Izvor: RTS, 16.Nov.2017, 16:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ručno šije jorgane duže od pola veka
Do pre nekih tridesetak godina postojao je veliki broj jorgandžijskih radnji i zadruga i majstora za jorgane. Danas je to zanat koji izumire. Jedna od retkih koja čuva i neguje ovu staru veštinu je sedamdesetosmogodišnja Milka Radulović iz Ruskog Sela koja ručno šije jorgane duže od pola veka.
Kada se davne 1961. godine doselila
u Nove Kozarce iz okoline Mrkonjić Grada
Milka Radulović je veoma >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << brzo od
jedne meštanke naučila da šije jorgane.
Već naredne godine udala se u Ruskom
Selu i tamo krenula sa šivenjem jorgana
za komšije, a kasnije i za druge.
Uglavnom,
do danas ih je izradila više od hiljadu.
Neki su stigli čak i do Amerike. Milka
kaže da je jorgane jeftino naplaćivala,
tek da bi se našao još koji dinar u kući.
"A, isplati se, kako ne isplati.
Da mi nije bilo jorgana ne bih mogla djecu iškolovati. Muž Zdravko je
radio, ali jedna plata nije bila dovoljna", dodaje Milka.
Da bi se izradio jedan jorgan
potrebno je mnogo strpljenja, kaže Milka.
Ako se pravi od vune, važno je da se ona
dobro opere. Platna su se kupovala u
Rumuniji, a kasnije u Kikindi. Njeni
jorgani se ne cepaju lako, tako da mogu
potrajati i pedeset godina.
Kad se izrađuje jorgan potrebno
je prvo postaviti konstrukciju i raširiti
platno.
"Onda stavim vunu, preko nje drugo platno, iscrtam, pa sjedim
i šijem. Za jedan jorgan potrebno mi je
oko šest sati", smatra Milka.
Iako ima blizu 80 godina Milka
Radulović je izuzetno vitalna i ne
posećuje lekare. Pored jorgandžijskog
zanata, radi i sve vrste ručnih radova
- štrika, plete, hekla i prede vunu na
preslici koju je donela iz rodnog kraja.
U njenoj kolekciji su i unikatno izrađene
krpare, čarape, stolnjaci i navlake za
jastuke.
Milka je jedna od retkih čije
zlatne ruke čuvaju od zaborava dražesne
deliće starih vremena, a, pre svega,
jorgandžijski zanat koji polako, ali
sigurno izumire.
