Izvor: Politika, 24.Dec.2012, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od Romea do Hamleta
U programima izdavačkih kuća klasici su, nažalost, uglavnom u drugom planu. Zato i ne čudi što osnovci, srednjoškolci i studenti čitaju dela Šekspira, Čehova, Tolstoja, Puškina iz raznoraznih izdanja koje je prekrila patina vremena.
Beogradska izdavačka kuća „Laguna” nedavno je u okviru svoje edicije „Klasici svetske književnosti” objavila vredno delo: „Četiri tragedije” Vilijama Šekspira, koje obuhvata komade „Romeo i Julija”, „Hamlet”, „Magbet” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i „Kralj Lir”.
Reč je o tragedijama koje se svrstavaju u najpopularnija Šekspirova ostvarenja, od 38 sačuvanih drama najvećeg engleskog dramskog pisca.
„Romeo i Julija” jer su oličenje snažne mladalačke ljubavi koja se u svom najvećem poletu suprotstavlja društvenim normama. „Hamlet” kao najprovokativniji tragični junak, jer postavlja pitanja o smislu ljudskog života.
„Magbet” je kraljoubica zaslepljen ubilačkom strašću, a „Kralj Lir” otac koji se kobno ogrešio o roditeljsku ljubav, najsažetija je definicija izdavača.
Knjiga je objavljena u prevodu Živojina Simića i Sime Pandurovića, a dopunjena je predgovorom prof. dr Zorice Bečanović-Nikolić sa Grupe za opštu književnost i teoriju književnosti na beogradskom Filološkom fakultetu, koja ujedno važi za našeg najboljeg znalca Šekspira.
Urednički tim „Lagune” odlučio se, kako su nam rekli: „Za klasičniji prevod koji nismo želeli da diramo, jer smo smatrali da je to standard po kojem su prethodne generacije učile u školama. Nismo namerno intervenisali na samom prevodu, ako izuzmemo usklađivanje teksta sa važećim pravopisom.
Ta patina mora negde da postoji i koliko god to delovalo arhaično, Šekspirovi stihovi moraju da imaju ritmiku prohujalih vremena, pa otud i takav naš izbor. Potrudili smo se da sve četiri drame imaju istog prevodioca, jer smo smatrali da to ima više smisla nego da kombinujemo različite stilove prevoda.”
Edicija „Klasici svetske književnosti” pokrenuta je pre godinu dana i u njoj su do sada objavljeni romani „Vodenica na Flosi” Džordža Eliota, „Veliki Getsbi”, Skota Ficdžeralda, „Poslednje skretanje za Bruklin”, Hjuberta Selbisa, i izabrane priče Antona Pavloviča Čehova „Prvi ljubavnik”.
– Posle toga smo došli na ideju da objavimo Šekspira. Odgovarala nam je forma od četiri drame u jednoj knjizi. Ništa neobično. Pred nama je u isto vreme bila dilema koja četiri komada izabrati, budući da je svako od članova uređivačkog tima imao svoje favorite. Odlučili smo se za pomenute drame, jer su deo školske literature, ali i nezaobilazne za studente engleskog jezika. Drame „Romeo i Julija” i „Hamlet” još se i mogu naći u knjižarama, ali mnogo ređe komadi „Magbet” i „Kralj Lir”. Otuda ovakva kombinacija, odnosno ove četiri drame zajedno – objašnjava Ivana Misirlić-Bigard, urednica edicije „Klasici svetske književnosti”.
Zorica Bečanović-Nikolić. autorka predgovora. istinski se potrudila da svojim štivom, uz primere iz svakodnevice, čitalačkoj publici približi jednog takvog pisca kao što je Šekspir, pozivajući se na savremeni film, ali i dramu.
– Zato nam je pomenuti predgovor i bio dragocen kao savremeni uvod u čitanje i interpretaciju Šekspirovih tragedija. Dragocen je i iscrpan spisak literature o Šekspiru na srpskom jeziku koji se nalazi na kraju izdanja. Čitaoci će naći i hronologiju Šekspirovog života i stvaralaštva sa svim detaljima koji ovakvo izdanje čine dragocenim u svakoj biblioteci – kaže Ivana Misirlić-Bigard.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 24/12/2012
