Izvor: Politika, 12.Jun.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koncept reformi sa sistemskom greškom
Ako sva najvažnija preduzeća i najkvalitetnija zemlja pređu u vlasništvo stranaca – Srbija će dobiti obeležje kolonije
Od 2001. godine bezbroj puta, pa i u „Politici”, dokazivao sam da je koncept reformi koji nam je velikim delom nametnut od strane MMF-a bio defektan, to jest da je imao ozbiljnu grešku u konstrukciji. Isticao sam i dokazivao da su preterana i nagla liberalizacija uvoza, ekstremna precenjenost valutnog kursa dinara, nakaradan koncept privatizacije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << negativna selekcija kadrova na svim nivoima morali dovesti do teških ekonomskih i socijalnih posledica. Neke od njih su: vrlo nizak nivo BDP-a, njegov pad od 2008. godine, spržena materijalna proizvodnja, ogroman rast spoljnog i javnog duga, narkomanska zavisnost od stranog kapitala, pad zaposlenosti i životnog standarda, dramatičan rast budžetskog deficita itd.
Ni najmanje ne sporim da se nemali deo budžetskih sredstava, pogotovo u državnoj administraciji, neracionalno troši i da se mora učiniti sve što je moguće da se troškovi bitno smanje, ali i da se poveća disciplina onih koji svoje obaveze prema državi ne isplaćuju na vreme.
Pribojavam se istovremeno da će zbog prevelike zavisnosti od priliva stranog kapitala Srbija morati da prihvati novi stend-baj aranžman sa MMF-om i da će nam njegovi predstavnici „sugerisati“ da prihvatimo princip opšte štednje i prodaje preostalih solidnih preduzeća, kao što su ,,Telekom“, „Energoprojekt”, „Dunav osiguranje”, „Aerodrom Beograd” Komercijalna banka. Za mene „princip“ „štedi, pa koliko košta da košta“ nije ekonomski prihvatljiv. Ne sporim da i u zdravstvu, obrazovanju, naučnoistraživačkom radu i kulturi takođe ima neodgovornog trošenja budžetskih sredstava i da se mora učiniti sve moguće da se ta pojava bitno smanji. Međutim, ako se u te vitalne delatnosti ne povećaju ulaganja, nivo kvaliteta ljudskog kapitala će, po nizu osnova, padati, i to se mora vrlo nepovoljno odraziti na budući rast i razvoj privrede i društva u celini. Eventualna povećana štednja koja je u vezi sa investicijama u infrastrukturu i izvozno orijentisanom proizvodnjom i uslugama, kao i sa jačanjem konkurentnosti privrede imala bi znatno veće štete nego prividne koristi. Slažem se da se subvencije javnim preduzećima moraju smanjivati, ali se one u nekim sektorima, kao što su poljoprivreda i izvozno orijentisani programi, moraju povećavati. Za mene nije racionalna prodaja navedenih preduzeća, pogotovo u uslovima svetske ekonomske krize kada će njihova cena biti vrlo niska. Pogotovo ako sredstva koja dobijemo po osnovu prodaje budu potrošena kroz budžet. Sve to važi i u slučaju prodaje zemlje strancima, na čemu će verovatno insistirati MMF, a i zemlje EU, jer, ako sva najvažnija preduzeća i najkvalitetnija zemlja pređu u vlasništvo stranaca – Srbija će dobiti obeležje kolonije.
Od 2001. godine dokazivao sam da je Međunarodni monetarni fond nametnuo SRJ odnosno Srbiji koncept reformi koji je, kako pre neku godinu reče nobelovac DžozefStiglic, imao „sistemsku grešku“ i da je u tome jedan od glavnih razloga ekonomske krize. To su shvatile mnoge zemlje, pa su masovno prevremeno vraćale kredite toj instituciji, i ona bi, da nije došlo do svetske finansijske i ekonomske krize, kako je rekao doskorašnji predsednik Češke Republike Vaclav Klaus, otišla „na istorijsko đubrište“. Čak je i Srbija, iz sumnjivih pobuda, odlučila da prevremeno vrati celokupan dug prema toj instituciji, do čega je došlo krajem 2006. i početkom 2007. godine. Nakon toga vrlo ozbiljan problem je bilo to što su državne institucije mnogo šta loše radile ili uopšte nisu radile ono što su morale raditi. I u uslovima eskalacije svetske finansijske i ekonomske krize Srbija je morala ponovo prihvatiti aranžman sa MMF-om, ali je on stavljen na led početkom 2012. godine. Istina je da je MMF, pogotovo kada je na njegovom čelu bio kontroverzni Francuz Stros-Kan, dosta izmenio svoju ćud, to jest velikim delom je napustio ekstremni neoliberalizam koji je ranije nametao svim zemljama korisnicima kredita. Međutim, on je od tada forsirao maksimalnu štednju u svim zemljama korisnicima njegovih kredita, što je takođe bilo vrlo problematično.
Profesor univerziteta
Sutra: Tim najboljih stručnjaka za novu viziju razvoja
Mlađen Kovačević
objavljeno: 12.06.2013.
