Izvor: RTS, 04.Dec.2011, 08:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Privreda traži olakšice

Posle odbijanja guvernera da spusti referentnu kamatnu stopu, privrednici i bankari očekuju inicijativu Vlade. Ako se preduzeća zaduže pod sadašnjim uslovima, svaki dinar ide na vraćanje starih kredita, a ne na dalji razvoj.

Ukoliko Vlada smanji subvencije i kredite privredi, a guverner ostane pri odluci da ne oslobodi obaveznu rezervu, privrednici upozoravaju da će sve stati. Njima je, kažu, potrebna finansijska injekcija kako bi se održali postojeći, ali i pokrenuli >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << novi poslovi, jer jedino tako mogu da se izbore sa recesijom.

Ukoliko se preduzeća zaduže pod sadašnjim uslovima, svaki dinar ili evro ide na vraćanje starih kredita, a ne na dalji razvoj. Kažu da razvoja neće ni biti ukoliko se ne nađe način da banke novac plasiraju u privredu, a ne na kupovinu sigurnih državnih obveznica. Jedna od formula koje predlažu jesu subvencije za prioritetne projekte.

"Država mora da napravi namenske kredite", kaže Toplica Spasojević predsednik Udruženja korporativnih direktora. Ukoliko bi na primer troškovi bili sedam do osam odsto, država bi mogla da pokrije dva odsto troškova, predlaže Spasojević.

"Ili neka kažu - mi ćemo da uzmemo garancije za određena preduzeća, privredne grane, jer bez toga smo mrtvi", naglašava Spasojević.

I bankari se slažu sa takvim rešenjem, ali dodaju da ima načina da se upotrebi i novac od obaveznih rezervi.

"Mislim da je guverner u pravu kada kaže da bi bilo teško kontrolisati kuda ide novac kada bi se obavezna rezerva oslobađala sektorski", kaže Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora "Sosijete ženeral banke".

Ako se ništa na promeni, privredu čekaju još skuplji krediti, jer će banke dobijati manje novca iz svojih evropskih centrala. Zato se, kažu stručnjaci, očekuje konkretna i brza zajednička reakcija guvernera, vlade i banaka.

"Činjenica je da naša privreda zaista ima potrebu za novim kreditima", kaže Nebojša Savić sa Fakulteta za finansije, ekonomiju i administraciju.

"Mi smo privreda u tranziciji, naša preduzeća moraju da investiraju, naš razvoj je vezan za investicije, a imamo malu štednju", ističe Savić.

Iz istog razloga, hrvatski guverner je ove nedelje odlučio da oslobodi obaveznu rezervu. Banke će taj novac moći da koriste u tačno određenom periodu i razloge korišćenja moraće da objasne centralnoj banci. Neposredan povod za takvu odluku bio je bankrot splitske Kredo banke.

Nastavak na RTS...