Izvor: Politika, 21.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ličnostima protiv lista
Na samom početku izborne kampanje tri vodeće stranke u Srbiji su saopštile svoje kandidate za budućeg premijera: SRS Tomislava Nikolića, DSS Vojislava Koštunicu i DS Ružicu Đinđić (mada je ova poslednja kandidatura naknadno dovedena u pitanje).
Zašto se izašlo tako rano s imenima kandidata za premijera? Mislim da je to ukupna reakcija na nezadovoljstvo građana zbog krajnje posrednog karaktera proporcionalnih izbora u kojima stranačka rukovodstva autonomno odlučuju o tome >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ko će od predloženih imena postati poslanik. Jer, do sada se dešavalo da neki kandidati koji su bili na poslaničkim listama, i na koje se čak fokusirala kampanja, jednostavno nisu dobijali mandat. Zato se sad na startu izborne kampanje javlja potreba za njenom personalizacijom. Isticanje kandidata vodećih stranaka za premijersko mesto deo je ovih nastojanja.
Nezadovoljstvo građana izjašnjavanjem za kandidatske liste dovelo je do fokusiranja ličnosti i ključnih aktera. Tim pre što najveći deo birača kod nas nisu "partijski vernici" koji se opredeljuju za stranačke programe nego oni koji se izjašnjavaju polazeći od poverenja koje imaju u pojedine političare. Zato se procenjuje da isticanje čelnih ličnosti može da pomogne porastu rejtinga stranke čak za nekoliko indeksnih poena. Zainteresovanost glasača za stranačku listu mogu da podstaknu i ličnosti prema kojima veću naklonost pokazuju određeni društveni slojevi i grupe. Takav je slučaj sa kandidaturom Ružice Đinđić, koja može da privuče deo ženskog biračkog tela, a i poštovaoce politike Zorana Đinđića.
Stranke nastoje i da što pre predaju svoje kandidatske liste, što se takođe dovodi u vezu sa željom partija da personalizuju izborne kandidature. Jer, na osnovu liste ipak se vidi koje su ličnosti "zaštitni znak" stranke u kampanji. Važno je i da stranke imaju na svojim listama jedan broj nestranačkih ličnosti i predstavnika javnog života i kulture. Smatra se da ovakve ličnosti mogu da privuku jedan broj glasača kod kojih politika i političari nemaju veliki kredibilitet.
Pogotovo što istraživanja pokazuju da od oko četiri milion birača koji će eventualno izaći na izbore – tek dva miliona čine "partijski vernici". Dakle, samo trećina ukupnog biračkog tela danas zna za koga će glasati na januarskim parlamentarnim izborima. Zato se stranke oslanjaju i na ličnosti koje imaju autoritet izvan kruga profesionalne politike. Jer, prema istraživanjima, manje od trećine građana Srbije ima poverenje u stranke i parlament.
Kandidatura Vojislava Koštunice za premijera, inače, pokazuje da se unutar "demokratskog bloka" računa s tim da će vodeće funkcije biti raspodeljene između vodećih partija. Poruka je sledeća: ako neka stranka hoće predsedničko mesto, onda ona ne može da očekuje i premijersko. S druge strane, ako DSS kao druga po snazi stranka unutar "demokratskog bloka", dobije premijersko mesto, onda DS-u preostaju ključni ministarski resori.
Tako se još jednom pokazuje da su koalicioni pregovori, u stvari – cenkanje na osnovu procene o realnom uticaju. U tom smislu je zanimljivo isticanje Koštunice kao kandidata DSS za mesto premijera. Ovom kandidaturom verovatno se daje do znanja da DSS neće imati svog predstavnika na izborima za predsednika Srbije.
S druge strane, isticanjem Ružice Đinđić kao prve na listi, pa čak i kao kandidata za premijera, Demokratska stranka može da privuče ženski deo birača, ali i sve one koji bi da glasaju za nastavljača politike pokojnog Zorana Đinđića. Demokrate ovim potezom stavljaju u dosta nezgodnu poziciju LDP Čedomira Jovanovića, ali i neke struje unutar samog DS-a koje nisu preterano naklonjene Borisu Tadiću.
Stranke će, u svakom slučaju, morati da igraju otvorenih karata, jer su apstinencija i nepoverenje građana u političare dospeli do zabrinjavajućeg nivoa.
Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu
Zoran Stojiljković
[objavljeno: 21.11.2006.]
