Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Apr.2020, 18:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nepremostivi jaz: Pet zemalja Balkana izdvaja milijardu evra subvencija za ugalj

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač ocenio je u autorskom tekstu da su dve vrste subvencija za ugalj u pet država regiona, koje su članice Energetske zajednice, premašile milijadu evra godišnje.

Kopač je za portal Balkan grin enerdži njuz ocenio da je glavni prioritet te organizacije pomoć zemljama Zapadnog Balkana u njihovoj tranziciji ka održivoj i niskougljeničnoj energetskoj budućnosti, jer je jaz između Evropske unije i zemalja regiona u pogledu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << energetske politike "sada gotovo nepremostiv".

Kopač je napomenuo da sve članice Energetske zajednice, izuzev Albanije, u velikoj meri zavise od uglja, a analiza Sekretarijata je pokazala da ugalj dobija značajne subvencije koje narušavaju tržište, obrasce potrošnje i dugoročnu održivost energetskih sistema.

Direktne subvencije dostigle su više od pola milijarde evra u periodu 2015-2017 godine i po jedinici instalisane snage su znatno veće nego za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora, a i indirektne subvencije, takođe, igraju veliku ulogu, ukazao je on.

Kopač navodi da su te dve vrste subvencija dostigle skoro milijardu evra godišnje u pet zemalja članica, zbog čega EU razmatra neku vrstu takse na emisije ugljenika kako bi se anulirala prednost koju zbog subvencija imaju proizvođači električne energije iz članica Energetske zajednice.

Sigurnost snabdevanja često se navodi kao razlog za status kvo, ocenio je Kopač, kao i da bi se nastavilo sa proizvodnjom u zastarelim elektranama, koje ne zadovoljavaju trenutne standarde za emisije.

Postepeno uvođenje prelazne takse na ugljen dioksid bi odložilo ekonomski opravdano zatvaranje nekih elektrana na ugalj i to dok zemlje članice Energetske zajednice ne uđu u EU, kada će plaćati punu cenu CO2 emisija, navodi se u saopštenju.

Dosad je Crna Gora jedina ugovorna strana koja je uspostavila cenu za emisije CO2 od 24 evra po toni, a svi ostali se ustručavaju da ulože u budućnost, ukazao je Kopač i naveo da trenutna kriza izazvana COVID-19 virusom, koja je smanjila cene emisija CO2 na tržištu EU, pruža priliku za uvođenje sličnih šema u zemljama Energetske zajednice.

Prihodi od takse mogli bi biti iskorišćeni za energetsku efikasnost ili druge zelene mere, doprinoseći održivom ekonomskom oporavku, smatra on.

U narednim mesecima i godinama ekonomije će biti preplavljene državnom pomoći kako bi se izborile sa posledicama trenutne krize. Ta pomoć trebalo bi da bude usmerena na tehnologije orijentisane ka dekarbonizaciji, a ne da zastarele elektrane na ugalj prežive, ocenio je Kopač.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...