Izvor: B92, 28.Avg.2010, 01:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnici stradaju na radnom mestu
Beograd -- U poslednjih desetak dana u Beogradu dve smrtne i dve teže povrede na radnom mestu, piše "Politika".
Automehaničar Gradimir P. umro je pošto je na njega u krugu preduzeća "Bora Kečić" pala rampa prikolice teška oko 600 kilograma.
Zaposleni je, prema rečima Žarka Kosovića, direktora ove firme koja se bavi transportom specijalnog tereta, pripremao prikolicu za utovar kamiona kao i prethodnih dana.
"Pritisnuo je pogrešno dugme i rampa na >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prikolici koja je stajala u vertikalnom položaju pala je na njega. Nije mi jasno kako je to moglo da se dogodi. Bio je iskusan i vrsan majstor. Duže od 30 godina je radio i do sada nije imao težih povreda", objasnio je Kosović.
To je druga smrtna povreda na radnom mestu u poslednjih desetak dana u Beogradu, a samo ove nedelje dve osobe su povređene na gradilištima. Krajem prošle nedelje na placupreduzeća "Stankom”, u Ulici kneza Višeslava, poginuo je M. M. kada je izgubio ravnotežu i pao s trećeg sprata višespratnice.
Pre dva dana improvizovana skela u Radničkoj ulici umalo da je koštala života Z. V. koji se stropoštao dok je štemovao zid. Najviše sreće imao je Nenad Petković, montažer reklama na velikim visinama, jer je preživeo pad sa sedmog sprata (oko 20 metara) zgrade bivšeg Saveznog MUP-a u Ulici kneza Miloša.
Vera Božić Trefalt, direktor Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva rada i socijalne politike, kaže da su u ovom periodu godine nezgode najbrojnije i da je za njihovu učestalost sve češće odgovorna improvizacija u obavljanju poslova.
"To znači da se ne poštuje procedura propisana za svaku vrstu posla od rada na visini do branja sezonskog voća. Dešava se da umesto skele građevinari koriste merdevine. Osim sredstava lične zaštite svaki radnik mora da bude osposobljen za bezbedan rad. O tome sem njega moraju da vode računa i poslodavci i osobe zadužene za bezbednost i zdravlje na radu. Važno je i održavanje i proveravanje opreme, ali i redovna zdravstvene kontrola koja će potvrditi da li je neko sposoban za obavljanje određenih poslova", objašnjava Božić Trefalt.
Međutim, u praksi mnogim poslodavcima nisu poznate odredbe Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu. Ne primenjuju ih kako iz neznanja tako i zbog toga što smatraju da mere zaštite i bezbednosti predstavljaju samo trošak.
Sve to dovodi do neželjenih posledica, a najčešći uzroci povređivanja su nenošenje opreme za ličnu zaštitu, neosposobljenost zaposlenih za bezbedan rad, zadaci na neobezbeđenoj visini, iskopima i nepropisno montiranim skelama, nestručnost i nepažnja zaposlenih i angažovanje neobučenih ljudi koji rade "na crno”.
Povrede se obično dešavaju u prvom satu ili pred kraj radnog vremena, a najučestalije su kod zaposlenih muškaraca između 36 i 55 godina.
"Sezonski radnici, zaposleni na određeno vreme, oni koji godinama obavljaju istu vrstu posla, i radnici „na crno” (22 odsto) najviše ginu. Neki prihvataju radne zadatke bez prethodnog upoznavanja tehnologije rada, a od poslodavaca često ne dobijaju zaštitnu opremu poput rukavica, šlemova, cokula sa tvrdim đonom i metalnom kapicom, pojaseva za vezivanje, zaštitne naočare", objašnjava Božić Trefalt.
Premda je zakonsko pravo svakog zaposlenog da odbije posao ukoliko utvrdi da je sredstvo kojim se služi neispravno, brojni radnici se na njega ne pozivaju. Ukoliko se ozlede povrede ne prijavljuju, ne tuže nadređene kako bi izbegli dugotrajne sudske procese već se nagode oko naknade štete.
Kada dođe do povređivanja poslodavac je dužan prema Zakonu o bezbednosti i zdravlja na radu da najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, svaku smrtnu, kolektivnu, laku i tešku povredu prijavi inspekciji rada i Ministarstvu unutrašnjih poslova.
On dostavlja izveštaj o povredi povređenom, kao i nadležnima za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, na osnovu čega ozleđeni ima pravo na naknadu zarade u visini od 100 posto za vreme odsustva sa posla.
Ako inspektor utvrdi da je povreda nastala zato što poslodavac nije primenio mere iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu Republički zavod za zdravstveno osiguranje ima pravo da od poslodavca zahteva naknadu štete za troškove lečenja nastradalog i troškove naknade zarade zbog sprečenosti za obavljanje posla koje idu na teret RZZO.
Ova procedura kači osobe koje imaju zasnovan radni odnos. Neimari koji rade „na crno” ne mogu ostvariti ta prava, ali poslodavci su u obavezi da ih obuče za bezbedan i zdrav rad.
Za nesavesne poslodavce ali i radnike koji ne vode računa o bezbednosti na radu zakon je propisao novčane kazne koje se kreću od 10.000 do 1.000.000 dinara.
Globa za zaposlene koji ne koriste zaštitne rukavice i opasač za rad na visini je između 10.000 i 20.000 dinara. Udar na džep najveći je za poslodavce i iznosi od 800.000 do 1.000.000 dinara, dok manja novčana kazna (400.000–500.000 dinara) sledi preduzetnicima.
