Izvor: RTS, 26.Dec.2009, 05:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (26. 12. 2009.)
Press: Predrag Kon: Bez vakcine će umreti od 500 do 1.000 ljudi, Politika: Svakoga mogu da pogledam u oči, Novosti: Deci i kumovima pravda u ruke, Blic: Čistih računa samo tri od 18 institucija, pišu dnevne novine
Predrag Kon: Bez vakcine će umreti od 500 do 1.000 ljudi
Srbija će nastaviti da uvozi vakcinu protiv novog virusa gripa A (H1N1) i nema ni govora o odustajanju od vanredne vakcinacije stanovništva protiv ove zarazne bolesti, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kaže za Press predsednik Radne grupe za pandemiju dr Predrag Kon. On naglašava da samo vakcinacijom može da se spasi od 500 do 1.000 života, koliko se procenjuje da bi mogao biti crni bilans najvećeg talasa zaraze koji će početi u drugoj polovini januara i trajaće osam nedelja.
Pojedini mediji preneli su juče izjavu dr Kona da Ministarstvo zdravlja, zbog slabog odziva stanovništva za vakcinaciju, planira da raskine ugovor sa „Novartisom" i zaustavi dalji uvoz vakcine. Dr Kon, međutim, kaže da je njegova izjava pogrešno shvaćena i dosadašnji odziv za vakcinaciju, od oko 53.000 osoba, ocenio je kao dobar.
- Do sada su sve ovo bili „talasići" gripa, a u drugoj polovini januara nas očekuje najveći udar i zato je bitno da se što više ljudi vakciniše. Nama ne pada na pamet da prekidamo vanrednu vakcinaciju, jer nam je cilj da izbegnemo od 500 do 1.000 smrtnih ishoda, koliko za tih osam nedelja može da bude - kaže dr Kon.
On je dodao da će interesovanje ljudi za vakcinaciju sigurno drastično pasti tokom novogodišnjih i božićnih praznika.
- Nije realno očekivati da će tad ljudi ići po vakcinu. Ne bar u većem broju. Ali, i ukoliko posle toga primetimo da se odziv ne povećava u odnosu na sadašnji, nećemo prekidati imunizaciju već ćemo uvesti i neke druge mere, kao što je zabrana javnih okupljanja. Takva mera će državu mnogo više ekonomski koštati, a posebna šteta će biti po zdravlje ljudi - objasnio je dr Kon.
Da li ima potrebe za zabranom javnih okupljanja, prema njegovim rečima, odlučivaće se polovinom januara.
Svakoga mogu da pogledam u oči
Predsednica Vrhovnog suda Srbije i Visokog saveta sudstva Nata Mesarović izjavila je da se ne stidi odluka koje je doneo Visoki savet sudstva i da svakoga može pogledati u oči.
"Trudili smo se da prilikom izbora sudija budemo savesni i odgovorni. Uvek će neko biti nezadovoljan. Ja se ne stidim odluka koje je doneo Visoki savet sudstva i smatram da svakoga možemo da pogledamo u oči", izjavila je Mesarović u intervjuu za Politiku.
Ona je rekla da će Visoki savet sudstva svakom neizabranom sudiji posle prestanka sudijske funkcije 31. decembra dostaviti pisanu odluku sa obrazloženjem zbog čega nije izabran.
"Insistiraću na tome da se odmah objavi konkurs za popunu oko 78 radnih mesta, za koja očekujem da će se prijaviti one sudije koje ispunjavaju sva tri kriterijuma, ali zbog smanjenog broja u najvišim sudovima gde su aplicirali nisu bili izabrani, pa sada mogu koristiti priliku za niže sudove", istakla je Mesarović.
Na opasku da neizabrane sudije zameraju Savetu da je radio pod uticajem politike, ona je odgovorila da "sama ideja osnivanja Visokog saveta sudstva predstavlja prenos odgovornosti iz Skupštine, kao političkog poligona, u ruke samih sudija".
