Izvor: Mondo, 24.Jun.2013, 10:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rubikovu kocku najbrže složi...
Robot! Pogledajte kako čuvenu Rubikovu kocku složi svetski rekorder iz Holandije, a kako robot, čije “srce“ čini vremešni Galaxy S2 smartfon.
Rubikova kocka izmišljena je 1974. godine u Mađarskoj, a konstruisao ju je profesor arhitekture Erno Rubik. Nazvao je Rubikova magična kocka i patentirao u Mađarskoj 1975. godine, od kada je trebalo čak dve godine da počne serijska proizvodnja kocke. Erno Rubik je svoju kocku pod licencom 1980. godine prodao Ideal Toy kompaniji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << koja ju je preimenovala u Rubikova kocka i distribuirala u celom svetu. Rubikovoj kocki nije trebalo puno da stekne svetsku popularnost, pa je do 2009. godine prodata u preko 350 miliona komada!
Originalna kocka sastoji se od matrice koju čine kockice plave, žute, zelene, crvene, narandžaste i bele boje. Boje stoje u određenom odnosu, pa je tako bela nasuprot žute, plava je nasuprot zelene, narandžasta je nasuprot crvene, a crvena, plava i bela su poređane u pravcu kretanja kazaljke na satu.
Originalna Rubikova kocka sastoji se od 3 x 3 x 3 kockice, odnosno od ukupno 26 manjih kockica identične veličine, koje se lako mogu odvojiti od baze. Kocka ima osam uglova i 12 ivica i na osnovu njih se računaju mogućnosti rešavanja kocke. Sedam ivica može se pomerati nezavisno, dok osma zavisi od načina na koji je pomereno prvih sedam. Prema zvaničnoj stranici Rubikove kocke, postoji 43.252.003.274.489.856.000 kombinacija na koji ona može da se složi, a kada bismo svaku od njih stavili jednu do druge mogli bismo da opašemo prečnik zemlje 275 puta!
Kako je popularnost Rubikove kocke u celom svetu rasla, tako se došlo na ideju da se održi internacionalno takmičenje u slaganju kocke. Prvo je održano 1982. u Budimpešti, a od 2003. godine ono postaje zvanično i održava se u organizaciji World Cube Association, koja brine o pravilima i sprovođenju takmičenja. Oformljena je i zvanična lista rekorda, a interesantno je da se u trku sa vremenom za rešavanje kocke od 2010. godine uključuju i mašine. One su još uvek za par stotinki bolje od ljudi. Ove godine postavljen je novi svetski rekord u rešavanju Rubikove kocke. Holanđanin Mats Valk složio je kockicu za svega pet sekundi i 55 stotinki.
Domaći rekord od 9.35 sekundi u sklapanju Rubikove kocke u disciplini 3 x 3 x 3 postavio je Milan Batić na Otvorenom prvenstvu Srbije, održanom u martu ove godine, u Beogradu. Milan je istovremeno i evropski rekorder sa rezultatom od 6.93 sekunde u istoj disciplini.
Od svetskog rekordera, čoveka, i dalje je bolji Samsung Galaxy S2, koji je, u saradnji sa Lego robotom, složio Rubikovu kocku za svega pet sekundi i 15 stotinki. CubeStormer II je robot kreiran od Lego Mindstorm NXT kockica, u koji je ubačen smartfon Galaxy S2. Robota su kreirali još 2011. Majk Dobson i Dejvid Gildej za ARM TechCon izložbu, u Kaliforniji.
Danas se Rubikovom kockom, iako nisu licencirane i zvanične, nazivaju i kocke sa šest, sedam, pa sve do 11 kockica u ivicama i proizvode ih najčešće različite kineske kompanije. Takođe, sve češće se mogu sresti i kocke sa različitim motivima, slovima ili piktogramima na kockicama, umesto sa bojama.
A kakvi ste vi sa Rubikovom kockom?
(Marko Čavić, MONDO)
