Izvor: Politika, 05.Mar.2013, 16:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pokretne slike
Kultura ce u Srbiji polako ali sigurno ubija
Najbolji način za sagledavanje stanja duha u jednom društvu jeste da se pogleda šta se dešava u kulturi. Za Hanu Arent, što je manje politikom zaposednutog prostora, to je više kulture i intelektualnih aktivnosti. Kod nas je obrnuto. Gotovo da nema politikom nezaposednutog prostora, a sve je manje mesta za kulturu i stvaralaštvo. Uz duhovno siromaštvo i loš ukus najbolje pristaje kič. Rodno mesto kiča je politika. Po mišljenju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << MilanaKundere „kič je estetski ideal svih političara, svih stranaka i pokreta”.
Kada je reč o odnosu političara i države prema kulturi, nema bolje adrese od Ministarstva kulture i resornog ministra, iako na trenutke ne znamo da li je prava adresa on ili savetnik predsednika Republike za kulturu. Ministar kulture je ušao u vladu sa poreskim dugom od samo 8,5 miliona dinara za poslastičarnicu „Petković”. Među preduzetnicima je bio 317. na listi od 500 najvećih dužnika u Poreskoj upravi. Nakon sedam meseci ministrovanja, pozajmio je 75.000 evra od „no nejm” prijatelja,da plati porez. Ni „Informer” nam nije otkrio ime tog pozajmljivača. Za to vreme, kultura u Srbiji se polako ali sigurno ubija. U budžetu za kulturu nema para, u pozorištima deluju politički komesari, estradni menadžeri dolaze u ministarstva, plesačice sa „Pinka” se zapošljavaju u EPS-u. Pomoćnik ministra kulture poziva na „prvi srpski kulturni ustanak”. Za Ministarstvo kulture u budžetu je izdvojeno 0,6 odsto. Ministar priznaje da o tome nije odlučivao on nego Dinkić, uz komentar: „Ne može više, ako damo više za kulturu, onda neće biti za penzije.” Super! Iako se ne zna tačno da li je prvi čovek srpske kulture kadrovsko rešenje predsednika Nikolića ili ne, predsednik je i sam, na obeležavanju Dana Narodne biblioteke Srbije, izjavio da „kultura, prosveta, nauka i umetnost predstavljaju infrastrukturno ulaganje u bolji život građana”. Dela, a ne reči Tomislave!
Od te siće koja je u budžetu obezbeđena za kulturu, za kinematografiju nema ni dinara. A onda ovih dana, u vreme Festa odemo na premijeru filma „Krugovi”,Srdana Golubovića, i vidimo predmet i lik u ogledalu. Priču o nama, o našem suočavanju sa prošlošću, o ljudskosti koja pobeđuje. Iz ove i ovakve Srbije umetnik šalje u svet snažne i univerzalne poruke. Ako društvo u Srbiji nije sazrelo za ovaj film, on je sigurno doprinos tom sazrevanju. I dok Srdan sa „Krugovima” i Maja Miloš sa„Klipom”, na primer, ređaju uspehe na svetskim festivalima, kinematografija u budžetu Srbije ne postoji. Da nije koprodukcije da li bi se ovde snimio bilo koji film? Istovremeno, jedan od najvećih filmskih centara na Balkanu – „Avala film”, čeka odbranu ili poslednje dane. Kao da nije važno šta će biti sa riznicom oko 250 filmova. Lako je pretpostaviti da se neki tajkun ostrvio na 1.500 kvadratnih metara ili dvadeset četiri hektara u Košutnjaku. Do sada je, nesumnjivo, naše najveće ime u svetu filma Emir Kusturica. Osim po svojim filmovima, on je poznat i po projektima „Drvengrad” i „Kamnegrad”. A onda, uz komentar ,,zakon je isti za sve” ili „nema nedodirljivih”, državna revizorska institucija je među tolikim korisnicima budžeta, podnela prekršajnu prijavu baš protiv Kusturice „zbog nenamenskog trošenja novca u parku „Mokra Gora”, jer je više puta izbegao raspisivanja tendera”. Možda su u pravu? Ostaje pitanje kako ga na to nisu ranije upozorili. Zar nisu sa njim mogli najpre da obave razgovor i ukažu mu na pomenute propuste? Pogotovu, ako se zna da je od svih poslenika u kulturi on uvek bio dovoljno dostupan i dovoljno otvoren za dijalog sa državom. Pravi je trenutak da se postavi pitanje koliko košta Kusturica za srpsku kulturu i za njen imidž i ugled u svetu? Revizore, mislite o tome!
Filmska umetnost uzeta je samo kao očigledan primer ili paradigma jednog nesklada. S jedne strane, talentovani glumci i reditelji, i sa druge, netalentovani političari i neodgovorni državni službenici. Možda će, ako se ovako nastavi, od filmske umetnosti u Srbiji ostati samo „trejler” u kojem gledamo jednu anonimnu voditeljku koja prekršta noge impresionirana sa Šeron Stoun, i premijera koji je impresioniran njom. Dok ne znamo da li da se smejemo ili da plačemo, premijer i ministri će nam pevati sa Bekutom ili bez nje, „Miljacku” ili „Pristao sam biću sve što hoće”!
U međuvremenu, ministarstvo je došlo na genijalnu ideju da se pretplata za RTS naplaćuje uz uplatnice poreza na nekretnine. Srećom, „politički sin” je rekao „njet”. Dok se problemi s pretplatom ne reše, na javnom servisu neće biti TV premijera, ali će na „Pinku” i na diskovima biti premijera vlade. Ipak, da nije sve tako crno, ostaje nada da će,poučen ličnim iskustvom, ministar kulture, kao najpoznatiji poreski obveznik u Srbiji, istovremeno i vlasnik muzeja automobila, za potrebe filma neke od svojih oldtajmera rentirati po sniženoj ceni. Kultura je pre svega i posle svega. Zar ne?
Profesor Fakulteta političkih nauka
Slaviša Orlović
objavljeno: 05.03.2013.
.jpg)
