Izvor: Vesti-online.com, 25.Nov.2011, 12:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nuklearni udar pogađa i Srbiju?
Postavljanje američkih raketnih baza u Rumuniji je direktna pretnja bezbednosti Srbije jer bi naša zemlja mogla biti kolateralna šteta eventualnog raketnog udara.
Reč nije o tome da bi se Srbija svrstala na bilo koji način uz jedan ili drugi nuklearni blok, već je po sredi činjenca da se američka baza antiraketnog štita nalazi na samo 170 kilomtara o naše granice s Rumunijom.
Baza Deveselu koja je predviđeni domaćin američkim, navodno defanzivnim raketama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << automatski se našla na listi potencijalnih ciljeva ruskih projektila.
Razmeštanje raketnog štita na manje od 200 kilometara od Srbije u velikoj meri negativno utiče na bezbednost i povećava osetljivost naše zemlje, upozorava dr Slobodan Mišović, profesor Fakulteta bezbednosti.
- Razmeštanje raketnog štita je provokacija svim zemaljama regiona jugoistočne Evrope i Balkana, jer iziskuje daleko veće finansijske izdatke ako se želi održavanje bezbednosti na potrebnom nivou. Kod nas će to verovatno izazvati i dodatna uslovljavanja i pritiske zbog članstva u NATO i Evropskom sistemu kolektivne bezbednosti i odbrane - kaže Mišović.
Ipak, ma koliko ozbiljno izgleda međusobno nišanjenje Istoka i Zapada, stručnjaci za pitanja nuklearnog naoružanja smatraju da svrha postavljanja raketnog štita psihološki i ekonomski pritisak na Rusiju, a ne nuklearni rat.
Američka raketna postrojenja biće smeštena kraj postojeće vazduhoplovne baze Deveselu u Rumuniji na 175 hektara, gde će biti instalirani radarski blok za praćenje cilja i brojne lansirne rampe.
Samo dva dana posle potpisivanja ugovora o postavljanju američkog raketnog štita u rumunskoj avio-bazi "Deveselu", Vašington je 15. septembra overio sporazum s Poljskom, da i na njenoj teritoriji do 2018. izgradi identičnu raketnu bazu. Rusija je kratko odgovorila da će preduzeti recipročne mere i usmeriti svoje projektile ka bazama raketnog štita NATO.
- Strateška posledica razmeštanja raketnog štita je nametanje potrebe Rusiji za izgradnju novog raketnog odbrambenog sistema, koji mnogo košta, s ciljem da se ona ekonomski iscrpe - smatra dr Mišović.
Čovečanstvo ulazi u novi Hladni rat
Rusija je nedavno sa nuklearne podmornice "Jurij Dolgoruki" lansirala novu interkontinentalnu raketu "Topuz", a uskoro bi mogla da ponovno pokrene proizvodnju čuvenih raketa srednjeg dometa SS-20, ali u verziji sa tri nuklearne bojeve glave. Svoje nuklearne programe usavršavaju i Francuzi, Britanci, pa i Pakistanci i drugi. Danas je, prema mišljenju mnogih, svet puno bliži balansu straha sličnom onom iz doba Hladnog rata.
Jedna škola razmišljanja smatra da je iluzorno očekivati opšte nuklearno razoružanje dok sve zemlje, koje nemaju atomsko oružje, ne počnu svoje tenkove, rakete, hemijsko i biološko oružje da pretvaraju u plugove. Ta škola zastupa tezu da je nuklearno oružje doprinelo održavanju mira u vreme hladnog rata i da je neosnovano mišljenje kako bi današnji svet bio bezbedniji bez atomskih bombi.
Druga škola ističe da je atomsko oružje ne samo zakonom predviđeno za otpad - stav Međunarodnog suda pravde iz 1996, već je i sa moralne tačke gledišta to oružje čudovišno. Ipak, pet prvobitnih nuklearnih sila nikada se nisu obavezale da će se svojih atomskih arsenala jednog dana i potpuno odreći.
Pogledajte kako izgleda i radi ruski sistem Iskander:
Nastavak na Vesti-online.com...
.jpg)
