Izvor: TvojPortal.com, 21.Avg.2011, 12:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suvozemna srpska Venecija
Dnevnik.rs Nedavna, doduše štura ali zvanična, informacija iz Gradskog veća Sombora da je iz varoši pružena podrška (ma šta god da to značilo) firmi "JU Agent" iz Bezdana za realizaciju projekta "Luka Bezdan", po ko zna koji put je intenzivirala pitanje odnosa Sombora prema njegovim plovnim putevima, odnosno prema činjenici da je upravo ovaj grad prva srpska dunavska "kapija", za ostatak evropskog ujedinjenog kontinenta.
U eri u kojoj se godine koriste u odbrojavanju >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << do trena kada će nestati zalihe fosilnih goriva i kada se cela svetska ekonomija bavi smanjivanjem troškova prevoza korišćenjem upravo plovnih puteva, Srbija ubedljivo kaska na začelju zabrinute planete, pa se ni od Sombora nije moglo očekivati nešto bolje, ali činjenice govore da se stoni grad zapadne Bačke nije uključio ni u takav bedni prosek.
Da je Sombor daleko i od mizernog srpskog proseka brige za vodne puteve, belodano svedoči podatak da je tek desetinu kilometara nizvodno, u Apatinu, u toku gradnja tamošnje Luke sa pripadajućim pretovarnim terminalima, koja je, kao i ona u Bogojevu (na 45 kilometru vodotoka Dunava kroz Srbiju), uvrštena i u Prostorni plan Srbije do 2024. godine. Planu u kome inače, lako je pogoditi, nema ni slova o Luci Bezdan. Da stvar po prvu srpsku "dunavsku kapiju" bude još i gora, predstojeća prodaja Apatinskog brodogradilišta se veže za moćni "MK Komerc" i navodne planove njegovog vlasnika Miodraga Kostića da od brodogradilišta zapravo napravi još jednu luku. Ukoliko se ove spekulacije pokažu kao tačne, Sombor slobodno može da zaboravi na Dunav kao saobraćajnu varijantu, pa žiteljima i privredi ovog grada preostaje samo da mašu brodovima u prolazu.
Činjenice su gotovo nemilosrdne. Poslednji iole zametan a ostvaren projekat na somborskom delu Dunava je otvaranje mosta Bezdan-Batina, sada već davnih osamdesetih godina prošlog veka, čime se najzad iz upotrebe izbacila kompa, tj.skela. Danas ovaj most ima funkciju međudržavnog prelaza sa Hrvatskom. S druge strane, žila kucavica plovnog dela hidro-sistema DTD, prevodnica Bezdan, koja je predstavljala vrata ka i sa Dunava, nekoliko decenija nije otvarala svoja moćna čelična vrata za prihvat dunavskih i kanalskih šlepova, te služi isključivo u slučajevima kritičnih vodostaja moćnog koridora 7, odnosno Dunava.
Što se Sombora tiče, ovaj vodoprivredni objekat u najboljem slučaju služi formalizovanim turističkim "strategijama" i "projektima" za dalje širenje neistine po kojoj je bezdansku prevodnicu izgradio Gustav Ajfel (u stvarnosti tada tek tinejdžer), dok oni skloniji istini podsete da se radi o objektu na kojem je zabeležena prva upotreba betona u podvodnim radovima. Dakle, vodeni saobraćaj – nula bodova, što govori u prilog tvrdnjama da se u slučaju Somboraca radi o verovatno najsuvozemnijim žiteljima sa staništem na obalama Dunava i kanala.
Ako mu je privreda u stanju kliničke smrti, pa samim tim potpuno nemoćna ili nezainteresovana da nametne pitanje korišćenja verovatno najgušće mreže plovnih vodotokova u ovom delu Evrope, Sombor se ne pokazuje boljim ni u slučaju druge proklamovane strateške orijentacije – turizma. Gotovo je bizaran podatak da je s projektom izgradnje pristana na Dunavu, koji bi služio isključivo turističkim brodovima, kao i marine za solo-nautičare, Sombor svojevremeno bio pionir u takvim razmišljanjima. Po onoj narodnoj, da se prvi mačići u vodu bacaju (!?) Sombor je zaista prvi i započeo realizaciju projekta pristana, u koji je po nekim informacijama iz republičkog i pokrajinskog budžeta do sada uloženo 100 hiljada evra, ali se od nabavke dve olupine dunavskih šlepova nije odmaklo dalje. Zarđali već kupljeni, šlepovi trunu i dan-danas, privezani onkraj ništa manje derutnog Muzeja Batinske bitke, a nedavna izgradnja pešačke staze i javne rasvete je samo pokazala do koje mere je ceo kompleks zarastao u travu i šiblje, pa ne čudi što ceo ovaj projekat već godinama unazad služi za prepucavanje ovdašnje vlasti i opozicije (jednima za potvrdu deklarativnog "vizionarstva", drugima za model "lopovluka").
Za razliku od Sombora, Apatinci su, u svega nekoliko godina, koristeći takođe sredstva republike i pokrajine izgradili i moderni pristan (koristeći najsavremeniji plutajući beton, a ne olupine) ali i jednu od najfunkcionalnijih i najlepših dunavskih marina od Regenzburga do Konstance. Gotovo je tragikomičan podatak da je nedavno jedan dunavski brod, greškom kapetana, udario i gotovo uništio ovaj apatinski pristan, ali da je za svega dva meseca potpuno rekonstruisan u ponovo pušten u rad. Dakle, u malo slobodnijoj interpretaciji, Apatin je uspeo dva puta da izgradi svoj dunavski pristan, dok Somborci još nisu iz trske i šaše izašli. Da li je u tome beznadežno zakasnio, pokazaće godine pred nama.
Milić Miljenović
somborbački kanal
