Izvor: RTS, 22.Maj.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (22. 05. 2009.)
U junu zeleno svetlo za ukidanje viza, Bramerc: Mladić je u Srbiji, velike su šanse da bude uhvaćen!, Sa dve bombe tražio pravdu kod Tadića, „Ušće” na udaru zakona, naslovi su iz današnje dnevne štampe
U junu zeleno svetlo za ukidanje viza
Evropska komisija će ovog leta, najverovatnije krajem juna, aktivirati prelazni sporazum sa Srbijom i dati zeleni signal za ukidanje viza, tvrde dobro >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << obavešteni izvori „Blica" iz Brisela.
Holandija, zbog čijeg dosadašnjeg nepokolebljivo tvrdog stava oko obaveze Srbije da Tribunalu u Hagu izruči Ratka Mladića, odlučila je da ipak omogući Srbiji dalje napredovanje ka EU i time omogućila odmrzavanje dela sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
- Holandija, koja je predstavljala najveću prepreku i razlog što su naše evrointegracije zapale u ćorsokak, odlučila je da malo omekša svoj stav jer je shvatila da već previše dugo insistira na samo jednoj stvari i da je u tome ostala usamljena. To tako dugo insistiranje postalo je kontraproduktivno pogotovo nakon što je zaista stvoren opšti utisak da činimo sve da uhapsimo preostale optužene za ratne zločine. Najava da će nam odmrznuti prelazni sporazum i dati zeleno svetlo za dolazak na belu šengensku listu veoma je pozitivna i mnogo će nam značiti - kaže za „Blic" izvor koji se nedavno vratio iz Brisela sa ovom porukom.
Činjenica da je prošlo godinu dana otkako je EU sa Srbijom potpisala SSP, a zatim ga blokirala negativno utiče na naše približavanje EU uprkos stalnom povećavanju procenta usvajanja evropskih zakona. Ovo je posebno problematično s obzirom na to da smo od svih zemalja u regionu sada ostali na začelju, bez mogućnosti da podnesemo kandidaturu za članstvo u EU pre nego što isporučimo Mladića i Gorana Hadžića Hagu. Utoliko bi odmrzavanje prelaznog trgovinskog sporazuma i vize bile značajna podrška iz Brisela.
- Od trenutka deblokiranja prelaznog trgovinskog sporazuma autonomne trgovinske mere koje EU već duže primenjuje, a Srbija od ove godine, postaju ugovorna obaveza za zemlje članice EU. To bi u svakom slučaju bio korak više na našem putu ka kandidaturi. Stvorila bi se povoljnija situacija za podnošenje kandidature, a da li će to značiti i početak ratifikacije ostaje da se vidi - objašnjava za „Blic" Milica Delević, direktorka vladine Kancelarije za pridruživanje EU.
Bramerc: Mladić je u Srbiji, velike su šanse da bude uhvaćen!
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc u neformalnom razgovoru sa novinarima iz Srbije koji se nalaze u poseti Tribunalu rekao je da veruje da su Ratko Mladić i Goran Hadžić u Srbiji, jer vlasti u Beogradu to nisu demantovale!
Bramerc kaže i da su velike šanse da Mladić bude uhvaćen.
- Nemamo razloga da ne verujemo da Mladić i Hadžić nisu u Srbiji, jer ni srpske vlasti to nisu demantovale. Znamo da akcioni tim čini sve što može. To je težak posao. U pitanju su ljudi koji su vešti u skrivanju, ali verujemo da su velike šanse da oni na kraju budu uhvaćeni - rekao je tužilac Bramerc.
On je rekao i da je postignut napredak u saradnji srpskih vlasti s Tribunalom u proteklih šest meseci i da je ovu činjenicu i naveo u izveštaju koji je prošle nedelje poslao Savetu bezbednosti UN. Međutim, Bramerc nije mogao da govori o detaljima iz izveštaja.
