Izvor: RTS, 11.Jun.2010, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nerešene sudbine nestalih
Ni posle 11 godina od prestanka rata u bivšoj Jugoslaviji, najmanje 15.000 ljudi nalaze se na spiskovima nestalih. Na skupu u Beogradu ocenjeno da najmanje rezultata pokazuju Zagreb i privremene vlasti u Prištini.
Za najmanje 15.000 ljudi koji su na spiskovima nestalih nema podataka ni posle 11 godina od prestanka ratnih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Bez rešenja tog pitanja nema pomirenja ni regionalne saradnje, upozoravaju iz Međunarodnog crvenog krsta.
Pozivaju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Brisel da izvrši pritisak na sve države bivše Jugoslavije da, sledeći primer Srbije koja je u tome lider, otvore arhive i zatvore proces traganja i identifikacije žrtava.
Najmanje rezultata pokazuju zvanični Zagreb i privremene vlasti u Prištini, ocenjeno je na skupu u Beogradu pod nazivom "Traženje nestalih i prava njihovih porodica".
Odnose između Srbije i Hrvatske još opterećuje nepoznata sudbina 2.180 nestalih Srba.
Veliki problem je i činjenica da još nije identifikovano 900 tela u hrvatskim mrtvačnicima, niti je ekshumirano čak 380 poznatih grobnih mesta, na šta se čeka već 15 godina. Kao glavni razlog za to, Zagreb navodi nedostatak novca u budžetu.
"Ako je stvar samo u novcu, mi raspolažemo sa podacima od oko 660 grobnih mesta, a od toga nam hrvatska strana priznaje 300. Onda im ja kažem - ekshumirajte onda poznata grobna mesta", navodi Savo Štrbac iz Veritasa.
I pored međudržavnih sporazuma između Srbije i Hrvatske i dobre saradnje komisija za nestale, Hrvatska blokira proces, upozoravaju predstavnici Međunarodnog crvenog krsta.
Loši rezultati Hrvatske i Prištine
Šef delegacije Međunarodnog crvenog krsta u Srbiji Pol Henri Anri rekao je da Hrtvaska godišnje reši 110 slučajeva.
"To je veoma slab rezultat za državu kao je što je Hrvatska, s obzirom na njen finansijski potencijal i podatak da je većina lokacija i grobalja poznata. Srbija nije jedina država u regionu koja treba da otvori arhive i sarađuje, to moraju da urade i ostale države", naglasio je šef delegacije Međunarodnog crvenog krsta.
Pored Zagreba, Priština je druga kritična adresa, jer nije rešila sudbinu više od 1.800 nestalih osoba, najviše Srba. Spremnost na saradnju Beograd je nedavno pokazao odgovarajući zahtevima kosovskih Albanaca da se započne iskopavanje tri nove moguće grobnice u Srbiji.
Međutim, moraju se konačno otvoriti i četiri lokacije sa srpskim žrtvama i posle 10 godina identifikovati tela koja su u mrtvačnici u Prištini.
"Smatramo da je to nešto što se mora brže rešavati i dati odgovore porodicima zašto nema identifikacije tela toliko dugo kada su uzeti krvni uzorci od 90,8 odsto porodica", rekao je predsednik Komisije Vlade Srbije za nestale Veljko Odalović.
Organizacija pod nazivom "Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih sa prostora bivše Jugoslavije, koja je organizovala skup, traga za oko 4.000 ljudi kojih nema od 1991. godine. Oni traže otvaranje svih arhiva, stvaranje jedinstvene baze podataka, procesuiranje svih zločina i ekshumacije, i to na celom prostoru nekadašnje Jugoslavije.
.jpg)
