Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Okt.2008, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Menjači seju paniku, a mešetari ruše dinar!

BEOGRAD - Kao i u svim drugim trgovinama, i u onoj sa devizama, postoji ekstra zarada. Samo, kada malobrojni profitiraju na kursnim razlikama, trpe svi drugi - građani i privreda. U petak, kada je dinar naglo oslabio, neko je zaradio. U sredu se, posle dva dana „agonije", međubankarsko tržište deviza polako smirilo. Narodna banka Srbije za razliku od prethodna dva dana nije prodavala evre, a prognoze su da će se situacija sa domaćom valutom u narednim danima stabilizovati. Srednji >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kurs evra dans bi trebalo da iznosi 80,2279 dinara, piše „Blic".

Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, poručio je građanima da sačekaju sa kupovinom evra, jer tako pune džepove menjačima. On, međutim, nije isključio da će ponovo ovih dana neki ljudi menjati valutu, pa bi se, kada se kurs vrati na 76-77 dinara, ispostavilo da su opet zaradili menjači, koji seju paniku.

U nesigurnim vremenima svi pokušavaju da ućare, i mali i veliki igrači. Špekulanti na deviznom tržištu igraju na kratko, što znači da žele da profitiraju na kratak rok, od jednog do tri meseca. Naravno, ključno je pogoditi momenat kada kupiti odnosno prodati valutu i tako zaraditi na kursnim razlikama. Inače, „taj posao" je krajnje legalan.

Dva puta nedeljno održavaju se aukcije hartija od vrednosti Narodne banke Srbije sa rokom dospeća od 14 dana, a na njih se obračunava kamatna stopa na godišnjem nivou od 15,75 odsto. Ove hartije od vrednosti inače kupuju banke kada imaju višak likvidnosti, to jest višak dinara.

„U prošli petak se desio prvi skok evra jer su došle na naplatu hartije od vrednosti u dinarima i to za 54 milijarde, a kupljeno je papira u vrednosti od 40 milijardi. Znači, 14 milijardi dinara je „odjednom postalo višak" koji je upotrebljen za kupovinu evra. Tražnja za evrom je skočila, a time i njegova vrednost. U sredu je kupljeno hartija od vrednosti za 81 milijardu, dok je dospevalo 76 milijardi, što znači da će po svoj logici dinar ponovo jačati", objašnjava sagovornik, finansijski stručnjak koji je želeo da ostane anoniman.

Drugim rečima, to znači da neko ko je imao evre i prodao ih u petak, kada je za njima bila velika tražnja, a dobijene dinare uložio u kupovinu hartija od vrednosti zaradiće na kursnoj razlici. Kako kaže naš sagovornik, tržište, pogotovo u ovim okolnostima prenošenja efekata finansijske krize iz SAD na evropsko tlo, vrlo je osetljivo na događanja, tako da niko ne može da garantuje šta će se dalje dešavati.

„Mešetarenje nije zakonom zabranjeno. Svako koristi trenutak za koji misli da je pravi kako bi ekstra zaradio bilo da je reč o evru ili, na primer, paradajzu. Mnogi i koriste ovu situaciju oko hipotekarne krize u SAD koja se prenela u Evropu. Guverner je puno puta rekao da je dinar u redu i ne znam šta još treba da kaže kako bi ljudi shvatili njegovu poruku", ukazuje Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište.

Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, i predstavnici najvećih banaka u Srbiji poručili su građanima da nema razloga da strahuju za svoje štedne uloge i da ne treba da ih povlače iz banaka.

„Bankarski sektor u Srbiji je visokolikvidan jer je trećina bilansne sume banaka u obaveznoj rezervi, gotovini i kvalitetnim hartijama od vrednosti", rekao je Jelašić na skupu posvećenom globalnoj finansijskoj krizi, koju je organizovao Ekonomski fakultet i beogradska „Ekonomist medija grupa".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...