- Sa Srbijom je postignut napredak u saradnji u svim aspektima. Međutim, realno je da su na slobodi dvojica begunca i da je njihovo hapšenje i dalje prioritet - rekao je Bramerc, i dodao da nije na njemu da odlučuje o političkom posledicama svog izveštaja.
Na pitanje Pressa kako napreduje istraga o autentičnosti transkripata razgovora Fatmira Ljimaja koje je objavio naš list, Bramerc kaže da je o tim transkriptima razgovarao sa srpskim tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem, ali da „ne zna dokle se stiglo s tom istragom".
Novinari su pitali Bramerca i zašto tužilaštvo nije tražilo prekid suđenja protiv bivšeg vođe OVK Ramuša Haradinaja zbog zastrašivanja svedoka, kao što je to učinilo u slučaju Vojislava Šešelja, ali je on odgovorio da „ne može da ide u pojedinačne slučajeve" i da ne komentariše procese koji su u toku.
Sa dve bombe tražio pravdu kod Tadića
Petočasovni pregovori policije i valjevskog eksbiznismena Dragana Marića (57), koji je sa dve ručne bombe u četvrtak nešto pre podneva ušao u zgradu Predsedništva Srbije preteći da će ih aktivirati ako mu se ne ispune zahtevi, završeni su bez tragedije. Bombaš - samoubica, kako su ga nazvali mediji, sam je oko 17 časova predao „kašikare", posle čega je i uhapšen.
Višečasovna drama započela je oko 11.35 kada je Marić zakoračio kroz vrata na Andrićevom vencu, u ulaz Sekretarijata Predsedništva Srbije. Jednu od bombi je stavio na pult, pre prolaska kroz sigurnosna vrata, a drugu je podigao uvis.
Zapanjenim pripadnicima obezbeđenja rekao je da je „kašikara" bez osigurača i da će je aktivirati ako pokušaju da mu se približe. Drugom rukom je iz džepa izvadio papir sa tekstom i stavio na sto:
„Beograd, 21. maj 2009, 11.00. U zgradi predsednika Republike Borisa Tadića predajem ovaj dokument i osigurač od ručne bombe. Držim aktiviranu ručnu bombu! Ne želim i neću nikoga da povredim. Odmah se svi udaljite."
U nastavku pisma izneo je i zahtev da Vlada do 16 časova potpiše ugovor o vansudskom poravnanju. U suprotnom, bomba će eksplodirati tačno u naznačeno vreme.
- I smrt ovde je bolja od dalje trpnje tiranije ovog režima. Moje razumne predloge za poravnanje predajem u zatvorenoj koverti za predsednika Tadića. Ja ovde zalažem svoj život, a ne tuđi, i mogu da naudim samo sebi. Poslao sam ovu poruku na više od 11.000 imejl adresa.
Istog trenutka službenici Predsedništva digli su sve na noge. Alarmirani su policija, vojska, obaveštajne službe... Posle nekoliko minuta na Andrićevom vencu pojavio se i pregovararački tim MUP Srbije. Ubrzo su stigle mnogobrojne ekipe domaćih i stranih novinara. Policija je blokirala okolne ulice.
Drama u Predsedništvu Srbije odvijala se daleko od očiju javnosti. Nervozni pripadnici MUP, kao i mnogobrojna policijska kola, koja su neprestano stizala pred zgradu, svedočili su da situacija nije „pod kontrolom".
- U odbrani porodice od tiranije režima spreman sam i da poginem. Neću da se sam ubijem, kako to režim dugo priželjkuje. Zgrada predsednika Republike Borisa Tadića ili će postati bastion pravde, prava i javnosti, ili nastaviti da bude sinonim zlog, bezakonja i tame - naveo je Marić.
U pismu se Marić obrušio i na medije, koji su „gluvi i nemi", ali i na „ozloglašenog predsednika Višeg trgovinskog suda". Navodi da je 2004. 80 dana štrajkovao glađu ispred Skupštine Srbije, a da je javnost o tome vrlo malo znala.
