Izvor: Blic, 24.Mar.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kršenjem zakona ne može se izaći iz krize
Vrhovni sud
Ministarstvo ekonomije prekršilo je Ustav i zakone šaljući preporuku da sudovi zaustave postupke u radnim sporovima, a Ministarstvo pravde tu preporuku nije smelo da prosledi Vrhovnom sudu, smatraju pravni stručnjaci. Kolegijum Vrhovnog suda juče je zaključio da je preporuka Ministarstva ekonomije protivustavna i suprotna Evropskoj konvenciji o ljudskim prvima, pa sudije neće postupati u skladu s njom.
Bura nezadovoljstva pokrenuta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dopisom u kome Nebojša Ćirić, državni sekretar Ministarstva ekonomije, traži od srpskog pravosuđa da se ne drže zakona „kao pijani plota” i da u 2009. zamrznu postupanje po sporovima koji se tiču radnih odnosa, pokazala je da su za ovu bruku svi odgovorni. Niti je Nebojša Ćirić smeo da napiše takav zahtev, niti je Ministarstvo pravosuđa smelo da takav dopis uopšte uputi Vrhovnom sudu, niti je Nata Mesarović uopšte trebalo da ga prosleđuje sudijama okružnih sudova širom Srbije. Neki od sagovornika „Blica” koji nisu pod imenom želeli da govore ukazuju na vreme u kome je pokušan ovaj svojevrsni „desant na pravosuđe”. Naime, i Nata Mesarović, baš kao i ogroman broj sudija (više od polovine) su u tzv. v.d. stanju, čekaju reizbor, pa je možda procenjeno da je ovo pravi trenutak za pritisak izvršne vlasti na sudove.
Slobodan Vučetić, nekadašnji predsednik Ustavnog suda, kaže za „Blic” da je očigledno da se preporuka Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja kosi sa nezavisnošću sudova, koja je garantovana Ustavom.
- Nema sumnje i da Ministarstvo pravde to nije smelo da prosledi, kao kurir. U Ministarstvu pravde morali su da vide šta je u pitanju i da upozore Ministarstvo ekonomije da se time ugrožava nezavisnost sudstva. Reakcija Vrhovnog suda je dobra - kaže Vučetić.
Da podsetimo, u pismu državnog sekretara Ministarstva ekonomije Nebojše Ćirića koje je 16. marta uputio državnom sekretaru Ministarstva pravde Slobodanu Homenu traži se da sudovi „zastanu sa izvršenjem odluka u vezi sa potraživanjima radnika prema privatizovanim preduzećima i preduzećima u procesu privatizacije”.
- Prinudna izvršenja po osnovu obaveze na ime zaostalih zarada i drugih davanja iz radnog odnosa mogla bi dovesti do zaustavljanja procesa proizvodnje i gubitka postojećih radnih mesta u pomenutim preduzećima. Molimo vas da razmotrite mogućnost da se za 2009. da preporuka sudovima da u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, a uvažavajući sve okolnosti konkretnih slučajeva, zastanu sa postupanjem u navedenim predmetima, odnosno zastanu sa izvršenjem odluka - navodi se u Ćirićevom pismu koje je iz Ministarstva pravde prosleđeno Vrhovnom sudu.
Profesor Zoran Ivošević, nekadašnji sudija Vrhovnog suda, kaže za „Blic” da u državnoj upravi ne sme da radi niko ko ne poznaje elementarne propise, na primer - da ne sme da se meša u rad sudova.
- Nedopustivo je sa kakvim je diletantizmom postupio državni sekretar Ministarstva ekonomije Nebojša Ćirić. Objašnjenje da to može po Zakonu o obligacionim odnosima je takođe diletantsko, jer je ovo pitanje postupanja suda, što je uređeno zakonima o parničnom i izvršnom postupku. Ti zakoni ne dopuštaju ovako nešto. Moralo je da reaguje i Ministarstvo pravde i da ne prosledi takav dopis, već da ga vrati - kaže profesor Ivošević.
Ministarka pravde Snežana Malović izjavila je da je Ministarstvo ekonomije trebalo da se konsultuje i da bi im se ukazalo koje su granice postupanja izvršne vlasti prema sudskoj.
- Reakcija Društva sudija Srbije, koje je osudilo ovakav potez Ministarstva ekonomije, adekvatna je i očekujem od sudija da u ovoj vrsti sudskih postupaka postupaju isključivo u skladu sa Ustavom, zakonom, svojom savešću i moralom - rekla je ministarka Malović.
Kolegijum Vrhovnog suda zaključio da je dopis Ministarstva ekonomije suprotan Konvenciji o ljudskim pravima, jer ona nalaže da se sudski sporovi hitno završavaju. Zaključeno je i da je preporuka ministarstva suprotna i Zakon o parničnom postupku, koji reguliše uslove za prekid i zastoj postupka. Takođe je zaključeno da javnost treba da zna će sudovi donositi odluke u ovim postupcima poštujući Ustav i sve zakone.
- Smatram da je javnost trebalo da se upozna sa dopisom Ministarstva ekonomije, da bi se jasno video pokušaj mešanja u rad sudova. Htela sam da i sve sudije budu obaveštene, da bismo svi zajedno pokazali da to ne prihvatamo. Nadam se da posle ovoga više niko neće pokušati da se meša u rad sudova - kaže za „Blic” predsednica Vrhovnog suda Nata Mesarović.
