Izvor: Politika, 13.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šarena laža
Slovenačkom ministru spoljnom strane diplomate i mediji znaju da prebace da se na diplomatskoj pozornici ponaša kao "slon u staklarskoj radnji". Nedavno je i britanski "Ekonomist" opisao Dimitrija Rupela kao "neobično uštogljenog uprkos dvadesetogodišnjem diplomatskom stažu". Rupel je, međutim, najmanje uštogljen prilikom susreta sa srpskim kolegom Vukom Draškovićem.
Za takav salto manje je zaslužan šef srpske diplomatije, a više činjenica da se Rupel s političarima iz Srbije bolje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << slaže nego s hrvatskim. Nije čudo, ako znamo da anketa, koju je Goran Milić sinoć objavio na HRT-u na temu "Ko nam je najgori komšija?", otkriva da je 600 ispitanika postavilo Sloveniju na visoko drugo mesto (oko 35 odsto). Srbija je prva sa 55 odsto, Crnoj Gori i BiH pripala su po četiri odsto, a Mađarskoj dva odsto.
Rupel posetama Beogradu demantuje svoje nekadašnje izjave poput one da "sa Srbima nije moguće razgovarati" pošto "njima treba nadzor i vaspitanje" u obliku Unprofora. Iako, uprkos diplomatskim oblandama, ne popušta u pogledu državnosti Kosova, redovno se spotakne o pitanje zaštite (nepriznatih) manjina. Dok Zagreb od Ljubljane zahteva priznanje i prava za Hrvate (i pripadnike drugih eksju manjina) koje žive u Sloveniji, Srbija to pitanje ne pokreće, iako uz Hrvate u Sloveniji ima najviše Srba, mnogo više od pripadnika zvanično priznatih manjina.
Iz Rupelovih reči proističe da su slovenački Srbi najobičniji "gastarbajteri", a njih svakodnevno iskustvo uverava da su ravnopravni u društvu u kome su drugi ravnopravniji. Rupel voli da ponavlja floskulu o "autohtonim" manjinama, čime ovaj profesor ljubljanskog Fakulteta društvenih nauka pokazuje da o zaštiti manjina ili nema pojma ili – ne želi da zna. Studenti beogradskog Fakulteta političkih nauka mogli bi da mu održe predavanje o principu prema kome deklarativna "ravnopravnost" u praksi znači neravnopravnost manjina.
Jesu li znali studenti FPN-a da je u evropskoj Sloveniji istraživanje o stanju prava "nepriznatih" manjina (svi narodi bivše SFRJ) proglašeno – državnom tajnom? Ista je sudbina zadesila i preporuku glavnog istraživača da Slovenija mora dati prava navedenim, diskriminisanim narodnim manjinama.
Slovenija je pionir i u lansiranju nakaradnog termina o "autohtonim manjinama". Među neautohtone je ubrojano i oko 40.000 Srba (dva odsto stanovništva, prema poslednjem popisu). Službena Ljubljana je u to ime izvrdala potpisivanje Okvirne konvencije o zaštiti manjina, koju je Savet Evrope usvojio početkom devedesetih, ograničivši manjinsku zaštitu samo na malobrojne Italijane (2.258) i Mađare (6.243). Slovenačke vlasti planski zaboravljaju i Srbe koji u Beloj krajini žive vekovima, još iz vremena kad su tu naseljeni kao brana Turcima. Tako Srbi, koji su se u prošlosti borili i za severne i zapadne slovenačke granice, ratovali u Koruškoj, vojevali za Maribor, Trst i Goricu, za očuvanje i zaokruženje slovenačke teritorije, danas ne zaslužuju ni toliko prava koliko potomci nekadašnjih zavojevača – 499 pripadnika "nemačko-govoreće zajednice" uz pomoć Austrije je izborilo "kulturni sporazum" i posebna prava.
I eto apsurda nad apsurdima – prvak slovenačke diplomatije, koji džaba obećava zaštitu desetkovanoj slovenačkoj manjini u civilizovanoj austrijskoj Koruškoj, danas Srbiji prodaje šarenu lažu da je stav o državnom integritetu na Kosovu – relikt prošlosti. A tamošnjim Srbima obećava "evropsku" manjinsku zaštitu. Koju?
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 13/01/2007]
