Izvor: Danas, 11.Sep.2015, 10:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O maloj mesožderki...
Uzlećemo sa aerodroma Buenos Aires, ispod nas je široka, mutna reka po čijoj površini se ogledaju kosi sunčevi zraci. To je čuvena reka Parana. U svom 4.700 kilometara dugačkom toku spojena sa drugim rekama dobija ime Rio del Plata i uliva u Atlantik blizu argentinske prestonice. NJeno ušće, koje upravo prelećemo, široko je neverovatnih 250 kilometara! Istog časa pomišljam na ribu piranu, čije je neprikosnoveno carstvo u vodama ovog kraja.
Sreća da smo se susrele >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << samo kroz staklo akvarijuma. Duga tridesetak santimetara, ružičasta, sa oštrim bodljama na leđima, pirana deluje potpuno bezazleno. Živi u mulju na dnu reke i uglavnom se kreće u velikim jatima. Niko u tim vodama nije siguran ukoliko se susretne sa tom napasti trouglaste čeljusti pune oštrih i špicastih zuba. Munjevito napada čak i ribe koje su nekoliko puta veće od nje. Lukavo im odgrize jedno peraje i tako ih onesposobljava da pobegnu. Pirane su u stanju da napadnu čak i krokodile; a ukoliko se obruse na čoveka, za nekoliko minuta od njega ostanu samo - kosti! Kažu da samo nekoliko kapi krvi koje bi neko prosuo sa čamca ili broda u vodu - u stanju je da privuče toliko velika jata da od njih nastaju ogromni rečni talasi. Reka je velikodušno ustupila prostor zelenim površinama. Na sve strane, gde god je pogled mogao dopreti, pružalo se beskrajno zelenilo koje smo nadletali - puna dva sata. Tek kada je među putnicima u avionu nastao žagor, a mnogi poustajali sa svojih sedišta pokazujući na beli oblak koji se uzdizao iznad dela prašume, oglasi se pilot aviona: "Dragi putnici, uskoro ćemo videti u svetu jedinstvene - vodopade Iguasu! Nalaze se na istoimenoj reci, koja je pritoka reke Parane!" Osećala sam veliku radost dok smo sletali na mali raskrčen prostor koji je predstavljao improvizovani aerodrom. Nedaleko od njega, na nevelikoj čistini nalazio se jedini hotel u koji smo se ubrzo smestili. Celom dužinom naše sobe je stakleni zid kroz koji vidimo negovan vrt sa bazenom u sredini - iza i okolo je zeleni gustiš. Posle večere skrenuli su nam pažnju da šetnju strogo ograničimo na mali i ograđen prostor unutar hotelskog kompleksa, a najbolje bi bilo da i ne izlazimo. Kada smo upitali zašto, vodič je bio neodređen: "Paaa... svašta se događa... I ja vas sve molim da nijednog trenutka ne zaboravite da se nalazimo u srcu neprohodne džungle! A to znači da se ništa, baš NIŠTA ne može predvideti niti planirati, i zato je najbolje da se povučete u svoje sobe na odmor."