Okupljene, kao i prolaznike „mučilo" je jedno pitanje: da li je u zgradi predsednik Boris Tadić. Dilema je razrešena u 14.30. Predsednik Srbije je došao kolima i, kao da se ništa ne dešava, ušao u zgradu Predsedništva.
- Videla sam preko televizije šta je Dragan uradio i odmah sam došla - priča Milena Genić, Marićeva prijateljica. - Muka ga je naterala, on je očajan. Nema ni za hleb, a nekada je imao puno toga. Pravda i zakon su na njegovoj strani.
U pismu, na tri stranice, Dragan Marić se obraća lično predsedniku Srbije. Navodi, pored ostalog, da se „osnov za potpisivanje ugovora o vansudskom poravnanju, zasniva na dve sudske presude, donete kriminalnim delovanjem suda i nanetoj šteti". Navodi broj predmeta i dodaje da je u prvom slučaju reč o „legalizaciji falsifakata „Jata", a u drugom „legalizacija pljačke firme i sadržaj sefa":
- Tražim poravnanje samo nekoliko procenata od ukupno nanete štete. Pismo je svojeručno potpisao i još ga „overio" otiskom prsta.
Tačno u 15.30 u zgradu Predsedništva ušao je još jedan pregovarač MUP Srbije. Drama je dostizala vrhunac. Približavalo se 16 časova, do kada je Marić sebi i državi dao rok da mu izađu u susret. Okupljeni su strahovali da će začuti eksploziju. U naznačeno vreme gotovo je sve utihnulo. Čuo se samo prolazak vozila. Onda je napetost polako počela da popušta.
- Vratio je osigurač u bombu - stigla je prva informacija.
Neizvesnost je još malo potrajala. Minut do 17 časova Marić je predao bombu policiji. Odahnuli su svi. Nesuđeni samoubica seo je i zapalio cigaretu. On i policija zajedno su čekali da stignu tužilac i istražni sudija. Posle njih u zgradu Predsedništva ušla je i uviđajna ekipa PU Beograd.
- Iskreno i duboko verujem da je javnost jedini „anđeo čuvar". U suprotnom, u medijima bih bio predstavljen kao očajnik ili terorista, a porodica žigosana za vek vekova. Miš iz rupe je izašao. Ne može više da trpi tiraniju. Bez obzira na ishod... Javnost će znati o ovome - poručio je na kraju pisma Marić.
„Ušće" na udaru zakona
Da bi kupac poslovne zgrade „Ušće" došao do pet hektara neizgrađenog zemljišta koje je okružuje, izigrani su zakoni uz pomoć državnih organa - Savezne direkcije za imovinu, Saveznog javnog pravobranilaštva, Katastra nepokretnosti i gradskih institucija u Beogradu nadležnih za urbanizam.
To je pokazala pravna analiza kupoprodaje centra „Ušće" Gradskog javnog pravobranilaštva u kojoj je ukazano na niz zakonskih nedoslednosti od samog oglašavanja prodaje, izmena teksta ugovora u korist kupca, pogrešnog označavanja parcela i objekata. Novi vlasnik, koji je na tenderu pobedio zato što je ponudio da sruši staru i sagradi novu zgradu, dobio je šansu da samo obnovi urušeni bivši Centralni komitet i pri tom sagradi još jednu takvu zgradu i šoping mol. Javni interes je ovde ustuknuo pred ekonomskim pritiscima privatnog kapitala.
Kako?
Savezna direkcija za imovinu je maja 2001. godine konstatovala da je zgrada „Ušće" od 18.000 kvadrata, iako je pogođena sa sedam projektila, u dobrom stanju i da je potrebno na jednom delu ojačati konstrukciju. Vrednost radova bila je oko 20 miliona dolara, s tim što je u drugoj fazi predviđena dogradnja aneksa od 12.000 kvadratnih metara, koji bi bio predmet posebnog dogovora.
