Izvor: Politika, 21.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savremena saga o Mobi Diku
Od svog nastanka 1987, osnovni koncept „Sputavanja crtanja” Metjua Barnija ostaje isti – istraživanje odnosa između telesne izdržljivosti umetnika u odnosu na onu kod sportista, relacije između želje i fizičkih mogućnosti i opovrgavanje pojma nemogućeg u kreativnom stvaralaštvu
PROJEKTI
Od našeg dopisnika
U predvorju bečke Kunsthale, novinari čekaju na konferenciju za novinare američkog medijalnog umetnika Metjua Barnija, organizovane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << povodom otvaranja njegove autorske izložbe „Sputavanje crtanja”. Posle polusatnog kašnjenja, Barni se pojavljuje u pratnji direktora Kunsthale Geralda Mata, namrgođen i ruku prekrštenih na grudima. Prostorijom prolaze usklici neverice posle ubrzanog čina uklanjanja pločice sa njegovim imenom sa govorničkog stola. Gerald Mat uzima mikrofon i objavljuje: „Gospodin Barni ne želi da odgovara na pitanja. Smatra da njegova umetnost govori sama za sebe.” Preuzevši kontrolu nad kormilom konferencije, Mat počinje sa predstavljanjem koncepta Barnijevog projekta „Sputavanja crtanja” za koji savremeni kritičari umetnosti tvrde da je jedno od najznačajnijih kreativnih ostvarenja današnjice. Nervoza nestaje, iako se vratovi zvanica još uvek iskrivljuju u potrazi za „gospodinom Bjorkom” koji odbija da kroči u halu u kojoj se održava konferencija.
Crtanje, nova atletska disciplina
U pet prostorija bečke Kunsthale prikazana su izabrana dela iz 13 od ukupno 16 serijala Barnijevog opusa „Sputavanje crtanja”. Umesto klasične hronološke postavke, izložba daje prikaz jednog kompleksnog projekta sačinjenog od skulptura, performansa, video instalacija, filmova, crteža i fotografija.
„Sputavanje crtanja” je serija radova na kojoj Metju Barni radi već čitave dve decenije stalno iznova preispitujući odnose između čina kreativnosti i granica telesnih mogućnosti. Od svog nastanka 1987, osnovni koncept „Sputavanja crtanja” ostaje isti – istraživanje odnosa između telesne izdržljivosti umetnika u odnosu na onu kod sportista, relacije između želje i fizičkih mogućnosti i opovrgavanje pojma nemogućeg u kreativnom stvaralaštvu. Pod otežanim uslovima – viseći sa plafona na elastičnoj sajli ili vezan, opterećen tegovima i pri ekstremnim sportskim aktivnostima kao što su skakanje po trampolini, bandži ili planinarenje – Barni crta po zidovima, papiru, platnima. Njegova inscenacija je pažljivo planirana i nijedan detalj nije prepušten slučaju. Mnogi elementi su lako prepoznatljivi iz Barnijevih ranijih radova, naročito iz „Kremastera”. Opsesija mitološkim bićima, mutacijama, uvrnutom koreografijom, hirurškim zahvatima, samo su neki od njih.
U svojim „beleškama o atletici”, Barni daje definiciju svog umetničkog koncepta za „Sputavanje crtanja” koji se bazira na četiri elementarna postulata: 1) hipertrofiji, 2) izvrnutoj piramidi programa za razvoj telesne snage čiji zaključak glasi da je svaki atleta umetnik, 3) Hudiniju i telesnoj inteligenciji i 4) formalnoj perverziji i autoerotičnosti vođenoj principom: situacija – kondicija – produktivnost.
Nekada aktivan sportista, Barni stalno testira sopstvene granice izdržljivosti u samostalno insceniranom fantastično-morbidnom svetu, tom dinamičnom sistemu u kome se stapaju elementi teatra, akrobatike, arhitekture, akcije, filma, crtanja, skulpture i mitologije.
