Izvor: Blic, 05.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plata samo za hranu
Plata samo za hranu
Iako je Evropska banka za obnovu i razvoj nedavno veoma pozitivno ocenila ekonomske reforme u Srbiji, a i sporazum sa MMF-om je veoma izgledan, građani Srbije toliki uspeh u ekonomiji nimalo ne osećaju. Naprotiv, inflacija, koja će krajem godine dostići najvišu stopu u Evropi od 17 odsto, bitno je ugrozila ionako loš standard građana.
- Očekujem da ovu godinu završimo sa 17,2 do 17,7 odsto inflacije, s obzirom na to da je za prvih 11 meseci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ona iznosila 15,2 odsto, a decembar je uvek najinflatorniji mesec. Uz to, prikrivena inflacija, koja se odnosi na cene koje Vlada direktno ili indirektno drži pod kontrolom iznosi šest-osam odsto, što znači da realna ovogodišnja inflacija iznosi oko 25 odsto - kaže za 'Blic” ekonomista Miroslav Prokopijević iz Centra za slobodno tržište.
Najveće poskupljenje u 2005. beleži ono što najviše pogađa siromašne slojeve - prehrambeni proizvodi, koji su poskupeli blizu 30 odsto. Najviše je poskupelo ulje - čak 50 odsto, meso za 40, mleko i mlečni proizvodi od 15 do 35 odsto, kafa 40 odsto, šećer 30, jaja 30 odsto i isto toliko kućna hemija.
Statistika kaže da se sada sa prosečnom platom od 18.265 dinara može pokriti samo minimalna potrošačka korpa, dok za prosečnu potrošačku korpu treba izdvojiti oko 22.000 dinara ili 1,2 plate.
- Većina građana najveći deo prihoda troši na hranu, koja je najviše poskupela u prethodnoj godini. To znači, da ako građani daju 60 odsto prihoda za hranu, koja je poskupela i do 50 odsto, inflacija za njih samo po osnovu hrane iznosi oko 30 odsto - kaže Prokopijević.
Da građani jedva preživljavaju tvrdi i Vladana Hamović iz Instituta za tržišna istraživanja.
- Ne treba zaboraviti da čak 62 odsto zaposlenih prima između 9.000 i 18.000 dinara. To znači da većina građana živi više nego oskudno i snalazi se da preživi. Svega 10 odsto zaposlenih u Srbiji prima više od 30.000 dinara pa oni ne mogu biti merilo standarda.
Šta su ključni uzroci ovako visoke inflacije?
Među četiri uzroka inflacije Prokopijević izdvaja kao ključni povećanje budžeta sa 332 milijarde dinara u 2004. godini na 432 milijarde dinara u 2005. godini, što je 30 odsto. Drugi uzročnik jesu javna preduzeća, koja svoju neefikasnost prebacuju na cene i standard građana. Treći je zatvoreno tržište, koje domaćim i stranim firmama omogućava ekstrarente na račun građana.
- Za ova tri generatora krivac je država, a izuzetak je četvrti - skok cene nafte na svetskom tržištu. Treba reći da učešće ovog faktora u 100 odsto naše inflacije iznosi svega 7-10 odsto. Uostalom, naftu uvoze i ostale zemlje Evrope, a inflacija se u evro zoni kreće svega oko dva odsto - objašnjava Prokopijević.
Hamovićeva ipak smatra da je presudan uticaj na rast cena imalo poskupljenje energenata (za 11 meseci ove godine poskupeli su za 27 odsto). Činjenicu da je ovaj faktor doveo do tolike inflacije samo u Srbiji, a ne i u okruženju, ona objašnjava većom zavisnošću naše privrede od nafte, kao i nemogućnošću da čvrstom kontrolom dinara obezbedimo stabilnost međuvalutarnih odnosa i manje poskupljenje energenata.
Kao drugi, gotovo ravnopravan faktor, ona navodi ovogodišnje podbacivanje poljoprivrede, u vidu slabijeg roda, ali i poplava u Banatu koje su oštetile prinose.
I dok među ekonomistima ima sporenja oko ključnih generatora ovogodišnje inflacije, oko projekcije za narednu godinu nema. Svi se slažu da je projektovana inflacija za 2006. godinu od 9,3 odsto nerealna i neostvariva. Prokopijević ocenjuje da će sledeće godine inflacija biti oko 14 odsto, uz uslov da postignemo sporazum sa MMF-om, u suprotnom bi mogla biti i 20 odsto. Hamovićevu čudi neozbiljnost kreatora ekonomske politike koji olako obećavaju jednocifrenu inflaciju u uslovima u kojima to nije realno. Ovim tvrdnjama pridružio se i guverner Radovan Jelašić, koji je nedavno izjavio je da će inflacija od 9,3 odsto biti teško održiva. On je, ipak, podsetio da je u 2005. bilo i nekih specifičnosti, kao što su uvođenje PDV-a, rast cena sirove nafte i visok priliv direktnih stranih investicija, koje su delom uticale na to da inflacija ove godine bude skoro dva puta veća od projektovane. K. Preradović
