Izvor: Politika, 28.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plivač sa loncem na nosu
Najstariji preci gavijala izumrli su zajedno sa dinosaurusima, drugi su nestali sa lica Zemlje pre oko 35 miliona godina, a i današnjim gavijalima preti izumiranje
Liči na krokodila, a nije krokodil. Pričaju da je ljudožder, a njegove čeljusti tanke su kao čovečja ruka. Latinsko ime mu je Gavialis gangeticus, a ceo svet ga zna kao gavijala. U svom prirodnom staništu, na indijskom potkontinentu, poznat je i pod imenom garijal, po izraslini na vrhu gornje vilice mužjaka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nazvanoj ghara ili, u prevodu, lonac.
Najstariji preci gavijala izumrli su zajedno sa dinosaurusima, drugi su nestali sa lica Zemlje pre oko 35 miliona godina, a i današnjim gavijalima preti izumiranje. U Butanu, Bangladešu, Mjanmaru, Nepalu, Pakistanu i Indiji ima ih tek oko dve hiljade.
Dugačak i do šest metara, duži je od većine svojih rođaka krokodila, ali je mnogo ranjiviji od njih. Živi u rekama. Njegov dom su Ind, Gang, Bramaputra, Iravadi i Mahanadi, a hrana - jedino manje ribe. Duge uzane čeljusti sa oštrim ukrštenim zubima tokom vekova su prilagođene da postanu ribolovački alat. Ščepana oštrim igličastim zubima riba ne može da isklizne i pobegne.
Odličan plivač, sa plovnim kožicama na stopalima, gavijal ne može čak ni da se kreće po kopnu. Mišići njegovih udova toliko su slabi da ne mogu da izdrže težinu tela ove životinje: kada izađe na suvo, gavijal može samo da puzi pomažući se nogama. Zbog toga većinu vremena provodi u vodi. Na obalu izlazi samo da se sunča ili kada ženka treba da snese jaja.
Ženka je polno zrela kad dostigne dužinu od tri metra, dok je odrasli mužjak za metar duži. Tada oboje imaju oko deset godina. Osim po dužini, pripadnici suprotnih polova razlikuju se i po izraslini na vrhu gornje vilice, koja postoji samo kod odraslih mužjaka. Što je mužjak stariji, i izraslina je veća i sve više prekriva nozdrve. Zahvaljujući ovom "loncu na nosu", mužjaci pri disanju proizvode zvuk nalik na zujanje. Ovim zvukom i udaranjem čeljusti po vodi mužjak privlači pažnju ženke pre parenja i upozorava konkurente da se drže podalje.
Gavijali se pare od novembra do januara, dok ženka jaja nosi u sušnoj sezoni, od marta do maja. Tada se voda povuče, a ženka ispuzi na obalu i iskopa rupu u pesku u koju snese do 50 jaja, od kojih je svako teško oko 160 grama. Posle tri meseca mladunci probijaju ljusku i pod majčinim budnim okom kreću pravo u reku. Prvih nekoliko dana ne odvajaju se od majke, a zatim uče da se brinu sami o sebi.
Zbog uništavanja prirodne sredine, manjka hrane i lovaca na trofeje većina mladih ne dočeka zrelost. Ipak, zahvaljujući indijskim prirodnjacima koji se trude da odgaje mladunce a zatim ih vrate u prirodu, postoji nada da gavijal neće doživeti sudbinu svojih predaka.
D. D.
[objavljeno: 28.07.2006.]
