Izvor: Politika, 01.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pesticidi iz plastenika
Istraživanja koja su rađena u agrohemijskoj laboratoriji Poljoprivrednog fakulteta upozoravaju na to da se na malim površinama i u plastenicima i voćnjacima mineralno đubrivo upotrebljava u količinama dva do šest puta većim od dozvoljene, što utiče na proizvodnju zdravstveno rizične hrane. Da bi se to sprečilo neophodna je stručna kontrola primene mineralnih đubriva. "Proizvodnja kvalitetne zdrave hrane ne može se prepustiti našem još nedovoljno obučenom proizvođaču, odnosno on >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije taj koji treba da odlučuje šta će i kako gajiti na svom zemljištu bez stručnih saveta", kaže profesor Dragi Stevanović, sa Katedre za agrohemiju i fiziologiju biljaka Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
O tome koliko se mineralno đubrivo stihijski uvozi najbolje govori podatak da se kod nas prodaju proizvodi 40 svetskih hemijskih kompanija, bez adekvatnog stručnog nadzora, a u Italiji se mineralna đubriva uvoze iz četiri hemijske kompanije. Stevanović predlaže da treba da se obezbedi dovoljna količina sredstava za ishranu biljaka iz sopstvene hemijske industrije i da se uvedu kriterijumi za kontrolu kvaliteta mineralnih đubriva uz određene državne subvencije. To su uvek radile i danas rade razvijene zemlje zapadne Evrope, Amerike i Japana i one koje to žele da budu (na primer, Kina) poljoprivredne zemlje sveta. "Ubeđen sam u to, jer sam te činjenice dobro proverio, a iznete su i u poslednjem izveštaju sa 33. sednice Komiteta za bezbednost prehrane u svetu, održane u Rimu, maja ove godine. Šta bi drugo trebalo da potkrepi prethodno navedeno nego činjenica da je dve trećine svetske proizvodnje đubriva proizvedeno i primenjivano u poljoprivredno razvijenim zemljama zapadne Evrope, severne Amerike i Japana, gde živi samo jedna trećina stanovništva ove planete. Isto tako, boraveći u Kini nekoliko puta, kao ekspert za ovu oblast, uverio sam se da je ova najmnogoljudnija zemlja sveta za poslednjih dvadeset godina (posle društvenih promena) oslobodila uvoz hrane, samo je uvoz žitarica smanjila sa 80 na pet miliona tona, izgradnjom svoje industrije đubriva i povećanjem njegove upotrebe, zaključuje Stevanović.
– Srbija ima oko 80 odsto prirodno čistog zemljišta na kojem nije primenjivano mineralno đubrivo, što nije slučaj sa poljoprivredno razvijenim zemljama, gde je ono više od 50 godina hemijski tretirano, pa sada postepeno sa jedan do dva i po odsto, ponegde i više, prelaze na organsku hranu, bez primene mineralnih đubriva i pesticida – ukazuje profesor Dragi Stevanović.
Za ovog profesora je važno pitanje kako sačuvati prirodno i nezagađeno zemljište kao neizmerno prirodno blago, kojim se nedomaćinski gazduje, odnosno na kome se ne primenjuju adekvatne zaštitne mere. "Meni kao stručnjaku iz ove oblasti uvek je bilo najteže da stranom kolegi objasnim zašto mi primenjujemo dva do tri puta puta manje količine mineralnih đubriva po jedinici površine (sada 70 kilograma po hektaru, a Evropa 200 do 450 kilograma) ili zašto smo dopustili da više od 30 odsto zemljišta ima ekstremnu kiselu reakciju (pe-ha ispod četiri na kome se ne mogu gajiti mnoge biljne vrste) kad za ove mere nisu potrebna velika ulaganja", kaže Stevanović.
On podseća da mi imamo kvalitetno zemljište, ali uprkos tome mi smo poslednji na lestvici u Evropi po obimu proizvodnje i izvozu poljoprivrednih proizvoda. Po njegovim rečima, sa tih površina uz ovakav način gazdovanja (nevođenju računa o optimalnom korišćenju ovog resursa) svake godine nepovratno ode 40 odsto prirodne, kvalitetne organske materije zbog načina obrade oraničnih površina (parloga) i nedovoljnog korišćenja prirodnih travnjaka.
[objavljeno: ]
.jpg)