Kao dva posebna uzora Barniju za „Sputavanje crtanja” služe legendarni mađioničar Hari Hudini i američka fudbalska zvezda Džim Oto. Hudinijeva umetnost vezivanja i oslobađanja više su „mentalna” nego fizička inspiracija američkom umetniku koji je fasciniran mađioničarevom besprekornom disciplinom i inscenacijom, ali i neustrašivošću iskazanoj u opasnim situacijama. Oto je, sa druge strane, kao sportista koji je višestruko prekidao svoju karijeru zbog ozbiljnih povreda, primer čoveka koji je svoje telesne mogućnosti uvek iznova izazivao.
U filmu u okviru petnaeste serije „Sputavanja crtanja”, dokumentovan je interesantan kreativan proces u nastanku Barnijevih crteža na plovidbi od Barbadosa do Njujorka (2006). U ovome umetničkom ostvarenju čije je snimanje trajalo mesec dana, Barni je izradio seriju dela pod ekstremnim okolnostima. Sem burnog temperamenta okeana, interesantnom finalnom obliku crteža doprinelo je stvaranje pri „planinarenju” po brodskom boku, vratolomnim pozama na pramcu broda u kojima je Barniju kao jedini „oslonac” služila bandži sajla, crtanje krvlju upecanih i potom naglavačke obešenih riba ili crtanje „ribom” sa kredom pričvršćenom u ustima.
Kanibalistička čajanka
U filmu „Sputavanje crtanja 9" (2005), priča o Mobi Diku tretirana je iz ekonomske i kulturno-istorijske perspektive. Slike i simboli iz Melvilovog romana predstavljeni su Barnijevim mističnim jezikom inspirisanim japanskim šintoizmom prema čijem predanju je kit čovekov predak. U pitanju je filmsko remek-delo koje je delimično snimljeno na japanskom kitolovcu Nišin Maru a delimično u studiju.
Nišin Maru se otisnuo na Atlantik sa rezervoarom ispunjenim vrelim vazelinom, materijalom koji Barnija iskonski privlači od samog početka karijere. Za potrebu ovog projekta, kao test proba je u foajeu jednog bioskopa uliveno deset tona vazelina u kalup veličine prosečnog kita. Kada su zidovi kalupa bili uklonjeni, ostala je gigantska skulptura morskog sisara. Metju Barni je u intervjuu datom Geraldu Matu izjavio: „Počeo sam da razmišljam šta bi se dogodilo kada bi se vazelin izlio na jednom brodu u pokretu? Na koji način bi se na brodu materijal promenio? Ukoliko dođe u dodir sa vazduhom, konzistencija vazelina se radikalno menja”. Vazelinska masa je pomoću cevovoda upumpana u unutrašnjost broda i sprovedena dalje u kalup. Tokom plovidbe, uz povećanje brzine kitolovca, materijal se hladio i dobio na svojoj polusolidnoj konzistenciji. Skulptura „Holografski ulaz” od termoplasta, istopljene plastike, školjki, ljuštura od račića, cementa, drveta, metala, peska, akvaplasta, pigmenata, akrilne boje, polietirenske pene i pivisija, izložena u Kunsthali, jedan je od rezultata Barnijevih eksperimenata sa prirodnim i veštačkim materijalima na Nišin Maru. Sem filma i skulptura, na izložbi su pokazane fotografije nastale na ovome kitolovcu, a koje pokazuju Barnija u svome kreativnom procesu.
U filmu je takođe ispričana i ljubavna priča čiji su glavni protagonisti Barni i njegova supruga, islandska pevačica Bjork. Ljubavnici se pojavljuju na brodu kao gosti sa Dalekog istoka koji se pripremaju za tradicionalnu ceremoniju Šinto venčanja. „Hrana je gorivo telu a jelo je metafora za ljubav”, glasi lajtmotiv ove priče u kojoj se ritualna Šinto čajanka u potpalublju kitolovca, dok se ovo polako ispunjava vazelinom, pretvara u kanibalističku scenu. U sceni međusobnog „filetiranja” noževima, ljubavnici se vraćaju svome praiskonskom obličju i pronalaze svoje mesto u okeanu.
Izložba traje do 8. juna ove godine.
Marina Bauer
[objavljeno: 22/03/2008]