Oglas je pružao dve mogućnosti: rekonstrukciju i zakup ili prodaju, sa čim se složila Komisija za administrativna pitanja SRJ. Međutim, Savezna direkcija za imovinu mesec dana kasnije objavljuje prodaju. Istina, u opštim uslovima tendera samo se pominju dugoročni zakup, zajednička ulaganja. Umesto da kriterijumi budu precizni, učesnicima je data šansa da biraju da li će biti zakupci ili će objekat rušiti.
Konzorcijum „MPC grupa" biznismena Petra Matića sa partnerima „Internešenel trejding partners", „MK komerc" Miodraga Kostića i „Junion intertrejd" nudi da zgradu potpuno sruši. Jer ne samo da bi obnova iziskivala puno novca i vremena, već kako su naveli, postojeća zgrada narušava ambijentalnu celinu. Predložili su da sagrade dodatnih 12.000 kvadratnih metara, tako da bi ukupna površina iznosila 30.000 kvadrata.
Obećanje da će koristiti domaći materijal i angažovati naše građevince bio je jedan od presudnih faktora za dobijanje posla. Zgradu su kupili za 300 miliona dinara ili 10 miliona maraka.
Gradsko javno pravobranilaštvo je ustanovilo da osnivanjem konzorcijuma MPC grupa, registrovanog 2000. godine kao članovi udruženja nisu navedeni„Internešenel trejding partners", „MK komerc" i „Junion intertrejd" već druga pravna lica.
Javnom pravobranilaštvu grada je upalo u oči da je u potpisanom kupoprodajnom ugovoru označeno da se garaža nalazi na zasebnoj parceli površine 48.716 kvadratnih metara.
Pravna analiza je pokazala da je tekst ugovora menjan i bitno se razlikuje od predloga ugovora prema kome je zgrada trebalo da bude porušena i na njenom mestu sagrađena nova.
Kupac je, međutim, prema potpisanom dokumentu stekao pravo korišćenja ne samo zemljišta pod objektom nego i onog koje ga okružuje, što u ovom slučaju iznosi 50.000 kvadrata, a ne 863, koliko zauzima bivši CK.
Ipak, kako nije overen u sudu, ugovor je u januaru 2002. godine pretrpeo još jednu promenu pod izgovorom da kupac ima problema sa uknjižbom. U toj verziji, zgrada i garaža su razdvojene na dve zasebne parcele, a kupcu je omogućeno da odstupi od idejnog rešenja na osnovu koga je pobedio na tenderu. Jer, promena člana 10. dozvoljava mu odstupanja koja će usloviti ekonomski interesi i urbanistički uslovi.
To praktično znači da kupac nije bio obavezan da poruši postojeći i sagradi novi objekat. Sasvim neuobičajeno, primećuje gradsko pravobranilaštvo, kupac sastavlja tekst ugovora i daje poslednju reč, umesto da to učini prodavac. U martu je konačno i overen ugovor i stupio na snagu, a u međuvremenu je „MPC propertis" otkupio zgradu od partnera.
Ubrzo se raspisivanjem konkursa za idejno rešenje pokazalo šta je ova firma htela izmenama ugovora. Nagrađeni rad je u Bloku 16 predvideo obnovu zgrade i dogradnju dva sprata, zidanje identične kule i šoping mola.
Istina, usvajanje plana detaljne regulacije i njegova izmena tri godine kasnije nije uticalo na imovinski status zemljišta, ali je investitoru šestostruko povećalo površinu trgovinskog centra sa 20.000 na 118.000 kvadratnih metara.
Sada je na Okružnom javnom tužilaštvu i Republičkom javnom pravobranilaštvu da pokrenu postupak za utvrđivanje odgovornosti jer je državni budžet na ovaj način oštećen. Takođe iako grad nije učestvovao u kupoprodaji, javnost očekuje da bude otkriveno ko je dozvolio da se izmenama planova investitoru šestostruko poveća kvadratura.
