Izvor: Prva.rs, 23.Feb.2015, 18:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF odborio zajam Srbiji
Novi trogodišnji aranžman, prema najavama članova Vlade Srbije, neće podrazumevati novi zajam od MMF-a za jačanje deviznih rezervi Srbije, jer je Srbija dovoljno likvidna, te joj kredit nije potreban.
Vlada Srbije ovim aranžmanom praktično preuzima, u skladu sa Zakonom o budžetu za 2015. godinu, obavezu da će sprovesti fiskalnu konsolidaciju, restrukturisanje javnog sektora, odnosno, strukturne mere i mere makroekonomske stabilizacije, kao i da će u naredne tri godine smanjiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << deficit za 1,3 do 1,4 milijardu evra ili za 4,25 odsto BDP.
Prva kontrola izvršenja preuzetih obaveza trebalo bi da usledi polovinom maja, kada će predstavnici ove institucije doći u Beograd.
NBS jača nadzor nad bankama u saradnji sa MMF
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je, očekujući potpisivanje trogodišnjeg stend baj aranžmana sa MMF-om, da će, u skladu sa aktivnostima koje su programom planirane, pokrenuti više inicijativa s ciljem daljeg jačanja supervizorskog i regulatornog okvira. "Pokrenućemo inicijativu u cilju unapređenja okvira za rešavanje pitanja problematičnih banaka, kao i preduzimanja aktivnosti na rešavanju pitanja visokog nivoa problematičnih kredita u sistemu", objavila je centralna banka na svom sajtu.
Značajan deo programa će se, kako je navedeno, odnositi na sprovođenje tzv. posebnih dijagnostičkih ispitivanja banaka koje posluju u Srbiji, u saradnji sa MMF-om.
Način na koji će se to raditi biće metodološki uporediv sa onim koji sprovodi Evropska centralna banka kao jedinstveni supervizor za EU. "Ključni metodološki aspekti i obuhvat dijagnostika će biti definisani i dogovoreni u saradnji sa MMF-om. Fokisiraće se prevashodno na to da banke primene Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MSFI), uključujući i promovisanje primene međunarodnih standarda procena prilikom procene nepokretnosti".
Imajući u vidu značajno učešće problematičnih kredita u bilansima banaka, NBS navodi da u tom smislu očekuje značajne koristi od zajedničke aktivnosti sa MMF-om.
To pre svega kada je reč o proveri kvaliteta aktive baziranoj na jedinstvenoj metodologiji sa fokusom na MSFI i lokalnoj regulativi, a koja će uzimati u obzir karakteristike domaćeg tržišta i predstavljaće značajan doprinos inicijativi za sveobuhvatno rešavanje pitanja problematičnih plasmana.
Uz rešavanje pitanja loših kredita, centralna banka navodi da se od dijagnostičkih ispitivanja očekuje da omoguće i značajno povećanje transparentnosti bilansnih pozicija banaka sa aspekta njihovog vrednovanja u skladu sa MSFI.
Takođe, očekuje se da će omogućiti i sagledavanje eventualnih potreba za dodatnim kapitalom kod pojedinih banaka, uključujući rano uočavanje potrebe za efektivnom i pravovremenim restrukturiranjem određenih banaka u skladu sa novim okvirom za restrukturiranje banaka na osnovu nedavno izmenjenog Zakona o bankama i generalno jačanje poverenja u finansijsku poziciju domaćih banaka i kapacitete supervizora da efektivno, korektivno i blagovremeno nadzire bankarski sistem. "Sva iskustva iz dijagnostičkog ispitivanja će biti iskorišćena i za identifikovanje potreba za daljim unapređenjem regulative i procesa supervizije", navodi NBS.
Mihajlović: Aranžman sa MMF-om važan zbog investitora
Aranžman iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), o kome bi danas trebalo da se odluči u Vašingtonu, značajan je za Srbiju jer daje sigurnost investitorima koji žele da ulažu u našu zemlju, a ne zbog zaduživanja, izjavila je danas potpredsednik Vlade Srbije Zorana Mihajlović.
Taj aranžaman daje sigurnost svim bankama, fondovima i investitorima da mogu da ulažu u našu zemlju, rekla je Mihajlović novinarima u Zaječaru.
Ona je istakla da je reč o aranžmanu iz predostrožnosti i da nije potrebno da se Srbija zadužuje i da troši taj novac, ali da će, kako je istakla, taj aranžman mnogo značiti državi.
"To govori da Vlada zna kuda ide i da ima jasan plan," rekla je ona i dodala da mnoge prethodne vlade nisu uspele da obezbede Srbiji taj aranžman.
Ona je izrazila očekivanje da će Bord direktora MMF-a odobriti Srbiji taj aranžman i napomenula da je Vlada u prethodnom periodu vodila intezivne razgovore sa tom međunarodnom finansijskom institucijom.
Savić očekuje pozitivan odgovor borda direktora MMF
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Nebojša Savić izjavio je da očekuje da će Srbija dobiti pozitivan odgovor od Borda direktora MMF-a, koji u Vašingtonu odlučuje o novom aranžmanu i da bi to bio dobar signal svima da je Srbija na dobrom reformskom putu.
Savić je, u jutarnjem Dnevniku RTS-a, podsetio da je misija MMF-a pre tri meseca boravila u Beogradu i dala "zeleno svetlo" za novi aranžman.