"Narodni poslanici nikako ne mogu da shvate da je izbor sudija obavio Visoki savet sudstva a ne oni i imam utisak da je njima zbog toga jako žao. Da je ostalo na tome da izbor sudija obavlja skupština, sigurno je da bi postojao veliki politički uticaj. To je moje uverenje", dodala je Mesarović.
"Ponašali smo se dobronamerno u tom nezahvalnom poslu. Među neizabranim sudijama nalaze se i sudije koje su bile zadužene predmetima u koje su bile uperene oči javnosti i na kojima je država polagala ispit da li je u stanju da se bori sa ozbiljnim krivičnim delima ili ne. Ne bih komentarisala nijednu odluku konkretno, ali neke od ovih sudija su pokušavali da postavljaju uslove pravosuđu ili vlasti", rekla je predsednica Visokog saveta sudstva.
Ona je istakla da "postoje sudije koje imaju kafiće, kafane, butike, servise za pranje vozila ili se bave nekim drugim privatnim delatnostima", što je "nespojivo sa sudijskom funkcijom", kao i da je "bilo slučajeva da postoje sudije koje su sklapale ugovore o doživotnom izdržavanju sa strankama u postupku i da su ti postupci dolazili i do Vrhovnog suda".
"Meni je žao ako su članovi Upravnog odbora Društva sudija došli do podataka da postoje sudije koje su nedostojne iz bilo kojih razloga. Bilo bi korektno da su to ukazali Visokom savetu sudstva. Ako je tačno da smo izabrali nekoga ko nije dostojan da bude sudija, to nije sveta odluka jer postoji postupak razrešenja, ali neko treba da nam ukaže da su te sudije zaista nedostojne", rekla je Mesarović.
Deci i kumovima pravda u ruke
Nezadovoljni dvostrukim aršinima, koji su neke kandidate za sudije stavili ispod crte, a druge smestili na pozitivne liste, pojedine izabrane sudije i tužioci i oni koji nisu prošli, veruju da su na izbore u pravosuđu veoma uticale stranačke i rodbinske veze.
Ivana Letica-Pavić, član Državnog veća tužilaca, koja je birala svoje kolege, a sama izabrana za tužioca u Novom Sadu, kuma je premijera Vlade Vojvodine Bojana Pajtića. I njena rođena sestra Tatjana Đurašković se našla iznad crte i izabrana je za sudiju Višeg suda u Novom Sadu. A, Branka Milosavljević, budući tužilac u Sremskoj Mitrovici, kuma je Zagorke Dolovac, koja će za nekoliko dana postati državni tužilac.
Na spisku budućih sudija koje je predložio Visoki savet sudstva, nalazi se i Vladana Vukčević-Jovanović, ćerka srpskog tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića. U njenoj ličnoj i radnoj biografiji, koje su objavljene na sajtu Skupštine Srbije, piše da je Pravni fakultet završila za šest godina i prosečnom ocenom 7,23. Ono što, međutim, "bode oči" jeste da u biografiji, nema ocenu o svom radu! U ovoj rubrici piše "neocenjena, porodiljsko bolovanje".
Dosta pažnje je izazvalo i imenovanje Vladimira Mesarovića, sina Nate Mesarović, za sudiju višeg suda u Beogradu. Njegovu kandidaturu osporavali su na izboru još pre pet godina kandidati koji se nisu našli na pozitivnoj listi, a koji su imali bolji prosek od njega i brže su diplomirali na pravima.
Još jedan od kandidata za delioce pravde je i Snežana Trifunović, ćerka Lejle Ruždić, nekadašnje narodne poslanice vladajuće koalicije. Mlada Trifunovićeva je "zaslužila" kandidaturu, između ostalog, prosekom 6,78 za šest godina studiranja.
