Izvor: B92, 01.Mar.2022, 13:26

Referendum o nezavisnosti, Bosna i Hercegovina: Praznik i(li) kamen spoticanja - 30 godina kasnije

Od referenduma o izdvajanju Bosne i Hercegovine iz Jugoslavije prošlo je trideset godina, ali oko njega i dalje postoje sporenja i sukobi - zbog čega?

Polovina budilnika u Bosni i Hercegovini svakog 1. marta dobije mali odmor, slaveći Dan nezavisnosti, a deo zvoni kao i svakog drugog dana, budeći vlasnike za posao.

Na posao, na primer, jutros nije morala Ivana Marić, politička analitičarka iz Sarajeva.

"Sa radošću sam tog 1. marta 1992. godine išla >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na referendum i glasala za nezavisnost BiH", navodi Marić za BBC na srpskom.

U istoj državi, na samo 180 kilometara dalje, u Mrkonjić Gradu, živi Zdravko Milić, elektroinženjer.

"Kod nas je radni dan... Ljudi se kod nas nerado sećaju referenduma, ne pamte ga i to nama nije praznik", dodaje.

Pogledajte video - porodice poginulih u strahu od ponovnog sukoba

U danima neposredno pred glasanje, šavovi na plavo-belo-crvenoj zastavi sa petokrakom odavno su popucali i falila su joj dva velika dela.

Slovenija i Hrvatska tokom leta 1991. godine proglasile su nezavisnost - rat u Sloveniji završen je posle desetak dana, ali je zato buktao u Hrvatskoj.

Mnogi su strahovali da će sukob biti prenet i na multietničku Bosnu, gde su godinu dana ranije održani prvi prvi parlamentarni izbori i gde je tenzija sve više rasla.

Najviše glasova na izborima 1990. osvajaju tri stranke sa nacionalnim predznakom - Stranka demokratske akcije (SDA) Alije Izetbegovića, Srpska demokratska stranka (SDS) Radovana Karadžića i Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) Stjepana Kljuića.

Ivana Marić, analitičarka iz Sarajeva, navodi da je to bio period "kada su svi govorili da će glasati za reformiste, bili pozitivni, umereni i niko nije bio za nacionalne opcije".

"Lepo doba, ali period zavaravanja, kada smo mislili da svi žele da nastavimo da živimo zajedno, a zapravo su očigledno skrivali prave stavove", kaže.

Ante Marković, poslednji premijer SFRJ, bio je osnivač i prvi predsednik reformista - Saveza reformskih snaga Jugoslavije, koji se borio za očuvanje i pokušaj demokratske tranzicije Jugoslavije.

Međutim, na republičkim izborima nisu postigli značajan učinak, a najbolje rezultate ostvarili su upravo u Bosni i Hercegovini i Makedoniji.

Pogledajte video - kako se sećamo Dejtona?

"Una nikada nije delila narode", piše na velikom transparentu u Bihaću iznad reke, dok drugi na jednoj banderi dodaje: "Za nezavisnu i nedeljivu Bosnu i Hercegovinu".

Kada je došao dan referenduma, Bosna je bila podeljena.

"Odziv u hrvatskim i muslimanskim naseljima je maksimalan, dok na glasačkim mestima sa apsolutnom srpskom većinom nije zabeležen niti jedan glasač", kaže u televizijskom izveštaju iz Bihaća novinar Tomislav Dretar.

Kako kaže, u Bihaću je do 17 časova glasalo 70 odsto glasača, što ukazuje na to da će referendum biti uspešan.

"Ne sećam se mnogo toga sa referenduma, pravo da vam kažem želim i da zaboravim, jer su to meni traumatične stvari", kaže Jasenko Karamehić iz Sarajeva, inače lekar imunolog.

"Žao mi je što se raspala bivša Jugoslavija... Navijam za Partizan, nikoga ne delim ni po ovom, ni po onom, svejedno mi je", dodaje.