"Na Bordu je danas da proceni da li dobijamo aranžman. Očekujemo pozitivnu odluku", ističe Savić.
Prema njegovim rečima, odobravanje aranžmana sa MMF-om bio bi dobar signal svima, i domaćim i stranim investitorima, da je Srbija na dobrom reformskom putu.
"Saglasnot MMF-a sa onim što se radi na reformama je u ovom trenutku snažan signal da ono što se dešava ide u dobrom pravcu", navodi predsednik Saveta guvernera NBS.
Savić podseća da je Evropska centralna banka "olabavila" svoju politiku i da će odobriti određenu količinu novca, koja će moći da bude usmerena Srbiji ako percepcija stanja u zemlji bude dobra.
Predsednik Saveta guvernera NBS podseća da su prve reforme izvršene kada su prošle godine promenjeni Zakon o radu i Zakon o privatizaciji, a drugi paket reformi kada se počelo sa procesom fiskalnog prilagođavanja.
"Ovo je "zeleno svetlo" za ono što je urađeno. I garancija onoga što je ključno za nas - fiskalne strategije koju treba spovesti i reforme javnih preduzeća, za šta će i Svetska banka dati podršku", ističe Savić.
Kako kaže, "zeleno svetlo" će značiti i mogućnost priliva sredstava koja su obezbeđena, ali su do sada bila uslovljena.
Prema njegovim rečima, aranžman sa MMF-om biće podsticaj, ali i velika odgovornost da se na reformama istraje do kraja.
Radosavljević: Aranžman sa MMF važan za investitore
Aranžman sa MMF-om, koji bi njihov Bord direktora trebalo danas da odobri, veoma je značajan za Srbiju, jer je to potvrda kredibilnosti zemlje, što je izuzeno važno za investitore, izjavio je docent na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju - FEFA dr Goran Radosavljević.
"U trenutku kad Srbija pokušava da sprovede mere fiskalne konsolidacije i smanji budžetski deficit i javni dug, sklapanje aranžmana sa MMF-om ima veliki značaj", rekao je Radosavljević za Međunarodni radio Srbija i precizirao da je reč o aranžmanu iz predostrožnosti na period od tri godine, uz mogućnost povlačenja oko milijardu evra.
Prema njegovim rečima, deficit u državnoj kasi Srbija finansira zaduživanjem na domaćem i inostranom tržištu i u tom kontekstu sklapanje ovog aranžmana je dodatna doza sigurnosti i kredibilnosti zemlje. Takođe, podrazumeva i propisivanje jasnih kriterijuma za smanjenje deficita i javnog duga, koji su obavezujući.
"Značaj je višestruk i uglavnom je psihološke prirode, jer strani investitori Srbiju posmatraju kao zemlju sigurnu za poslovanje, kao i za ulaganje u njene hartije od vrednosti", naglasio je Radosavljević.
Aranžman sa MMF-om, kako je rekao, predstavlja određenu garanciju da je reč o zemlji koja verovatno neće ući u bankrot, što je veoma značajno.
Kad je reč o obavezama koje Srbije preuzima, Radosavljević napominje da su u svim sporazumimima sa MMF-om, od 2001. godine do danas, kao uslov bili navedeni: fiskalna konsolidacija, strukturne reforme i reforma javne uprave i da je to i dalje tema.
On kaže da još nije poznato šta tačno piše u pismu, koje je Vlada Srbije uputila MMF-u, odnosno zahtevu kojim je pokrenuta procedura za sklapanje aranžmana, kao i koje su mere dogovorene.
"Tek kad to bude objavljeno biće moguće komentarisati konkretne mere. U suštini, jasno je da će Srbija morati da reši problem visokog kvazideficita, koji nastaje u javnim preduzećima, kao i visokih subvencija. To će biti najveći izazov", ocenio je Radosavljević.
Prema njegovim rečima, ako se plate i penzije umanjuju da bi se ostvarila ušteda u budžetu od 200 do 300 miliona evra, a zatim ta sredstva usmere nekom javnom preduzeću kao subvencija, onda nema efekta od štednje.
Drugi izazov se, dodaje, odnosi na reformu javne uprave, što podrazumeva smanjenje broja zaposlenih, među kojima ima mnogo partijskih kadrova. Tu je pitanje koliko će država moći da se izbori sa prekomernim zapošljavanjem, koje je postojalo u prethodnih nekoliko godina.
"Sredstva koja se odobravaju u okviru aranžmana sa MMF-om, uglavnom se koriste za jačanje deviznih rezervi, odnosno stabilizaciju platnog bilansa, a ne za finansiranje deficita", rekao je Radosavljević.
Srbija u ovom trenutku ima značajne devizne rezerve, naveo je on, tako da nema potrebe da se povlače sredstva za njihovo jačanje i zbog toga je reč o aranžmanu iz predostrožnosti.
Radosavljević je podsetio da u okviru prethodnih aranžmana, sklopljenih 2009. i 2011. godine takođe nisu povlačena sredstva ili su povlačena u znatno manjem obimu od predviđenog iznosa.
"Aranžman sa MMF-om je potreban da bi Srbija dobila kredibilitet da može da se zadužuje na međunarodnom tržištu za finansiranje deficita i otplatu javnog duga, kao i da uđe u proces konsolidacije, koja će omogućiti da se za nekoliko godina uspostavi održiv sistem javnih finansija", zaključio je Radosavljević.
Izvor: Tanjug
.jpg)
