Izvor: Blic, 28.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stare sorte, loše vino, vinogradi iskrčeni
Stare sorte, loše vino, vinogradi iskrčeni
Višegodišnja neulaganja u vinarsku industriju i izolacija iz poslednje decenije dvadesetog veka uticale su da u Srbiji prave sve lošija vina, zbog čega je i vina sve manje na domaćim trpezama. Jedan od naših najpoznatijih enologa Vlada Nikolić kaže da je uzrok tome princip koji se primenjuje decenijama po kome je kvantitet važniji od kvaliteta.
- U proizvodnji grožđa mi se i dalje opredeljujemo za što veće prinose, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a ne za kvalitetne sorte. Zakasnili smo da primenimo svetske klonove u našim uslovima, pa su u vinogradima prava retkost vrhunske svetske sorte, kao što su šardone, suvinjon, kaberne suvinjon, crni burgundac, merlo i druge - ističe Nikolić.
On dodaje da se u proizvodnji vina 'ništa nije promenilo od 1945'.
- Kod nas se ništa nije promenilo od 1945. godine. U podrumima se trude da prerade što više, uglavnom nekvalitetnog vina. Uz to, kvalitet vina određuje sortiment grožđa, a i tu smo izvan sveta - kaže Vlada Nikolić, tehnolog u kruševačkom 'Rubinu'.
Prema njegovim rečima, u srpskim podrumima 'i dalje se proizvode uniformna vina, koja liče jedno na drugo'. Prema oceni stručnjaka, mi uglavnom pijemo vina koja spadaju u nižu kategoriju.
- Ne postoji egzaktna metodologija na osnovu koje bih mogao reći kakvog su kvaliteta naša vina. Međutim, mogu reći da se mi nalazimo u Evropi s proizvođačima duge tradicije, poput Francuske, Italije, Nemačke, pa i Švajcarske i Austrije, a da s njima ne možemo da se merimo - smatra Dragomir Ostojić, direktor Fonda za vino i dodaje da 'ne smemo zaboraviti da smo čitavu deceniju bili van tržišta i da smo na neki način zaboravljeni'.
- Iza nas je težak period od oko 12 godina zaostajanja, a evropski standardi su u međuvremenu napredovali. Evropsko tržište, kada su u pitanju vina, ima stroge kriterije o kvalitetu i mi te kvalitete ispunjavamo. Trenutno vodimo razgovore o izvozu naših 'vina s peska' u Englesku, Rusiju i Brazil i nadam se da ćemo ubuduće biti prisutniji na ovim i drugim svetskim tržištima - kaže Jovan Stipić, pomoćnik direktora Podruma 'Palić'.
Ocena proizvođača je da naši vinari zaostaju i u tehnološkom procesu .
- Bez sofisticirane tehnologije ne može da se dobije vrhunsko vino. Danas, recimo, kod nas samo tri podruma, od kojih jedan privatni, imaju pneumatske prese, a to je uslov da se dobije kvalitetno belo vino - navodi Nikolić i tvrdi da je 'Rubin' jedna od retkih vinarskih kuća u nas koja je postala svesna ovih problema, pa uzgaja kvalitetne sorte i ulaže u tehnološki proces.
- Beli sovinjon, šardone i kaberne sovinjon apsolutno zadovoljavaju svetske standarde. Osvojena je i proizvodnja barik vina, najskupljeg na svetu. Razlozi što ovih vina nema na tržištu su slaba platežna moć našeg čoveka i jeftina makedonska vina sumnjivog porekla - objašnjava Vlada Nikolić.
Vinarija 'Čoka' uspeva da plasira deo vina u Holandiju, Švajcarsku, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. 'Ždrepčeva krv', 'merlot' i druga vina najtraženija su u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, ali ih ima i na tržištu Holandije i Švajcarske.
- Mogli bismo i više izvoziti i unaprediti naša vinogorja, kada bi nas država stimulisala. U Sloveniji i Hrvatskoj, na primer, daje se od pet do šest hiljada evra za navodnjavanje i zasade vinove loze po hektaru, država stimuliše skoro dve trećine troškova. Kod nas je stimulacija samo obećana, ali od nje još nema ništa - kaže za 'Blic' Željko Knežević, jedan od suvlasnika Vinarije 'Čoka'.
Proizvođač grožđa iz Sremskih Karlovaca Dragan Došen navodi da je proizvođačima potrebna podrška države, kako bi domaća vina našla put do tržišta.
