Izvor: Politika, 22.Nov.2013, 12:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomilovanje je poslednja slamka spasa
Mira Marković sugerisala suprugu koga mora da pomiluje, Milutinović bio „škrt”, a Tadić u mandatu pomilovao 191 lice
Kada osuđenik prođe sve sudske instance, kada mu i poslednja žalba bude odbijena, preostaje mu još samo pomilovanje predsednika države ili pravo na uslovni otpust.
Radomir Marković, bivši načelnik RDB-a, koji služi 40 godina u specijalnom zatvoru u Zabeli, sada koristi i ovu poslednju slamku spasa.
Ukoliko bi dao ključne dokaze >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kojima bi bilo rasvetljeno ubistvo Slavka Ćuruvije, vlasnika „Dnevnog telegrafa”, da li bi Marković mogao da se nada pomilovanju?
Ako je već želeo da trguje i preti svojim tajnama, zašto to nije učinio ranije, kada je zakonski mogao da postane svedok saradnik, pre nego što je i najstroža presuda postala pravnosnažna? Šta je istina o tajnim dosijeima koji Srbiju mogu baciti na kolena, da li oni postoje ili su prazna pretnja? Ukoliko dosijei postoje, zašto Marković objavljivanje pominje tek sada, kada mu je sudbina praktično zapečaćena 40-godišnjom robijom?
Odgovore na ova i mnoga druga pitanja u istrazi ćetražiti specijalni tužilac.
Bivšeg šefa DB-a u zatvoru je posetiopredsednik Komisije za pomilovanja Oliver Antić i činjenica je da je tema bilapomilovanje. Sudeći po tome, država želi da čuje šta Marković ima da kaže. Neki pravnici smatraju da je Antić prekoračio svoja ovlašćenja predsednika komisije, dok Antić objašnjava da je hteo da se lično uveri u argumente i dokaze. Da to nije uobičajena praksa dokazuje i to što nije posetio svakog podnosioca zahteva.
Upućeni u sve dosadašnje pregovore sa Markovićem podsećaju da je bivši šef DB-a tokom akcije „Sablja” i te kako bio spreman na saradnju sa tužilaštvom. Pošto je priznao ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj atentata na Vuka Draškovića u Budvi, Marković je bio raspoložen da razotkrije i mnoge druge zločine, pa i ubistvo Ćuruvije. Navodno, presudnu ulogu da se on tada predomisli imala je njegova supruga Ivančica Marković, koja je bila protiv ideje da njen suprug svedoči protiv Slobodana Miloševića. Ljudi koji su pre 10 godina saslušavali Markovića kažu da se on upravo po njenom nagovorupredomislio, a zatim i povukao sva dotad data priznanja.
Prema zakonima o pomilovanju i o nadležnostima predsednika Srbije, šef države je jedini ovlašćen da, po prethodno pribavljenom mišljenju Ministarstva pravde i nadležnog suda, izriče pomilovanja pravosnažno osuđenim osobama.
Svuda u svetu predsednik države ima ovlašćenja da donosi akt milosti kojim osuđeno lice oslobađa od izdržavanja kazne na koju je osuđeno to lice ili preostalog dela kazne koju treba da izdrži.
Prema dostupnim podacima, bivši predsednik Boris Tadić je od 2004. godine do kraja mandata pomilovao 191 osuđenika. Poslednji kogje oslobodio bio je glumac Žarko Laušević. Komisiju je vodila dr Radmila Vasić, a članovi su bili dr Tibor Varadi, dr Goran Ilić, dr Radovan Bigović i dr Violeta Beširević.
Zna se i to da je bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević uglavnom potpisivao odluke o pomilovanju osuđenih na zahtev svoje supruge Mirjane Marković. Njegov naslednik Milan Milutinović je „vrlo škrto” potpisivao pomilovanja i činio bi to tek kada bi dobilo „zeleno svetlo” od komisije i Ministarstva pravde.
Među onima koji su poslednjih godina „izmamili” pomilovanja ima osuđenih za izazivanje saobraćajnih nezgoda, falsifikatora, ubica, onih koji su osuđeni za krađu, zatimza nanošenje lakih telesnih povreda ili nedozvoljenu trgovinu akciznim proizvodima.
Najpoznatiji slučaj u poslednjih nekoliko decenija bio je pomilovanje glumca Žarka Lauševića.
