Izvor: Southeast European Times, 23.Apr.2012, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tirana otvorila krilo muzeja posvećeno 'komunističkom teroru'

Hiljade ljudi pohrlilo je na izložbu o verovatno najmračnijem poglavlju Albanije -- 46 godina režima Envera Hodže.

23/04/2012

Erl Murati za Southeast European Times iz Tirane -- 23.4.2012.

„Napravite zatvore i koncentracione logore za one koji su bili protiv nas tokom rata.“ To je bilo hitno naređenje koje je albanski komunistički lider Enver Hodža dao partizanskom komandantu Daliju Ndreuu 17. novembra 1944, na dan oslobođenja Tirane. To je bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << naređenje kojim su postavljeni temelji totalitarnog režima u Albaniji, jednog od najokrutnijih u Evropi. Komandant koji je izvršio Hodžino naređenje ubijen je 1956. godine, zajedno sa svojom trudnom verenicom Liri Gegom.

Postavka „Komunistički teror u Albaniji“ u Narodnom istorijskom muzeju izazvala je veliko zanimanje javnosti. Od kada je otvorena pre dva meseca posetilo ju je više od 12.500 ljudi.

Prema rečima direktora muzeja Luana Maltezija, slična postavka otvorena je 1996. godine, ali ova sadrži kompletniji prikaz komunističkog terora u Albaniji.

„Uspostavili smo radni tim muzeologa, sproveli detaljno istraživanje u arhivama Ministarstva unutrašnjih poslova i [konsultovali se] sa politički progonjenim osobama. Ovo odeljenje obnovljeno je od početka i obuhvata period od 1945. godine -- pre dolaska Envera Hodže na vlast -- do 1991. godine. Ono uključuje ubistva pre oslobođenja zemlje. Envera Hodžu su njegovi drugovi kritikovali zbog toga, ali je ipak nastavio da jača svoju vlast“, rekao je Maltezi za SETimes.

U Albaniji su postojala 23 zatvora i 48 logora za deportaciju. Prema delimičnoj evidenciji ministarstva unutrašnjih poslova, 5.157 osoba je ubijeno; drugih 9.052 je umrlo u političkim zatvorima; 17.900 je stavljeno u zatvor, a 30.383 je deportovano tokom tog perioda.

Pored tog krila, u Narodnom istorijskom muzeju takođe postoji odeljenje Narodnooslobodilačkog rata.

Postavka nije izmakla pažnji aktivnih članova komunističke stranke. „Prolazeći, ugledao sam to odeljenje i bio podstaknut znatiželjom. Naravno da u tome ima neke istine, ali zavisi kako tumačite činjenice“, rekao je lider stranke Hisni Miloši za SETimes. „Moje lično mišljenje je da društvu danas nije potrebna postavka protiv komunizma, [nego] postavka o ovih poslednjih 20 godina pluralizma.“

„Zamislite samo šta je moglo da se desi 1945. godine da su komunisti otvorili postavke o kralju Zogu i njegovim greškama? Greške se jesu događale tokom Hodžine vladavine i ne treba ih poricati, ali, uprkos tome, taj režim se ne može nazvati kriminalnim sistemom. Onaj sistem koji je poslao svet u ekonomsku krizu je kriminalni sistem“, dodaje Miloši.

To poriče Špetim Matja, koji je deportovan tokom prvih godina oslobođenja, zajedno sa svojim sestrama, u Zvernec, u Valoni. Njegov otac Seit Matja, bivši komandant Narodnog fronta, obešen je na vratima zatvora odmah nakon oslobođenja zemlje.

Sa suzama u očima Matja je prolazio muzejom, tokom nedavne posete, pokušavajući da pronađe u njemu i delove sopstvenog života. „Taj sistem je bio zloban i zato treba uvek da se setimo da kažemo novim generacijama da nikada ne smeju da prihvate takvu vrstu režima“, rekao je on za SETimes.

Ejsi Hisa, 22, jedan je prvih posetilaca nove izložbe. On je rekao za SETimes: „Mislim da je neophodno da mladi ljudi nauče šta je komunizam, da shvate da je Enver Hodža bio dete komunizma i da razumeju da nijedna ideologija ne može da donese raj na zemlji“.

Upitan oko nivoa realizma, Hisa je rekao: „Da budem iskren, više bih voleo da vidim ovo odeljenje u [odvojenom] muzeju, a voleo bih da muzej bude o jednom od zloglasnih logora (poput Spaća), kao što je Aušvic za Jevreje. Mislim da je ovo odeljenje prekasno sagrađeno, ali bolje ikad nego nikad“.

Nastavak na Southeast European Times...