Izvor: Blic, 08.Okt.2008, 21:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mešetari ruše dinar

Kao i u svim drugim trgovinama, i u onoj sa devizama, postoji ekstrazarada. Samo, kada malobrojni profitiraju na kursnim razlikama, trpe svi drugi - građani i privreda. U petak, kada je dinar naglo oslabio, neko je zaradio. Juče se, posle dva dana „agonije", međubankarsko tržište deviza polako smirilo. Narodna banka Srbije za razliku od prethodna dva dana nije prodavala evre, a prognoze su da će se situacija sa domaćom valutom u narednim danima stabilizovati.

Danas >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bi srednji kurs evra trebalo da iznosi 80,2279 dinara.

Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, poručio je građanima da sačekaju sa kupovinom evra, jer tako pune džepove menjačima. On, međutim, nije isključio da će ponovo ovih dana neki ljudi menjati valutu, pa bi se, kada se kurs vrati na 76-77 dinara, ispostavilo da su opet zaradili menjači, koji seju paniku.

U nesigurnim vremenima svi pokušavaju da ućare, i mali i veliki igrači. Špekulanti na deviznom tržištu igraju na kratko, što znači da žele da profitiraju na kratak rok, od jednog do tri meseca. Naravno, ključno je pogoditi momenat kada kupiti odnosno prodati valutu i tako zaraditi na kursnim razlikama. Inače, „taj posao" je krajnje legalan.

Mnogi koriste krizu u sad

Dva puta nedeljno održavaju se aukcije hartija od vrednosti Narodne banke Srbije sa rokom dospeća od 14 dana, a na njih se obračunava kamatna stopa na godišnjem nivou od 15,75 odsto. Ove hartije od vrednosti inače kupuju banke kada imaju višak likvidnosti, to jest višak dinara.

- U prošli petak se desio prvi skok evra jer su došle na naplatu hartije od vrednosti u dinarima i to za 54 milijarde, a kupljeno je papira u vrednosti od 40 milijardi. Znači, 14 milijardi dinara je „odjednom postalo višak" koji je upotrebljen za kupovinu evra. Tražnja za evrom je skočila, a time i njegova vrednost. U sredu je kupljeno hartija od vrednosti za 81 milijardu, dok je dospevalo 76 milijardi, što znači da će po svoj logici dinar ponovo jačati - objašnjava naš sagovornik, finansijski stručnjak koji je želeo da ostane anoniman.

Drugim rečima, to znači da neko ko je imao evre i prodao ih u petak, kada je za njima bila velika tražnja, a dobijene dinare uložio u kupovinu hartija od vrednosti zaradiće na kursnoj razlici. Kako kaže naš sagovornik, tržište, pogotovo u ovim okolnostima prenošenja efekata finansijske krize iz SAD na evropsko tlo, vrlo je osetljivo na događanja, tako da niko ne može da garantuje šta će se dalje dešavati.

- Mešetarenje nije zakonom zabranjeno. Svako koristi trenutak za koji misli da je pravi kako bi ekstra zaradio bilo da je reč o evru ili, na primer, paradajzu. Mnogi i koriste ovu situaciju oko hipotekarne krize u SAD koja se prenela u Evropu. Guverner je puno puta rekao da je dinar u redu i ne znam šta još treba da kaže kako bi ljudi shvatili njegovu poruku - ukazuje Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište.

Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, i predstavnici najvećih banaka u Srbiji i juče su poručili građanima da nema razloga da strahuju za svoje štedne uloge i da ne treba da ih povlače iz banaka.

- Bankarski sektor u Srbiji je visokolikvidan jer je trećina bilansne sume banaka u obaveznoj rezervi, gotovini i kvalitetnim hartijama od vrednosti - rekao je Jelašić na skupu posvećenom globalnoj finansijskoj krizi, koju je organizovao Ekonomski fakultet i beogradska „Ekonomist medija grupa".

Skupština ne funkcioniše

Za bezbednost štednih uloga, prema njegovim rečima, garancija je i adekvatnost kapitala banaka od 28 odsto, što je znatno više nego u razvijenim zemljama, kao i vlasnička struktura banaka, jer su osnivači 75 odsto banaka u Srbiji iz Evropske unije.

- Za sada nema razloga da centralna banka na bilo koji način interveniše da bi se finansijski sektor zaštitio od uticaja krize u svetu, niti da bankama smanjuje obaveznu rezervu da bi im povećala likvidnost - istakao je Jelašić.

Guverner je ukazao na to da će zbog finansijske krize u svetu biti smanjen obim kreditiranja u Srbiji i da će biti povećane kamate, tako da će se iz jedne krajnosti, kad se uzimalo više pozajmica nego što su bile platežne mogućnosti građana, otići u drugu krajnost.

Podsećajući da država garantuje za štedne uloge u iznosu do 3.000 evra, Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, kaže da su trenutno ograničene mogućnosti da se taj iznos poveća.

Građani u bankama imaju 5,7 milijardi evra na štednim knjižicama. Prema podacima Narodne banke Srbije, oko 80 odsto svih štednih partija odnosi se na iznos do 3.000 evra, dok se 20 odsto odnosi na velike iznose štednih partija. Inače, svaki štediša može da ima neograničeni broj štednih partija.

