Izvor: B92, 31.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OKRUGLI STO: SUDJENJA ZA RATNE ZLOCINE NA KOSOVU
Nepostojanje saradnje pravosudnih organa SRJ i UNMIK-a jedan je od kljucnih problema kada su u pitanju sudjenja Srbima za ratne zlocine na Kosovu, slozili su se ucesnici Okruglog stola Fonda za humanitarno pravo o sudjenjima za ratne zlocine na Kosovu, odrzanog u ponedeljak.
Kako prenosi Radio B92, predsednica Vrhovnog suda Srbije Lepa Karamarkovic, istakla je da o sistemu pravosudja na Kosovu domaca strucna javnost jako malo zna i napomenula da bez te saradnje Srbija nece moći >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da zastiti kosovske Srbe. "Nasi sudovi izmesteni su sa teritorije Kosova, oni su izneli odatle samo deo predmeta", rekla je Lepa Karamarkovic i postavila pitanje srpskih sudija u sudskim vecima na Kosovu: "Cinjenica da mi imamo gradjane, da su nasi gradjani Albanci i Srbi na Kosovu, ali i da samo Albanci ucestvuju u sudovima i sudovanju, i da su samo oni sudije, zajedno sa sudijama UNMIK-a, da nema Srba sudija tamo, a ima dosta naseg zivlja, zaista otvara pitanje kako je moguce da mi znamo tako malo o situaciji u pravosudju na Kosovu? Nasa bi obaveza bila da se obavestimo o cemu se tu radi, i da vidimo da li ikako moze ova drzava da pomogne da se tim Srbima na Kosovu koji su ostali zaista zastite ljudska prava i u postupku, i da vidimo da li medjunarodna zajednica moze da obezbedi uslove da u sudskim vecima budu i sudije Srbi".
Tatomir Lekovic, koji kao posmatrac Fonda za humanitarno pravo, prati sudjenja za ratne zlocine na Kosovu, rekao je da ne deli misljenje zvanicnika da sudovi UNMIK-a nisu nadlezni da sude Srbima za ratne zlocine. "Nasa drzava treba da saradjuje sa UNMIK-om da bi stekla legitimitet da moze da kaze da ti organi ne funkcionisu dovoljno dobro", rekao je Lekovic i istakao da sudovi koji su izmeseteni u Srbiju ne sude onim Srbima koji su pobegli iz kosovskih zatvora. "Ako nasa zamelja hoce da ima suverenitet nad tim delom teritorije i da dobije poverenje od medjunarodne zajednice da se on vrati pod suverenitet nase drzave, onda ona mora da saradjuje. Medjunarodna zajednica je zaista opravdala poverenje i ocekivanja obicnih ljudi, time sto je pozvala medjunarodne tuzioce i sudije. Ja bih bio presrecan kada bih u Srbiji van Kosova, dakle Beogradu, Nisu, Kragujevcu, video medjunardone tuzioce i sudije. Znate kako lepo izgleda jugoslovenski zakon o krivicnom postupku, kad optuznicu zastupa Amerikanac," zakljucio je Lekovic.
Na Kosovu nema dovoljno advokata Srba koji bi branii svoje sunarodnike, istakao je prvi medjunarodni tuzilac pred Okruznim sudom u Kosovskoj Mitrovici Majkl Hartman. On je pozvao advokate iz Srbije da pomognu svojim kolegama na Kosovu i ukljuce se u sudske procese koji se vode protiv kosovskih Srba, ili u kojima su Srbi osteceni. "Gospodin Zivojin Jokanovic i ja imamo zajednicki problem. Obojica se vozimo blindiranim automobilima i imamo obezbedjenje naoruzano ne samo pistoljima, vec heklerima. Zelim da istaknem da UNMIK zaista pruza zastitu za advokate Srbe ukoliko im je potrebna. Ja bih zamolio one advokate koji mogu da pomognu da dodju na Kosovu jer je gospodinu Jokanovicu, Zoranu Despotovicu, Ljubomiru Pantovicu i ostalim advokatima sa kojima saradjujem neophodna pomoc. Oni rade najbolje sto mogu, ali im treba pomoc", rekao je Hartman.
Tuzilac Hartman je predlozio da advokati traze pokrivanje troskova za benzin, smestaj i hranu. "Slazem se da je 500 maraka dnevno nedovoljno, ali ta suma je izabrana jer su toliko placene i sudije i tuzioci na Kosovu. Tako je bilo i u Bosni, ali su potom naknade udvostrucene i utrostrucene", rekao je Hartman, koji je ucestvovao u izradi krivicnog zakona u Republici Srpskoj i Federaciji BiH.
Jedan od branilaca optuzenih Srba na Kosovu Ljubomir Pantovic rekao je da je dolaskom sudija i tuzilaca UNMIK-a situacija u pravosudju na Kosovu znatno poboljsana. Govoreci o problemima svedoka, Pantovic je istakao da su pre dolaska medjunarodnih tuzilaca, lokalni organi pokretali istrage zasnovane samo na svedocenjima koja, kako je naglasio, nisu imala onaj stepen verodostojnosti koji Zakon o krivicnom postupku definise kao osnovanu sumnju i naveo primer sudjenja Lazaru Gligorovskom: "Taj covek je optuzen za etnicki motivisano ubistvo. Predkrivicni postupak je vodila francuska zandarmerija. Izjave najveceg broja svedoka u predkrivicnom prostupku su bile gotovo istovetne: 'Ja nisam video cin ubistva, ali znam da je to Gligorovski uradio, to znaju svi u Mitrovici, i siguran sam da ih je on ubio'. Slicne izjave svedoci su dali i u istrazi. Na zalost, i na bazi ovakvih iskaza svedoka, okrivljeni su optuzivani. Gligorovski je optuzen za kvalifikovani oblik ubistva, ali je, na srecu, oslobodjen, nakon 15 meseci provedenih u pritvoru".
Visi pravni savetnik UNMIK-a Moris de Tevenar rekao je da je medjunarodna uprava uvela propise po kojima u sudjenjima za etnicke zlocine vecina sudija treba da budu stranci i da su formirana troclana sudska veca u kojima su najmanje dve medjunarodne sudije. "Obezbedili smo i da medjunarodni tuzilac moze da preuzme slucaj koji je lokalni tuzilac odbacio", istakao je de Trevenar.
.jpg)
