Izvor: RTS, 08.Apr.2009, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki potencijal plovnog transporta u Srbiji
Iako Srbija ima gotovo 1.700 kilometara plovnih puteva, a vodni saobraćaj najekonomičniji i najbezbedniji vid transporta, zastupljenost tog vida saobraćaja izuzetno mala.
Kroz Srbiju, osim Koridora 10, prolazi i veoma značajan Koridor 7, čija je osnovna trasa reka Dunav o kojoj se malo govori.
Plovni saobraćaj je najekonomičniji vid transporta, najbezbedniji i najpovoljniji sa stanovništa ekologije, rekao je pomoćnik ministra za infrastrukturu Pavle Gulin. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Prema njegovoj oceni, plovni putevi Srbije izuzetno su povoljni za teretni, putnički i turistički saobraćaj.
Na sastanku u Privrednoj komori Beograda na temu "Potencijalni razvojni programi u oblasti vodnog saobraćaja", Gulin je istakao da u nekim zemljama zapadne Evrope plovni saobraćaj iznosi 43 odsto ukupnog transporta, dok je u Srbiji taj vid prevoza iznosi tek 4,7 odsto.
Gulin je podsetio da je prošle godine doneta Strategija razvoja vodnog transporta, kojom je predviđeno da se do 2015. godine ta stopa uveća za sedam do 15 odsto.
Poboljšanje kvaliteta vodnog saobraćaja
Potencijal naše zemlje je u 1.688 kilometara unutrašnjih plovnih puteva, od kojih 600 kilometara na reci Dunav koji je plovan kroz celu Srbiju, Sava je plovna na dužini toka od 211 kilometara, Tisa 164, kanal Dunav-Tisa-Dunav 599, a reka Begej na 77 kilometara, istakao je Gulin.
Prema njegovim rečima, izrađeni su planovi za poboljšanje kvaliteta unutrašnjeg vodnog saobraćaja, koji podrazumeva razvoj infrastrukture, izgradnju luka, obnovu flote, koja je u našoj zemlji stara više od 40 godina, kao i finansijsku podršku.
Saobraćajni stručnjaci razmatrali su i rezultate istraživanja "Karakteristika tokova međugradskih putnika i autobusa na stajalištima van Beogradske autobuske stanice".
Prema rečima profesorke Saobraćajnog fakulteta Nade Milosavljević, ta stajališta su poligon sive ekonomije u Beogradu, posebno ona pored autoputa Zagreb-Beograd-Niš.
Nigde u Evropi ne postoji takav vid zaustavljanja, ocenila je Milosavljevićeva i dodala da je samo tokom 2005. godine legalizavano 21 stajalište, koje dodatno ugrožava bezbednost učesnika u saobraćaju.
.jpg)