Slobodan Ilić najavio je da će radna grupa, koju je formirala Vlada Srbije da bi pratila dešavanja na svetskom finansijskom tržištu, iduće nedelje razgovarati sa predstavnicima banaka, investicionih i penzijskih fondova kako bi se utvrdilo kakve su posledice tih dešavanja na finansijske institucije u Srbiji.

Zadatak države je, prema njegovim rečima, da pripremi budžet za iduću godinu koji će predvideti smanjenje javne potrošnje i deficita, kako bi se očuvala makroekonomska stabilnost, kao i propise koji će doprinositi razvoju finansijskog tržišta.

- Država ispunjava te svoje zadatke, ali je zastoj u Skupštini, koja ne funkcioniše - rekao je Ilić.

Kriza na srpskoj berzi, prema rečima Siniše Krnete, direktora trgovine na Beogradskoj berzi, počela je pre svetske finansijske krize, jer je malo učinjeno da se produbi domaće finansijsko trižište i u trgovinu uključe raznovrsne hartije od vrednosti.

apel bankara

Predstavnici „Hipo Alpe-Adrija banke", „Inteze", „Rajfajzen banke", „Alfa banke" i „Komercijalne banke" potvrdili su da ovih dana građani podižu svoje uloge u znatnijem iznosu i naglasili da na to najviše utiče psihološki faktor.

Bankari su apelovali na ljude koji u javnosti komentarišu uticaj svetske finansijske krize na Srbiju da ne stvaraju paniku kod građana i da trenutna dešavanja ne koriste za političke obračune.

Nijedna banka, kako je danas rečeno, nije ograničila iznos za podizanje gotovine i štednih uloga. Građani neće značajnije osetiti posledice krize za svetskom finansijskom tržištu, ali privreda hoće, jer će imati manje izvora za finansiranje, i to po većoj ceni, upozorili su bankari.

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović rekla je juče da su premijer, guverner Narodne banke Srbije i ministarka finansija pozvani da na sednici Odbora za finansije izveste poslanike o merama koje će preduzeti povodom ekonomske krize u svetu.

Đukić-Dejanović je novinarima u parlamentu rekla da će sednica Odbora za finansije biti zakazana kada premijer Mirko Cvetković, ministarka Diana Dragutinović i guverner Radovan Jelašić budu potvrdili da će doći.

Ona je izrazila uverenje da će to biti u „dogledno vreme".

Kako je navela, poslanici smatraju da bez njih troje nema svrhe da razgovaraju o toj temi.

Đukić-Dejanović je kazala da će u državi morati svako da radi svoj posao i dodala da su sugestije da je potrebno da se i Skupština izjasni o svetskoj finansijskoj krizi koja može da se prelije i u Srbiju potpuno prihvaćene.

- Problem finansijske krize mi ne možemo rešavati, ali moramo znati šta da očekujemo s obzirom na sve udare o kojima se toliko pričalo - navela je Đukić-Dejanović.

U Udruženju banaka Srbije danas će biti održana konferencija za štampu, a javnosti će se obratiti Veroljub Dugalić, generalni sekretar UBS. Tema će biti - trenutna situacija u bankarskom sektoru Srbije.

- Naše banke su sigurne. Nema razloga da se ljudi plaše, jer naše banke nisu kupovale špekulativne hartije od vrednosti. Poručio bi građanima da ne razročavaju svoje štedne uloge, jer to je krajnje neracionalan potez. Naša prethodna iskustva iz devedesetih godina su jako sveža, kada je zaplenjena stara devizna štednja, kada smo imali hiperinflaciju i piramidalne banke, i doprinela su da je zakonodavstvo u Srbiji rigoroznije, a da je kontrola NBS veoma stroga. Devizna štednja građana iznosi 5,7 milijardi evra i one su u potpunosti pokrivene deviznim rezervama koje su preko 10 milijardi evra, a u NBS oko pet milijardi evra obaveznih rezervi naših banaka - ukazuje Veroljub Dugalić.

Stambeni krediti ne poskupljuju u četiri banke

Osim „Banke Inteze" i „Komercijalne banke", i „Hipo Alpe-Adrija" i „Erste banka" donele su odluku da ne poskupljuju stambene kredite.

Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora „Hipo Alpe-Adrija banke", naglašava da za sada ne planiraju nikakve korekcije kamatnih stopa za stambene kredite.

- To će važiti kako za već odobrene stambene zajmove, tako najverovatnije i za nove. Naš trenutni stav je da ne menjamo kamatne stope naviše - rekao je za „Blic" Vladimir Čupić.

U „Erste banci" takođe ističu da u ovom trenutku ne nameravaju da koriguju kamatne stope za stambene kredite naviše, dok u „Unikredit banci" neće pomerati marže. U „Folks banci", kako nam je rečeno, pripremaju nove kredite za preduzetnike, odnosno celu paletu proizvoda za preduzetnike sa fiksnom kamatnom stopom u dinarima, koji su kreirani u cilju zaštite od rizika promene referentnih stopa za evre i franke.

- Među malim štedišama nema povećanog interesovanja

za podizanje depozita, ali ko god bude želeo, moći će da podigne svoj novac - rekla je gostujući u „Kažiprstu" Radija B92 Sonja Miladinovski iz banke „Sosijete ženeral".

Ona kaže da su na sastanku svih banaka usaglašeni principi poslovanja kako bi se banke najbolje nosile sa efektima postojeće globalne krize.

Nastavak na Blic...