Izvor: Politika, 27.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krompir, riznica vitamina
Krompir (Solnum tuberosum L.) potiče iz Južne Amerike sa područja Anda. Krajem 16. veka prenesen je u Španiju, a verovatno i u Irsku, odakle se proširio po celoj Evropi i postao je naša svakodnevna hrana.
Međutim, krompir nije uvek bio na ceni, a mnogima ni danas nije poznata njegova prava hranljiva vrednost. Kada je stigao u Evropu nije odmah prihvaćen kao hranljiva i ukusna namirnica. Tek je u 18. veku jedan francuski agronom, savremenik Luja XVI uspeo da ga populariše i uvrsti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u red omiljenog povrća. Doduše, poslužio se pri tome duhovitom dosetkom – peščare u kojima je gajen krompir bile su ograđene i pod prismotrom dvorske straže. To je bilo sasvim dovoljno da podstakne radoznalost naroda i izazove neodoljivo interesovanje, čak do te mere da su mnogi počeli da ga kradu i sami gaje. Tako je počela masovna proizvodnja i upotreba u ishrani.
Krompir je jedan od značajnih izvora vitamina iz grupe Be, tačnije vitamina koji štite nervni sistem. Sto grama obarenog krompira, sadrži oko 0,10 miligrama vitamina Be 1, zatim 0,40 miligrama Be 2 i više od jednog miligrama vitamina PP. Mlad krompir obogaćen je još i vitaminom Ce (40 miligrama na sto grama). Prema tome, 300 grama mladog krompira, pečenog ili kuvanog u pari, sadrži više od polovine dnevne potrebe vitamina neophodnih odrasloj osobi. Zimi, međutim, ovaj postotak vitamina u krompiru iznosi jedva 15 odsto. Valja znati da se podgrevanjem i dužim kuvanjem u znatnoj meri smanjuje vitaminska vrednost krompira.
Velike količine kalaja u krompiru pospešuju izlučivanje vode iz organizma. Upotrebljava se i u lečenju srčanih bolesnika za takozvane neslane krompirove kure. Te kure mogu da praktikuju i zdrave osobe. Za jedan obrok potrebno je 150 grama krompira skuvanog u vodi, s dodatkom 40 grama butera i 60 grama pavlake. Napomena: jelo ne sme da bude slano.
Može li se krompir eliminisati iz ishrane? U stvari, nema namirnice za koju bi se moglo reći da je neophodna. Uvek se može naći odgovarajuća zamena. Ali, tačno je i to da bi se zbog izostavljanja ove namirnice, koja sadrži ugljene hidrate, morala povećati količina sličnih, kao što su hleb, pirinač, testo"
Da li krompir goji? Bilo bi pogrešno odgovoriti potvrdno.Krompirsa svega 90 kalorijana 100 grama je veoma podesan ѕa dijete ukoliko se sprema na što prirodniji način odnosno kuva ili peče u ljusci. Prema tome, prosečna porcija od 250 do 300 grama, u odnosu na dnevnu količinu od 2.300 do2.800 kalorija neophodnih za naš organizam, ima ograničenu kaloričnu vrednost.
[objavljeno: 28.02.2008.]
.jpg)