Kako navodi, na referendumu je glasao za nezavisnost, jer se "država morala raspasti".

"Pamtim da je stanovništvo Bosne i Hercegovine žalilo za Jugoslavijom, ako je iko bio za Jugoslaviju onda smo to bili mi", smatra Karamehić, dodajući da mu je otac bio oficir JNA.

"Ali tu su bili i srpski i hrvatski nacionalizam i sve je posle puklo preko leđa najslabijeg i onih koji su najviše bili Jugosloveni - preko Bosne."

Pogledajte video - galerija Iva Grbića kao simbol stradanja Dubrovnika

Evropska zajednica 6. aprila 1992. godine, na osnovu ishoda referenduma, priznala je Republiku Bosnu i Hercegovinu kao nezavisnu i suverenu državu.

Međutim, tada je već bilo prvih sukoba.

Drugog dana referenduma - 1. marta 1992. - u Sarajevu je ubijen svat na srpskoj svadbi u centru Sarajeva.

Muškarac po imenu Ramiz Delalić pucao je na svadbenu povorku u Baščaršiji i ubio mladoženjinog oca, što Srbi smatraju početkom rata u BiH.

Ubrzo su u Sarajevu podignute barikade, kod kojih je takođe bilo žrtava.

Barikade su privremeno uklonjene 5. marta i naredni period u Sarajevu će obeležiti brojni antiratni protesti.

Jugoslovenska narodna armija u to vreme je već blokirala grad, koji će biti pod opsadom sve do 1995. godine - do tada će u Sarajevu poginuti više od 10.000 ljudi.

Na jednom od protesta ubijene su Suada Dilberović i Olga Sučić, koje Bošnjaci smatraju za prve žrtve rata.

Pogledajte video: Obuća ubijenih u Srebrenici kroz objektiv sarajevskog fotografa

Tri decenije kasnije, situacija u Bosni i dalje je prilično komplikovana.

Ivana Marić smatra da je situacija "politički i nacionalno" znatno lošija nego 1992. godine.

"Tada su ljudi bili mnogo otvoreniji, a BiH je danas nasilno podeljena na tri dela - postoje tri javnosti i različito gledanje na sve", navodi.

"Ljudi na vlasti su uneli tu propagandu i zatrovali javnost, iako je mnogo više onih koji razmišljaju pozitivno u odnosu na ovu zemlju.

"Ne postoji tolika mržnja među običnim narodom koliko bi vlast volela", dodaje.

Međutim, Milić iz Mrkonjić Grada navodi da će se situacija u Bosni teško popraviti.

"Nema tu pomirenja, rane su duboke, ostalo je to u srcima i prenosi se dalje, bez obzira što nova generacija nije učesnik tih vremena", smatra Milić.

"Nešto strašno se dogodilo i za deset pokoljenja se neće zaboraviti", dodaje.

Za to vreme, pojedini se trude da žive potpuno normalno.

"A to što politički lideri zakuvavaju... To je druga stvar", kaže Karamehić.

Aida Feraget ističe da je njenom haustoru u Sarajevu sastav ljudi isti kao i 1991. godine - ima i Srba i Hrvata i Bošnjaka.

"Moj ulaz i tih 15 stanova su ostali netaknuti, ali kompletna zemlja... Zajahali su neki zli dedaci, kao što Balašević kaže i oni zemlju jašu već 30 godina", navodi.

"Upravo oni referendum koriste za potkusurivanje, a ne mogu da se dogovore da li je nešto neradan dan ili ne.

"Uspeli su da oko praznika naprave političko pitanje, što je suludo."

Šta je potrebno da bi se to promenilo?

Đurić kratko kaže da "ne postoji konsenzus neophodan da bi Bosna krenula dalje".

"Bojim se da smo u začaranom krugu i ne vidim izlaz iz ove situacije", navodi.

Pogledajte video: Porođaji na Balkanu - Amirina borba

Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...