Ako poslanici budu aminovali ove kandidature, sudu koji će biti nadležan za ceo Beograd, pridružiće se i Vladimir Vrhovšek, sin nekadašnjeg sudije Vrhovnog suda u penziji Miroslava Vrhovšeka. Za pet godina studiranja, prosek njegovih ocena je bio 6,07.
Na pozitivnoj listi, sa prosekom 7,08 je i Miljana Stojković iz Niša, koja je u svojoj biografiji upisala da je dve godine radila u advokatskoj kancelariji Boška Ristića, funkcionera DS, predsednika Odbora za pravosuđe i člana Visokog saveta sudstva koji ju je - birao!
U južnoj srpskoj pokrajini nekada je bilo 300 sudija, a posle ovog reizbora se pravda svela na samo njih 14. Jedan od izabranih je Miroslav Ivanović, koji je izabran u Viši sud u Kosovskoj Mitrovici, a rođeni je brat Olivera Ivanovića.
Odgovor zbog čega nije reizabrana ne zna i istražni sudija Danica Marinković iz Kragujevca, a kaže da je normu duplo prebacivala, da nema ukinutih presuda, niti zastarelih predmeta. Sumnja da joj je kao "nedostojnost" uzeto u obzir to što je u Haškom tribunalu svedočila u korist odbrana nekoliko optuženih za zločine na KiM.
Čistih računa samo tri od 18 institucija
Od svih 18 institucija koje je kontrolisala Državna revizorska institucija (DRI), samo protiv tri sigurno neće biti podnete prekršajne prijave posle Nove godine, a to su Uprava carine, Ministarstvo infrastrukture i Poreska uprava, izjavio je predsednik Državne revizorske institucije Radoslav Sretenović.
Prvi čovek DRI je za "Blic" rekao da će ta institucija podneti više od 20 prekršajnih prijava početkom januara.
Prema njegovim rečima, odgovorni za trošenje budžetskog novca u 2008. su činovnici u dve vlade - kabinetu Vojislava Koštunice i Mirka Cvetkovića, budući da se Vlada promenila sredinom 2008, za koju je DRI sačinila izveštaj.
Sretenović je naveo da ovih dana završavaju posao na prekršajnim prijavama, dok će analiza o mogućim krivičnim prijavama potrajati još neko vreme.
"Radili smo analizu celog izveštaja i na osnovu nje sastavljaju se prijave za kršenje Zakona o radu, Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o javnim nabavkama. Nakon toga ćemo ih proslediti nadležnim organima za prekršaje. Nema privilegovanih i nedodirljivih. Biće podneto više od 20 prijava. Za krivične prijave još nije završena analiza", rekao je Sretenović i dodao da će one biti podnete eventualno tokom januara.
Na pitanje novinara o "malom" broju prijava u odnosu na 170 strana izveštaja u kome su mahom navedene nepravilnosti, Sretenović je odogovrio da će prijave biti objedinjene.
To bi značilo da će velika većina kontrolisanih dobiti jednu do maksimalno tri prijave, jer će višestruka povreda jednog zakona biti spakovana u jednu prijavu. To, međutim, ne znači da će po svakoj od njih odgovarati samo jedan čovek.
"Odgovaraće svi koji su kršili propise, a konkretno i knjigovođe, i državni sekretari, i ministri. Knjigovođe su poslednji u lancu odgovornosti", naglasio je Sretenović.
U vezi sa zamerkama stručne javnosti da prekršaji po određenim zakonima kao što je Zakon o javnim nabavkama zastarevaju u roku od godinu dana, on je rekao da je "tačno da zastarevaju po osnovu Zakona o javnim nabavkama, ali ne i po osnovu Zakona o bužetskom sistemu, na osnovu koga se mogu sankcionisati".
"Niko neće biti amnestiran. Oni koji više nisu na vlasti, a zakon je kršen u njihovo vreme, dobiće prijavu", naglasio je Sretenović.
Pogledaj vesti o: H1N1
.jpg)