Istim povodom juče su se oglasile i tri najveće sindikalne organizacije u Srbiji i ocenile da zahtev Ministarstva ekonomije predstavlja kršenje Ustava Srbije i pritisak na nezavisno sudstvo.
„Tim postupkom krše se sva prava radnika, suspenduje se kolektivno ugovaranje i kolektivni ugovori, a poslodavcima se pruža mogućnost da nastave sa kršenjem zakona”- kaže se u saopštenju sindikata.
I poslanici opozicije ocenili su juče da potez Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja predstavlja „suspenziju pravnog sistema” i mešanje izvršne vlasti u sudsku.
Nije nego
U saopštenju kolegijuma Vrhovnog suda Srbije zapravo se objašnjava da je okružnim sudovima dopis poslat navodno kako bi se na ovaj način „alarmirala javnost”. U dopisu sudijama Nata Mesarović nijednom rečju se nije ogradila od sadržine zahteva Ministarstva finansija. Naprotiv, iz faksimila njenog dopisa stiče se utisak da je sudijama prosto prosledila instrukciju. Ipak, u jučerašnjem saopštenju između ostalog se kaže: „Jedino javnost u radu Vrhovnog suda Srbije garantuje da se ne vrši nikakav uticaj na postupanje nižestepenih sudova. Zato je predsednicima okružnih sudova upućen dopis, koji nije sadržavao preporuku niti uputstvo Vrhovnog suda, ni predsednicima sudova niti sudijama o načinu postupanja, već transparentno ukazao na način kojim Ministarstvo ekonomije pokušava da se meša u nadležnost sudske vlasti. Dopis je poslat da bi se obavestile sudije o nedopustivom pokušaju mešanja dela izvršne vlasti u sudsku nadležnost i da bi se, na zakazanom sastanku sa predsednicima okružnih sudova Srbije doneo zajednički zaključak i osudilo ovakvo postupanje, koje je suprotno Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.”
Ćirić: Preporučio sam sudijama da samo deluju u skladu sa ovlašćenjima
Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, objašnjavajući novonastalu situaciju oko preporuke ovog ministarstva Ministarstvu pravde, istakao je da je on samo identifikovao problem koji postoji u domaćoj privredi, što i jeste njegov deo posla, te da je preporuka bila da sudije deluju samo u skladu sa svojim ovlašćenjima.
- U periodu kada nisu isplaćivane zarade, stvarane su velike obaveze i dugovi u preduzećima, zbog čega su i nastali ovi sporovi. Mi smo procenili da bi to u kriznoj 2009. godini ugrozilo funkcionisanje mnogih privatizovanih preduzeća, kao i onih koja tek treba da budu privatizovana. Naša namera nije bila da se mešamo u posao pravosuđa, već je to samo bio dopis koji smo poslali Ministarstvu pravosuđa, a ne Vrhovnom sudu i sudijama, nismo vršili nikakav pritisak - objasnio je Ćirić. Na pitanje šta će se desiti ukoliko od Ministarstva pravde ne dobiju nikakav odgovor, Ćirić je rekao da će ovo ministarstvo probati kroz dalje razgovore da pronađe neko drugo rešenje.
B. S.
Malović: Samo poštari
Ministarka pravde Snežana Malović ocenila je da je potez Ministarstva ekonomije koje je uputilo dopis da se na godinu dana obustave radni sporovi, neprimeren, ali da ga ne smatra zlonamernim, niti pokušajem da se utiče na sudsku vlast. Malovićeva je rekla da je Ministarstvo pravde tu bilo „isključivo u funkciji poštara”, jer je „integralni dopis Ministarstva ekonomije prosledilo Vrhovnom sudu Srbije”. „Sudstvo je potpuno samostalno i potez koji je Ministarstvo ekonomije iskazalo pisanjem ovog dopisa nazvala bih neprimerenim, ali svakako ga ne bih smatrala zlonamernim i pokušajem uticaja na sudsku vlast”, ponovila je Malovićeva.
Direktori naplatili, radnici nek čekaju
KRALJEVO - Objašnjavajući motive dopisa Ministarstva ekonomije, Nebojša Ćirić kao primer naveo je tešku situaciju u Fabrici vagona (FVK) gde bi se moglo dogoditi da proizvodnja bespovratno stane i skoro hiljadu ljudi završi na ulici ukoliko se odmah ne nađe način da se izbegne izvršenje sudske odluke kojom je zbog naplate duga od oko milion evra već prodato nekoliko mašina i postrojenja ključnih za rad linije za proizvodnju vagona. Oko naplate ovih dugovanja prošle godine se digla velika buka jer je tridesetak bivših direktora i rukovodilaca uspelo da, po pravosnažnim presudama, uzme iznose koji su u pojedinim slučajevima bili i po milion dinara. Gnev radnika koji su ostali kratkih rukava tada je stišan obećanjem da će i oni doći na red i da će isplate krenuti kada krene veliki ugovor sa „Nemačkim železnicama” za isporuku 915 vagona. Uglavnom bivšim ali i delu sadašnjih radnika fabrike, a ima ih oko 2.000 koji su pokrenuli sudske sporove, duguje se skoro milion evra na ime zarada, doprinosa, toplih obroka, naknada za prevoz uglavnom za 2001. i 2002. godinu.
S. TR
.jpg)
