Izvor: SrbijaDanas.com, 05.Mar.2024, 19:44

OTAC GODINAMA TUKAO I IZGLADNJIVAO ĆERKU: Jedan od najgorih slučajeva zlostavljanja dece pretvorio se u MONSTRUOZNI EKSPERIMENT SA JEZIVIM KRAJEM

Otac je izvršio samoubistvo.

Oktobra 1970. godine ušla je u kancelariju za socijalnu pomoć okruga u Los Anđelesu, pognuta, nemoćna i sa neobičnim položajem ruku, poput zeca. Devojčica je izgledala kao da ima šest ili sedam godina. Njena majka, koja je imala kataraktu, tražila je kancelariju sa uslugama za slepe i ušla je u pogrešnu prostoriju. Ali devojčica je odmah zapala za oko ljudima u kancelariji.

U početku su posumnjali na autizam. Onda >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << su otkrili da ne može da priča, ali i da je u jako lošem fizičkom i mentalnom stanju. Jedva je mogla da žvaće ili guta, i nije mogla u potpunosti da fokusira oči ili ispruži udove. Imala je samo 26 kg. a imala je, kako se ispostavilo, 13 godina.

Njeno ime, ime dato da bi se zaštitio njen identitet - bilo je Džini. Njen poremećeni otac ju je zavezao u ručno rađenu ludačku košulju i vezao za stolicu u sobi kuće u predgrađu kad je bila jako mala. Zabranio joj je da plače, govori ili pravi buku i tukao je i režao na nju, kao pas.

Slučaj Džini se vodi kao jedan od najgorih slučajeva zlostavljanja dece u Americi.

U međuvremenu Džini više nije bila tema američkih medija jer su naslove preplavili priče o Vijetnamu, Bitlsi su bili usred raspada – ali je zadržala pažnju naučnika, posebno lingvista. Bila je savršen “primerak” jer je odrasla bez jezičke ili društvene obuke. Da li bi sada mogla da nauči jezik?

U potrazi za pristupom, napravili su skeniranje mozga i audio snimke, izvršili bezbroj testova, sakupili brojne podataka, objavili radove. I postepeno su i oni, uz nekoliko izuzetaka, takođe izgubili interesovanje.

Do kasnih 1970-ih, Džini je ponovo nestala. Pošto je bila štićenica države Kalifornije, vlasti su je smestile u državne institucije, gde je njena lokacija bila tajna. Četiri decenije kasnije, ona je očigledno ostala pod državnom brigom.

- Prilično sam sigurna da je još uvek živa jer sam pitala svaki put kada sam zvala i rekli su mi da je dobro - rekla je Suzan Kertis, profesorka lingvistike sa UCLA koja je studirala i sprijateljila se sa Džini.

- Nikada mi nisu dozvolili da je kontaktiram. Bila sam nemoćna u pokušajima da je posetim ili da joj pišem. Mislim da je moj poslednji kontakt bio ranih 1980-ih.

List “The Guardian” nekoliko puta je pokušao da dođe o informacija o Džini neposredno pre šezdesetog rođendana 2016. godine, ali nisu uspeli ništa da saznaju.

Ali priča o Džini ima još jedno poglavlje.

Postojali su naučnici i negovatelji koji su je proučavali i, u nekim slučajevima, voleli. Njihova saradnja se pretvorila u svađe i ružnu osvetu.

Postojao je autor koji je zapisao sagu o Džini i otkrio da je priča o njoj obuzela njegov život. Preselio se u Pariz da bi pobegao samo da bi ga Džinina priča pratila i manifestovala se na druge načine.

Priča počinje sa ocem, Klarkom Vajlijem. Odrastao je u hraniteljskim domovima na severozapadu Pacifika i radio je kao mašinista na linijama za sklapanje aviona u Los Anđelesu tokom i posle Drugog svetskog rata. Oženio se Iren Oglsbi, migrantkinjom koja je 20 godina mlađa od njega. Čovek koji voli kontrolu mrzeo je buku, nije želeo decu. Deca su ipak došla. Prva, devojčica, umrla je nakon što je ostavljena u hladnoj garaži. Drugo dete je umrlo od komplikacija pri rođenju. Treći, dečak po imenu Džon, je preživeo, a pet godina kasnije došla je devojčica koja će postati poznata kao Džini.

