Izvor: Večernje novosti, 29.Jun.2018, 15:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

PLODOVI NA VLASINSKOJ VISORAVNI: Mi beremo, drugi pakuju i zarađuju

Na Vlasini bi od različitih šumskih plodova godišnje moglo da se zaradi više od dvadeset miliona evra. Beračima za kilogram vrganja daju do 300 dinara, a kesica suvih je od 7 do 10 evra VREMENSKE prilike ove godine na Vlasinskoj visoravni, posle par "sušnih godina", pogoduju pečurkama ali od cenjenih vrganja i lisičara biće malo koristi jer ih izvozimo kao sirovinu. Iako se poslednjih 50 godina na Vlasini priča o malim pogonima za preradu šumskih plodova njih trenutno >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << nema, a malobrojni otkupljivači plaćaju beračima za kilogram vrganja od 100 do 300 dinara, dok kesica suvih vrganja u pakovanju od 250 grama u evropskim marketima košta od 7 do 10 evra. Ulaganja u tehnologiju su minimalna jer je vrganj najcenjeniji kada se prirodno osuši, na sunčevoj svetlosti. Može se marinirati, svež ili suv sa raznim dodacima i kao takav je pravi delikates za koji stranci ne žale novac. Pročitajte još - Od pečuraka raste zarada - Lako se odričemo onoga što nam priroda velikodušno preda. Svestan sam koliko je gljiva vredna i ne pada mi na pamet da moju muku dajem za 100 dinara. Sa suprugom Slavicom i komšijom Nebojšom sve što prikupimo osušimo prirodno i onda na internetu tražimo kupce. I u Srbiji su ljudi spremni da plate 50 evra za kilogram suvih vrganja - kaže Čedomir Pejić (61), građevinski inženjer koji je jedan od malobrojnih stanovnika ove visoravni. On kaže da nisu samo gljive zapostavljene već da je priroda sa ovog podneblja velikodušna i za pčele, gajenje koza i pravljenje prvoklasnog sira, a tek borovnice, šumske jagode.... - Protivnik sam hajdučije, odnosno da se prirodi samo otima već sam pristalica da uz pomoć nauke, ekonomske i tehnološke onome što nam priroda pokloni damo dodatu vrednost. Da na teglicama sa mariniranim vrganjima piše "Made in Vlasina". To je moj san ali nema investicionih fondova niti razvojnih banaka koje bi nas pratile - kaže Pejić. Njegove reči potvrđuje i Miroljub Milenković, suvlasnik preduzeća "Vlasina Promaja", koji je sa ortakom počeo da gradi hladnjaču u mestu Promaja i jedini je registrovani otkupljivač. Pročitajte još - RODILE PEČURKE: Oprez zbog trovanja! - Žurimo da završimo hladnjaču pre nego što krene otkup malina koja se ovde sve više gaji. Otkupljujemo i gljive, dobili smo dozvolu za otkup prvih 10 tona i tek očekujemo da one krenu. Nismo izvoznici već ih i mi prodajemo njima i od njih zavisimo. Svestan sam da berači možda nisu najzadovoljniji ali u Rumuniji je cena već pala na 150 dinara. Zakoni tržišta su takvi, ako su prognoze da će je biti cena ide dole i zato je potrebno da je prerađujemo na licu mesta - smatra Milenković koji kaže da se više od 30 godina bavi otkupom šumskih plodova, ali da ne ume da objasni zašto nema prerađivačkih kapaciteta. - Vlasnici su vredni i sposobni ljudi ali su uspešniji svuda po svetu osim na rodnoj zemlji - kaže on. SVE MANjE VRGANjA ZA kilogram suvih vrganja potrebno je 10 kilograma svežih što dobar poznavalac terena može da prikupi za nekoliko sati. Nebojša Dimitrijević (50) kao dete je otišao sa Vlasine ali se pre nekoliko godina vratio iz Velike Plane. - Gljiva će biti sve manje jer nema ljudi i stoke tako da rastinje i visoka trava gospodare Vlasinom, a u takvim uslovima vrganj ne uspeva. Prikupim sve što priroda da i od toga živim, ali mi je cilj da napravim neku svoju radionicu i da prodajem proizvod po pravoj ceni, a ne da me neko ucenjuje - veli Nebojša (na slici).

Nastavak na Večernje novosti...