- Mi imamo sorte od kojih bi se mogla praviti velika vina, ali nažalost, još nismo shvatili koji je ključ za postizanje uspeha na tržištu. Najpre je neophodno uskladiti sortiment u vinogradima s potražnjom na tržištu, raditi na udruživanju manjih proizvođača koji imaju potencijal da stvore kvalitetna vina. Jedan od važnih segmenata svakako je i marketing, koji do sada nije bio adekvatan - tvrdi Došen.
On ocenjuje da je u karlovačkom kraju potrebno proizvodnju preorijentisati sa slankamenke i rizlinga, najbrojnijih u karlovačkim vinogradima, na sorte koje daju kvalitetnije i manje proizvođeno vino, kao što su 'prokupac' i 'tamjanika'.
Jedan od najpoznatijih vinarskih krajeva u Srbiji je smederevski, koji međutim u poslednje vreme sve teže opstaje. Sunovrat smederevskih vinogradara počeo je sa 'naopakom politikom, nenormalnim oporezivanjem proizvođača i neplaćanjem otkupljenog grožđa', smatra Dobrica Marković, potomak vinogradara, nekadašnji upravnik 'Godominovog vinarskog podruma'. Marković tvrdi da 'čak i kad bi neko predao grožđe, podrum ne bi mogao da ga preradi' i navodi da je do iskrčivanja vinograda došlo zbog 'pogrešne državne politike i neznanja'.
- Ništa nije tako zahvalno kao grožđe, jer od njega nema šta da otpadne. Peteljka se koristi za đubrivo, dok je komina odlična za održavanje strukture zemljišta. Iz kilograma grožđa dobije se 600 do 700 grama vina - kaže Marković, navodeći da je jedan od uzroka propadanja smederevskog regiona i loša situacija u prerađivaču vina u tom kraju 'Godomina'.
Loše stanje u vinarskoj industriji brine i vinogradare u rajačkom kraju, iako je berba grožđa na pragu, pa vinogradari još ne znaju da li će, kome i pod kojim uslovima prodati ovogodišnji rod, za koji se već sada zna da će biti izuzetnog kvaliteta.
- Za nas bi najbolje bilo da se pojave privatnici koji će uzeti veću količinu i platiti robu na ruke. Prošle godine smo grožđe prodavali po dva kilograma za marku, a sada nema računice ispod 20 dinara - kaže Miodrag Stanković v.d. direktora Zemljoradničke zadruge 'Rajačke šipnice'.
-Našu vinarsku kuću opterećuju velike zalihe vina koje trenutno iznose 1,5 miliona litara, a posledica su smanjene kupovne moći stanovništva. Mi ćemo i ove godine ponuditi proizvođačima da nam predaju svoje tržišne viškove, nakon utvrđivanja cene na nivou Srbija vino - kaže Ratomir Đorđević, direktor 'Krajina vina'.
Rajac je 1889. godine imao 316 hektara pod vinogradima, šezdesetih godina prošlog veka oko 500 hektara pod vinogradima, a trenutno ima samo 80.
- Vinogradi traže veliki rad - kaže Miodrag Stanković i zaključuje: - u Timočkim selima su ostali samo starci. Koliko je meni poznato ove godine u Rajcu je posađen samo jedan novi hektar. U našem kraju poslednjih godina vinogradari sve češće se odlučuju da grožđe u sopstvenim vinskim podrumima prerade u vrhunsko vino koje, međutim, krčme po ceni od 70 do 80 dinara po litru. E. B. Bez sluha za marketing
Koliki je problem marketinga u vinarstvu, svedoči sledeća priča. Dejv Stjuart, član grupe 'Juritmiks', na vrhuncu slave, sredinom osamdesetih, u intervjuu 'Rolingstonu' priznao je da je tada loše jeo, ali dobro pio, zahvaljujući jugoslovenskim vinima. Stjuart je objasnio da se jednom prilikom u velikoj besparici sasvim slučajno opredelio za jugoslovensko vino, s donje police, jer je bilo najjeftnije. Međutim, Stjuart se oduševio kvalitetom tog vina, te je nastavio svakodnevno da pije i degustira sva vina iz nekadašnje SFRJ. Iako je tadašnja velika zvezda nahvalila jugoslovenska vina, naši proizvođači nisu marketinški reagovali.
.jpg)
