Izvor: B92, 04.Mar.2012, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Male stranke preživljavaju izbore
Beograd -- Politička scena u Srbiji se neće ukrupniti posle izbora, smatraju analitičari. Velike stranke koalicijama pomažu male.
Ukrupnjavanje političke scene u Srbiji izostaće, sudeći po rezultatima istraživanja javnog mnjenja, i na narednim izborima, jer će se male stranke koje samostalno ne bi imale nikakvu šansu da pređu cenzus od pet odsto, najverovatnije ponovo "prošvercovati" u parlament u koaliciji sa većim strankama.
Analitičari su saglasni da je prisustvo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << velikog broja malih stranaka u parlamentu i izvršnoj vlasti uglavnom loše za državu, jer, kako pokazuje iskustvo, one uspevaju da u postizbornoj raspodeli dođu do moći koja ne odgovara njihovom skromnom uticaju u biračkom telu - što za posledicu ima feudalizaciju resora u izvršnoj vlasti, a tako i čitavih oblasti života.
Stručnjaci se, međutim, ne slažu da li bi društvenu potrebu za ukrupnjavanjem političke scene trebalo zadovoljiti intervencijama u izbornom zakonodavstvu, što bi bio kraći put, ili dozvoliti da mini-stranke u nizu izbornih ciklusa prirodno odumru ili se utope u veće, ideološki slične stranke.
Profesor na Fakultetu političkih nauka Milan Jovanović smatra da bi najcelishodnije rešenje bilo uvođenje stepenovanog izbornog praga, odnosno povećanje cenzusa za koalicije.
"Sadašnji izborni sistem pružio je negativne efekte, jer je omogućio strankama koje nemaju uporište u biračkom telu da nesrazmerno utiču na političke odluke", rekao je Jovanović agenciji Tanjug.
Poljska je na prvim višestranačkim izborima imala sistem jedne izborne jedinice bez izbornog praga, što je za rezultat imalo prisustvo više od 30 stranaka u parlamentu, a od toga je čak 14 stranaka imalo jednog ili dva poslanika.
Nakon četiri bezuspešna pokušaja da se formira vlada, Poljska je uvela stepenovani izborni prag - za stranke koje samostalno nastupaju na izborima definisan je izborni prag od pet odsto, dok su koalicije morale da osvoje više od osam odsto glasova - ubrzo su za takvim ili sličnim rešenjem posegnule i mnoge druge istočnoevropske države.
"Mi lebdimo između umereno i ekstremno fragmentisane stranačke scene. Nije problem veliki broj stranaka u registru jer pravo je građana da osnivaju političke stranke. Problem je postojanje velikog broja stranaka u parlamentu, jer to posle otežava stvaranje funkcionalne parlamentarne većine. Vlada koja ima veliki broj subjekata više se bavi sobom i održavanjem koalicionog mira nego što zaista upravlja i rešava probleme", objašnjava Jovanović.
Programski direktor CESID-a Marko Blagojević konstatuje da male stranke u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti imaju toliki uticaj da mogu i nadalje da blokiraju izmene izbornog zakonadavstve koje im ne bi išle u korist, i da bi problem teorijski mogle da reše dve najveće stranke tako što bi dogovorom o promeni izbornog sistema izbrisale sa scene male partije.
"Danas dve stranke dele 60 odsto glasova, što nikada do sada nije bio slučaj, i što već donekle jeste indikacija procesa ukrupnjivanja, ali ukrupnjivanja koje se događa prirodno, sazrevanjem političke scene i birača, i mislim da to nije loš put. Male stranke bi mogle da budu očišćene uvođenjem većinskog izbornog sistema, ali to se tako ne radi", izjavio je Blagojević agenciji Tanjug.
Velikim strankama, koje još nisu dovoljno velike da bi bile ravnodušne prema nekoliko hiljada glasova koje im može doneti neka mala stranka, u ovom trenutku takođe ne odgovara da sićušni koalicioni partneri nestanu, jer upravo oni mogu prevagnuti na jednoj ili drugoj strani izborne vage.
"Imamo sve šire koalicije i sve više koalicija koje su neposredna posledica bojazni od prosipanja glasova. Sada je redak slučaj nastup pojedinačnih partija na izborima: i demokrate, i naprednjaci, i SPS, i LDP i G17 plus će na izbore ići u koaliciji. Jedino D S S i radikali, ako sve ostane kao danas, ići će na izbore samostalno", konstatovao je Blagojević.
Posledica takve politike velikih stranaka, prema mišljenju profesora Jovanovića, za posledicu će imati rekordno mali broj "bačenih glasova", to jest glasova za stranke koje će ostati ispod izbornog cenzusa.
"Pretpostavljam da će stranke pratiti svoj izborni rejting a on je takav da ih ne ohrabruje da pokušaju da izađu samostalno. Verovatno će se praviti koalicije malih stranaka ili će male stranke pokušati da uđu u koaliciju sa većim strankama i tako izbegnu dejstvo izbornog praga", rekao je Jovanović.
Male stranke su tu lekciju naučile već na prošlim izborima, kada je ukupan broj "bačenih glasova" bio oko 100.000 (samo 2,5 odsto), a izborni prag za ulazak u parlament je zahvaljujući relativno visokoj izlaznosti bio više od 200.000 glasova.
To je bio najmanji broj propalih glasova od 2000. godine, a istovremeno je ispod cenzusa ostao i najmanji broj stranaka u proteklih nekoliko izbornih ciklusa.
Poređenja radi, 2000. godine je propalo oko 216.000 glasova, 2003. godine čak 553.000, a 2007. godine oko 378.000.
Ako se te brojke pretvore u broj poslaničkih mesta, to znači da je 2003. godine, zahvaljujući strankama koje nisu prešle cenzus, čak 30-ak poslaničkih mesta bilo po Dontovoj formuli za raspodelu mandata poklonjeno strankama koje su ušle u parlament, a 2007. godine oko 25 poslaničkih mesta.
Jovanović navodi da mi i danas imamo čitav niz patuljastih stranaka koje nastaju kao posledica frakcijskih podela u velikim strankama i, kako kaže, neumerene liderske ambicije na političkoj sceni.
"Političari u velikim strankama kada dođu u sukob umesto da to rešavaju unutra i razvijaju demokratski život u okviru stranke opredeljuju se da naprave frakciju", kaže Jovanović, a političare podseća na reči Slobodana Jovanovića da "izbori ne smeju biti sajam stranaka, već prilika da građani izaberu najbolje da ih predstavljaju".
