Izvor: B92, 23.Apr.2014, 13:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šverc duvana pojeo most Zemun-Borča
Beograd -- Crno tržište rezanog duvana je od oktobra 2012. iz budžeta odnelo 200 miliona evra što je jednako investiciji u most Zemun-Borča, kaže Goran Pekez iz firme JTI.
Direktor korporativnih poslova i komunikacija JTI za Zapadni Balkan Goran Pekez je upozorio da trgovina rezanim duvanom smanjuje promet duvanskoj industriji koja je, kako kaže, u poslednjih 10 godina u Srbiji investirala više od 1,2 milijarde evra.
Uz to, zapošljava direktno 1.700, a indirektno još >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 70.000 ljudi u maloprodaji, distribuciji i na poslovima uzgoja duvana.
Anketa je pokazala da je i pored prihvatanja činjenice da siva zona ugrožava ekonomsku klimu u zemlji, čak 70 odsto preduzeća nije spremno da prijavi konkurentske kompanije koje posluju "na crno". Skoro četvrtina ispitanika smatra da je rad na crno jedini način da se ekonomski opstane u Srbiji, dok čak 93 odsto privrednika nikada nije prijavilo poslovanje na crno nadležnim inspekcijama. "Velika je dilema zašto firme to ne prijavljuju. Verovatno ne žele da misle da su u funkciji potkazivača. Međutim, problem je ako smo došli do tog nivoa opravdanosti da ako neko radi u sivoj zoni jer prehranjuje porodicu, nećete da ga prijavite. Svi moraju da shvate zašto se plaćaju porezi i doprinosi i zašto treba da rade legalno", rekao je Atanasijević.
"Najvećim delom zbog rasta ilegalne trgovine rezanim duvanom, tržište duvanskih proizvoda se u 2013. smanjilo za 20 odsto, a ukupan promet u maloprodaji smanjen je za 22,5 milijarde dinara", tvrdi Pekez.
JTI je jedna od 260 kompanija, koliko ih je učestvovalo u anketi Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i američkog USAID-a, koja je pokazala da je čak 80 odsto preduzeća svesno problema sive ekonomije i toga kako ona utiče na poslovanje.
Anketa je pokazala da su se preduzeća, na skali ugroženosti zbog sive ekonomije od "jedan" do "pet", gde "pet" označava da je firma mnogo ugrožena sivom zonom, u proseku opredelila za 3,38.
Tek svako peto preduzeće smatra da u oblasti njihovog poslovanja ne postoji nelojalna konkurencija, dok je s druge strane, 16 odsto firmi reklo da je zbog nelojalne konkurencije bilo prinuđeno da otpušta radnike.
"Smanjenje nelojalne konkurencije dovelo bi do povećanja broja zaposlenih u gotovo polovini - 48 odsto anketiranih preduzeća", navodi se u istraživanju.
Predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladan Atanasijević rekao je da je oko 20 odsto poslodavaca izjavilo da bi snižavanjem poreza i doprinosa na najniže zarade zaposlilo nove ljude, odnosno da bi radnici iz sive zone prešli u legalne tokove.
"Moraju da postoje dva aspekta, podsticajni i represivni. Snižavanje opterećenja najnižih plata bi bilo jedno, a u represivnom delu su inspekcije. Tu bi trebalo da postoji koordinirani nadzor i da inspekcije ne budu podeljene u nekoliko ministarstava kao što su sada, već da se stave pod jedinstvenu kontrolu i nadzor", kazao je Atanasijević.
Goran Pekez je ocenio da je ključ za borbu protiv sive ekonomije strogo poštovanje propisa i kažnjavanje onih koji to ne rade.
Vlada je, kako kaže, prepoznala taj problem u duvanskoj industriji i oformila je specijalnu radnu grupu za borbu protiv ilegalne trgovine rezanim duvanom.
On dodaje i da je Zakon o duvanu promenjen što je, prema njegovim rečima, omogućilo efikasniju kontrolu i kažnjavanje počinilaca.
"Sada svako ko je uključen u proizvodnju i promet ilegalnog duvana može da dobije kaznu zatvora do pet godina, a novčane kazne za osuđene za prekršaj zbog ilegalne trgovine rezanim duvanom su uvećane 10 puta i idu do dva miliona dinara", ističe Pekez i dodaje da JTI očekuje da će se kontrole nadležnih inspekcija i policije još intenzivirati.
Kao neophodan sledeći korak JTI očekuje efikasne sudske procese jer je, ističe on, to način da se ilegalna prodaja suzbije, a tržište stabilizuje.
Istraživanje je pokazalo da Srbija godišnje ostane bez oko tri milijarde evra zbog sive ekonomije.