-----------------------------------------------------------------
Šta znači pomilovati
Pomilovanje, prema zakonu, oslobađa osuđenika od krivičnog gonjenja ili delimično od izdržavanja kazne. Izrečena kazna zamenjuje se manjom kaznom ili uslovnom osudom, ili se presuda ukida. Zakonom jeregulisano da se pomilovanje odnosiisključivo na konkretne osobe, dok,na primer, amnestija predstavlja akt kojim se obuhvataju određena dela. Pomilovani osuđenik otpušta se istog dana, a najkasnije 24 časa posle prijema odluke o pomilovanju. Zajedničko za oba ove odluke jeste to da se time ne povređuju prava takozvanih trećih lica koja se zasnivaju na osudi.
Svaki osuđenik, kome zakon ne daje više nijednu drugu nadu, ima pravo da traži pomilovanje. To može učiniti sam ili umesto njega pomilovanje može tražiti supružnik, srodnik ili branilac, kao i Ministarstvo pravde po službenoj dužnosti. Molba se dostavlja prvo ustanovi u kojoj se služi kazna, koja se potom izjašnjava o osuđenikovom predlogu. Potom se prosleđuje nadležnom sudu i Ministarstvu pravde, koji takođe daju svoje mišljenje. Komisija za pomilovanja zatim proučava molbu i sugeriše predsedniku kakvu odluku da donese, ali ga stav komisije ne obavezuje.
-----------------------------------------------------------------------
Poseta Markoviću može i bez advokatske asistencije
Osuđeni ima pravo na posetu bračnog druga, dece, roditelja i srodnika, ali upravnik zavoda može osuđenom odobriti i posete drugih lica, kako to propisuje Zakon o izvršenju krivičnih sankcija. To znači da su Oliver Antić ili član Komisije za istraživanje ubistava novinara mogli da posete Radeta Markovića u zatvoru u Zabeli bez prisustva njegovog advokata uz dozvolu upravnika zatvora.
-------------------------------------------------------------------------------
Kontroverzna pomilovanja u svetu
Mark Rič
U SAD predsednik ima neograničenu vlast da pomiluje osuđene osobe po sopstvenom izboru. Za razliku od drugih izvršnih ovlašćenja, Kongres se u tim slučajevima ne pita. Jedno od najpoznatijih pomilovanja od svog naslednika Džeralda Forda 1974. dobio je Ričard Nikson kome je zbog afere „Votergejt” pretila istraga, čak i zatvor. Predsednik DžordžBuš pomilovao je 1992. šestoricu funkcionera administracije Ronalda Regana zbog umešanosti u aferu „Iran-Kontra”.
Ako su ovi slučajevi imali političku pozadinu, pomilovanje Marka Riča vezuje se za novac,pa se zato vodi kao jedno od najkontroverznijih u istoriji SAD. Rič je bio finansijer, biznismen i milioner, ali i jedan od najpoznatijih kriminalaca „belog okovratnika”. Trgovao je naftom u vreme iranske krize sa taocima, kada je to bilo strogo zabranjeno. Poslovao je i sa režimima pod sankcijama, Libije, Južne Afrike i Kube. Optužen je u SAD za izbegavanje plaćanja poreza. Pobegao je u Švajcarsku. Iako se u to vreme nalazio na listiEf-Bi-Ajanajtraženijih, zajedno sa Osamom bin Ladenom, Bil Klinton ga je pomilovao 20. januara 2001, poslednjeg dana na dužnosti. Klintona su mnogi kritikovali da je popustio pod pritiscima stranke i donatora demokrata, među kojima se ozbiljnim prilozima isticala i Ričova bivša supruga Deniz. Nikada se nije vratio u SAD. Rič je ovog juna umro u Švajcarskoj u 78. godini.
Živko Budimir
Afera u vezi sa pomilovanjima ove godine sustigla je predsednika Federacije Bosne i Hercegovine Živka Budimira. U aprilu je, zajedno sa nekolicinom saradnika, uhapšen u svojoj kancelariji u Sarajevu, u zgradi Predsedništva BiH. Sud im je odredio jednomesečni pritvor. Ustavni sud BiH je, međutim, u maju naložio da se svi puste na slobodu obrazloživši odluku nepostojanjem osnovane sumnje za primanje mita i stavom da su tužbe protiv Budimira pripadale kategoriji „rekla-kazala”. Afera sapomilovanjem, koja je počela kao kriminalna, poprimila je političke dimenzije,jer je Budimirova Stranka pravde i poverenja čitav događaj opisala kao pokušaj rekonstrukcije Vlade Federacije BiH, dok je Budimir za svoje hapšenje optužio više stranaka i političara. Istraga je i dalje u toku, mada je Budimir već najavio da će učestvovati na izborima za člana Predsedništva BiH,koji su predviđeni za oktobar 2014.
Dorotea Čarnić
objavljeno: 22.11.2013.
