Izvor: Politika, 12.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Monasi vole postrig
Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle juče držao službu u Blagoveštenju
OVČAR BANJA – njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle juče je navršio 92 godine i držao liturgiju u manastiru Blagoveštenje, gde se i zamonašio pre šest decenija. Poglavar SPC blagosiljao je vernike koji su se, čekajući početak molitve u osam sati, okupili pred manastirskom crkvicom, podignutom 1601. godine.
Patrijarhu je u bogosluženju pomagao iguman Blagoveštenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Georgije Dobrosavljević (73) već 42 godine starešina ovog hrama u Ovčar Banji.
– Patrijarh svake godine dolazi u Blagoveštenje, obično ostane po dve sedmice na odmoru, i postoji veliki razlog za to. On je u ovde primljen među kaluđere, a svi monasi vole mesto gde su postriženi, rado mu se vraćaju – pripoveda Georgije.
Ovaj kaluđer je prvi put Pavla sreo još 1951. godine, kao mlad iskušenik u manastiru Rača kod Bajine Bašte, i otada se često susretnu u manastirskim odajama. Iguman, zbog toga, možda ponajbolje zna koliko je skroman srpski pastir. Ni juče, za imendan patrijarhov, nije bilo ničeg što bi dan učinilo različitim od drugih, pa je na početak liturgije došlo koliko tridesetak vernika.
U nekoj prilici, štampa je ispod fotografije patrijarha složila naslov "Svetac koji hoda", želeći da istakne njegovu vrlinu.
– Patrijarh je video naslov i rekao: o tome samo Bog muže da odluči – veli Georgije.
Poslovične su, svedoči starešina Blagoveštenja, patrijarhovi majstorluci:
– Ranije je sam prišivao dugmad i pendžetirao cipele, znao je da jedan par nosi po 15 godina. Stalno je poslovao po manastiru, popravljao fasunge i dihtunge i odlazeći govorio, u šali, da je njegov trud pokrio troškove boravka u manastiru, i još bih ja trebalo njemu da doplatim.
Georgije pamti mnogo sličnih pojedinosti:
– Jednom prilikom, trebalo je da odavde odemo u Beograd, na slavu kod Filareta. Predlagao sam da krenemo kolima ali je patrijarh naredio da putujemo autobusom i čitavim putem, čitajući neku knjigu, nije ni slovo progovorio sa mnom.
Drugom prilikom, u Beogradu, pešačili su ka Patrijaršiji u već pozno doba.
– Patrijarh mi reče da za večeru imamo krišku sira, komad hleba i komad pite. Upitah da li imamo još nešto, on kaza da nemamo. Zamolim ga da sačeka dok svratim u samouslugu i kupim još nešto od hrane. Priđem kasi da bih platio, tu je već čekalo osmoro ljudi i svi se razmakoše, propuštajući mene. Kažu, uglas: "Nema smisla da vas patrijarh čeka napolju, prođite preko reda." Patrijarh je to spolja uočio, i reče mi: "Bog te video, Georgije, sad ćeš u Beogradu ti da postaneš veliki pored mene."
Gospodin Pavle (Gojko Stojčević) rođen je 11. septembra 1914. u selu Kućanci kod Donjeg Miholjca, u Slavoniji. U zemljoradničkoj kući, bez oca je ostao sa tri godine, nešto kasnije i bez majke, pa ga je odnegovala tetka. Završio je bogosloviju u Beogradu ali se, zbog nežnog zdravlja, odlučio da, umesto sveštenika, postane kaluđer i zamonašio u Blagoveštenju uoči Blagovesti (7. april) 1946. godine. Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 21. septembra 1957. i to ostao sve do 3. decembra 1990. godine, i izbora za patrijarha Srpske pravoslavne crkve.
G. Otašević
[objavljeno: 12.09.2006.]
.jpg)
