Izvor: Politika, 20.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snajke iz Albanije na Pešteri
Sjenica – Jesu li to momci iz sela podno Golije i Jadovnika i sa Pešteri krenuli stopama silnog cara Dušana, pa se po neveste zaputili čak u "zemlje latinske". Pedesetak momaka iz sjeničke, novopazarske i tutinske opštine za nešto više od godinu dana dovelo je životne saputnice iz Albanije, uglavnom iz okoline Skadra. Neki u pravim momačkim godinama, a neki, priznaju, sasvim blizu opasne granice da budu proglašeni za beznadežne slučajeve, večite neženje. Prošlog vikenda, okupilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se više od 40 mešovitih srpsko-albanskih bračnih parova u selu Buđevu na Pešteri. Došli su na poziv Humanitarne organizacije "Stara Raška".
Priče većine mladoženja različite, a opet slične. Mladost potrošena na igranke i kafane, ili u fabrikama po Šumadiji, odakle su se vratili kao tranzicioni višak, devojaka na Pešteri nema, a ako negde i ima neke, već su je zanela svetla velikog grada, pa neće za seljaka. Roditelji ili pomrli ili stari i imaju samo jednu molbu: da dožive da vide unuče.
"Titulu" albanskog zeta među prvima je poneo Radeta Matović iz Buđeva. Sada već sa Verom, iz Puka u blizini Skadra, ima četvoromesečnog sina Miloša. U Buđevu se odavno nije čuo dečiji plač. Veru, veselu i nasmejanu, hvali čitavo selo. Vredna, zna sve poslove i u kući i oko stoke i na polju. Svekrva je, kažu, voli kao kćerku.
Prinovu čekaju i Vukoman Maslak iz sela Crsko i njegova Borla. On je zove Boki, a objašnjava da ime njegove supruge može da se prevede kao Snežana. Radiša Savić iz Sopoćana šest godina je živeo sa starim ocem. Zaželela se kuća ženske ruke. Od kada je prag preskočila Pamvera, sve je drugačije, kaže Radiša. Staniša Janićijević i Grade Radosavljević iz novopazarskog sela Žunjeviće već su prekoračili četrdesetu. Njihove supruge Viktorija i Vitore u živahnom razgovoru očigledno imaju obilje tema. U tutinsko selo Dobrinju Srdan Popović je doveo Linditu, a pre desetak dana u albanske zetove upisao se i Miroslav Savić i oženio se Lizom.
– Kažu neki da, kad se oženiš, gubiš slobodu. A mi smo se tek sad oslobodili ženskih poslova, muže krava, mešenja hleba i, hvala bogu, pranja veša – prepliću priče Srdan i Miroslav.
Miroslav Mrlješ je u Osaonicu doveo Gofilju. Nedugo zatim, u susedno Guberevo došla je njena sestra Ljumija. Udala se za Radisava Milićevića. Imaju kod kuće u Albaniji još četiri sestre, pa možda...
Rafail Vukašinović živi u centru Novog Pazara. Odnedavno sa njim je Anđela, simpatično devojče koje je sledilo put svoje sestre Mirele, udate za Nebojšu Vasovića u Štitarima. Anđela čeka da joj poodraste i najmlađa sestra, možda će i ona ovamo.
– Važno je da se žene momci, da se rađaju deca, da se kuće ne zatvaraju – kaže Stanica Rakočević, starica iz Buđeva.
Zorica Novčić, učiteljica, kaže da njen dever Marko i jetrva Ljulja čekaju prinovu.
Šteta što se ovi momci nisu ranije ženili, bilo bi dece a škola u Buđevu ne bi bila zatvorena, pa Zorica sad do novog radnog mesta mora da putuje.
– Došli smo da mladencima poželimo sreću i dosta roda, da u selima bude još mnogo dečijeg plača i igre – rekao je predsednik Humanitarne organizacije "Stara Raška" Vojin Vučićević. On je svaki bračni par u ime "Stare Raške" darivao sa po 500 evra, ali, dajući koverat suprugama, "da pare čuvaju za decu".
Sjenički prota Miroslav Vranić je već mnoge parove venčao, uz saglasnost roditelja nevesti. Snajke iz Albanije jesu hrišćanke, ali su katolikinje. Uz nakit koji mladoženja, kad ode da isprosi nevestu, kupuje, gde spada prsten, narukvica, minđuše i sat, obavezan je i lančić sa zlatnim krstićem.
Roditelji devojaka iz Albanije obično dolaze u "izvidnicu" da vide u kakve kuće daju kćerke. Pričaju da jedan nevestin otac nije umeo da sakrije brigu kada je prolazeći kroz Novi Pazar video mnogobrojne džamije. Oni sa iskustvom u provodadžisanju kažu da je roditeljima u Albaniji važno da kćeri udaju za poštene ljude i hrišćane.
Za jednim stolom na skupu u Buđevu samo muškarci. Po godinama priličilo bi im da pored sebe imaju i lepšu polovinu.
– Mi smo kandidati za ženidbu – kažu skoro uglas Milanko Popadić, Selimir Balšić, Božidar Rakočević i još pet-šest njihovih drugara.
Po neveste u Albaniju se ne ide nasumice. Već utabane staze najbolje znaju oni koji su taj put prošli. Detalje ne pričaju javno, ali su, kažu, spremni da na pravi put upute svakoga kome zatreba.
[objavljeno: ]