Kada je pijani vozač ubio Vajlijevu majku 1958. godine, postao je paranoičan i besan. On je maltrerirao Džona i zaključao svoju 20-mesečnu ćerku samu u malu izolovanu spavaću sobu. Kada nije bila u košulji koju je sašio, bila je vezana u krevetiću sa žičanom ogradom. Tako je Džini živela do šezdesetih godina prošlog veka.

Irena, pogođena strahom i slabim vidom, konačno je pobegla 1970. Stvari su se dogodile brzo nakon što je greškom otišla u pogrešnu kancelariju socijalne zaštite. Vajli, optužen za zlostavljanje dece, ubio se, a pre samoubistva napisao je: "Svet nikada neće razumeti".

Dženi, štićenica suda, prebačena je u dečju bolnicu LA. Pedijatri, psiholozi, lingvisti i drugi stručnjaci iz celog SAD-a podneli su peticiju da je pregledaju i leče, jer je ovo bila jedinstvena prilika da se prouči razvoj mozga i govora – kako nas jezik čini ljudima.

Džini je mogla da izgovori nekoliko reči, kao što su "plavo“, "narandžasto“, "majka“ i "idi“, ali je uglavnom ćutala i nije reagovala. Ako bi htela da hoda, uglavnom bi skakala kao zec. Urinirala bi i vršila nuždu kada bi bila pod stresom. Lekari su je nazvali najtežim slučajem koji su u karijeri videli.

Napredak je u početku obećavao. Džini je naučila da svira, žvaće, sama se oblači i uživa u muzici. Proširila je svoj rečnik i pravila slike kako bi objasnila ono što ne može da kaže. Dobro se pokazala na testovima inteligencije.

Ali gramatika, formiranje reči u rečenici, pokazala se kao previse komplikovano za nju, potkrepljujući stav da je posle određenog uzrasta jednostavno prekasno.

- Da li nas jezik čini ljudima? To je teško pitanje - rekao je lingvista.

- Moguće je znati vrlo malo jezika, a i dalje biti potpuno čovek, voleti, uspostavljati odnose i sarađivati sa svetom. Džini se definitivno bavi svetom. Mogla je da crta na način na koji biste tačno znali šta ona komunicira.

Do 1972. svađa je podelila negovatelje i naučnike. Džin Batler, predvodnica rehabilitacije, sukobila se sa istraživačima i tražila da Džinina majka preuzme kontrolu. Svaka strana je optuživala drugu za eksploataciju.

Finansiranje istraživanja je prestalo i Džini je premešten u neadekvatan hraniteljski dom. Irene je nakratko vratila starateljstvo samo da bi se našla preopterećena – pa je Džini otišla u drugi hraniteljski dom, a zatim u niz državnih institucija pod nadzorom socijalnih radnika koji su zabranili pristup Suzan Kurtis i drugim naučnicima. Napredak devojčice se brzo preokrenuo i krenuo nagore.

Rus Rajmer, novinarka koja je detaljno opisala slučaj 1990-ih u dva članka u knjizi “Džini: Naučna tragedija”, naslikala je sumorni portret fotografija sa proslave 27. rođendana.

- Krupna, nespretna žena sa izrazom lice potpunog nerazumevanja. Njena tamna kosa je raščupano ošišana na vrhu čela, dajući joj izgled azilantkinje.

Džej Šurli, profesor psihijatrije i bihejvioralnih nauka koji je bio na toj zabavi na 29. rođendanu rekao je Rajmer da je jadna, pognuta i da retko uspostavlja kontakt očima. “Bilo je srceparajuće.”

Od tada nestaje svaki trag o Džini.

Izvor: Srbija Danas/Blic Žena/Milorad Milovanović/M.A.

Nastavak na SrbijaDanas.com...