz baleta u Nici i u Firenci, vratio sam se u Beograd. Smetala mi je ledena atmosfera Evrope
Lepota duše tajanstveno se ogleda u lepoti tela. Ova ideja je osnova potrage za pravim talentom. Samo osoba sa bogatim unutrašnjim svetom može da postane veliki umetnik. Tako je govorila Marika Bezobrazova, moj pedagog u Monte Karlu– ističe Jovan Veselinović, prvi solista baleta Narodnog pozorišta u Beogradu i ovogodišnji laureat nagrade „Terpsihora“. Veselinović >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << još uvek nema zvanje prvaka beogradskog baleta, iako briljantno igra glavne role u poznatim repertoarskim predstavama. Razlog je u manjkavosti naših zakona, koji ne dozvoljavaju pravovremeni odlazak u penziju velikih baletskih zvezdakoje opravdanoimaju status prvaka, ali zbog godina nisu više u stanju da nose repertoar, već to čine prvi solisti. Tako da prvi solisti moraju da sačekaju da njihove kolege odu u penziju (sa 50 godina)da bi dobili status prvaka, s obzirom da je broj ovih statusnih mesta ograničen.
Nakon završene baletske škole „Lujo Davičo“ u Beogradu,Veselinović je četiri godine proveo na Akademiji klasičnog baleta „Princeza Grejs“ u Monte Karlu i po diplomiranju se vratio u domovinu. Odigrao je na domaćoj sceni glavne role u najpoznatijim klasičnim baletima, ali i u modernim ostvarenjima. Iza njega su značajne nagrade „Dimitrije Parlić“, dva priznanja Narodnog pozorišta za „Bajaderu“ i „Aleksandra“, a posebno mu je draga nagrada fondacije Milorada Miškovića.
„’Terpsihora’ se uručujeza čitavu proteklu sezonu i znači mi, kao i svakom umetniku, jer me izdvojila iz svakodnevice u kojoj radim naporno kako bih napredovao i uz to zaradio platu. Nagrada je znak da sam ostvario nešto više i bolje, nešto što je sada očigledno i čemu je tim činom posvećena pažnja”, kaže Jovan Veselinović.
Šta biste vi izdvojili kao uspešno u protekloj sezoni?
Izdvojio bih predstavu „Samson i Dalila“ postavljenu prošle sezone u Skoplju, u koreografiji Ronalda Savkovića. Dobro su odigrani „Don Kihot“ u Novom Sadu i sve tekuće uloge na repertoaru matičnog Narodnog pozorišta u Beogradu. Uspeo sam da način izvođenja podignem na viši nivo. Istina je da balet „Samson i Dalila“ nosi poseban senzibilitet. Koreograf Savković me dobro poznaje i ostavio mi je prostor da pokažem svoju kreativnost.
Prvi čin je klasičan i u epskom stilu, dok je drugi čin prebačen u današnjost, sa modernijim stilom igre. Baš kao što je slučaj i sa mnom, jer sam na prekretnici, negde na pola igračke karijere, kad još uvek volim klasiku i igram je, ali se upuštam i u moderne i neoklasične balete.
Kako je došlo do toga da se školujete u Monte Karlu i zašto ste nakon toga odlučili da se vratite u Beograd?
Bavio sam se folklorom do treće godine srednje baletske škole, a potom sam se prebacio na balet i shvatio da moram da se usavršavam. U Monte Karlu sam studirao uz njihove stipendije, a potom sam odlučio da se vratim ovde, gde su mi prijatelji i porodica. Način života u svetu mi ne odgovara. Iako sam imao ponude iz baleta u Nici i u Firenci, vratio sam se. Smetala mi je ledena atmosfera Evrope.
Vaš pedagog je bila čuvena Marika Bezobrazova, bliska saradnica Nurejeva, šta ste od nje naučili?
Ona je često govorila da je telo instrument igrača. Da muzičar, ako nije zadovoljan zvukom svog instrumenta, može uvek da kupi Stradivari, igrač ne može da kupi drugotelo . Mora sam da ga kontroliše. Smatrala je da je potrebno da istovremeno imam osećaj discipline, upornosti i čelične želje, zajedno sa širokim spektrom vizije. Međutim, kombinacija svih ovih neophodnih osobina ostaje samo šema bez onog posebnog što se ne može steći ni izraditi, a zove se talenat. Mladi igrač mora to tajanstveno, skriveno u dubini duše, da otkrije, da identifikuje, potčini i nosi do realizacije jedinstvenog neponovljivog čuda, koje se dešava u samo jednoj večeri – na predstavi. Mislim da je to suština umetnosti uopšte. Bezobrazova je imala devedeset godina kad sam tamo boravio. Poznavala je mnogo ljudi, nekadašnje velike zvezde, sada direktore baletskih kuća, uglavnom ljude koji su sarađivali sa Nurejevim, kome je i ona bila prijatelj. Na mene su uticali i Šarl Žudoa, Eva Evdokimova, Kristin Kamijo i Roland Fogel.
Šta vas očekuje u narednoj sezoni i šta lično priželjkujete?
Priprema se „Krcko Oraščić“, klasičan balet, jedan od poznatijih koji nemam u svom repertoaru, a Kostjukov će gapostaviti na scenu. Lično bih voleo da odigram Dorijana Greja. Sviđaju mi se uloge koje se mogu odigrati na mnogo načina, baš kao i Samson.
B. Lijeskić
objavljeno: 22.07.2013.
