Izvor: Politika, 01.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kome vlast, njemu i počast
Još nema vesti iz Moskve o tome da li je Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije, saznao da su ga odbornici Skupštine opštine Raška proglasili zaslužnim građaninom tog mesta. Povelja namenjena Putinu uručena je Olegu Zizi, predstavniku delegacije ruske ambasade u Srbiji, na svečanoj sednici Skupštine opštine, povodom 27. novembra, Dana opštine Raška. Predsednik opštine Raška Bojan Milovanović objasnio je tada da su "predsedniku velike prijateljske zemlje odbornici male srpske varoši >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << priznanje dodelili za borbu za mir i toleranciju u svetu, podršku pravoslavlju i zalaganje da Kosmet ostane u sastavu Srbije. Priznanje zaslužni građanin Raške dodeljeno je prvi put u istoriji ovog grada i raduje me što su odbornici prepoznali svoje prijatelje u Rusiji i priznanje dodelili pravom čoveku".
Iako je ovakvo zvanje tek ustanovljeno u Raškoj, gotovo da nema opštine u Srbiji koja makar jednom nije ukazala čast pojedincima dodelivši im ovu titulu. Na listi počasnih građanina ubedljivo vode domaći i strani političari, a slede umetnici, sportisti, naučnici, ali i ličnosti poznate samo u lokalnoj sredini.
– Proglašenje zaslužnih građana je izraz političke volje, politički gest, kojim neko sebi čini korist, a ne onome koga proglašava – kaže za "Politiku" Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, i dodaje – izbor ličnosti koja će dobiti ovu titulu diktiran je odnosom političkih snaga. Svaka sledeća politička garnitura ili se odriče počasnog građanina ili to prećutkuje. Tako je bilo u Kraljevini SHS, zatim u Titovoj Jugoslaviji, a tako je i danas.
Ovaj istoričar podseća da je SFRJ svojom političkom orijentacijom pružala podršku afričkim i azijskim zemljama u procesu oslobađanja od kolonijalne vlasti, pa su brojni vladari iz ovih država dobili zvanje počasnog građanina Beograda.
Spisak počasnih građana Beograda do 1985. godine, na kome se, između ostalih, nalaze imena indijskog premijera Nehrua, predsednika Egipta Nasera, predsednika SSSR-a Brežnjeva i severnokorejskog diktatora Kim Il Sunga, svedoče da se u Titovoj Jugoslaviji i na ovaj, simboličan način pokazivala bliskost sa nesvrstanima, kao i sa članicama Istočnog bloka. Devedesetih godina prošlog veka lokalne vlasti su iskazivale bezrezervnu odanost Slobodanu Miloševiću i time što su ga proglašavale počasnim građaninom. Predsednik Srbije dobio je ovo priznanje u Vranju, Leskovcu i Valjevu, kada je predsednik opštine bio Dušan Mihajlović, nekadašnji Miloševićev koalicioni partner koji ga je kasnije, kao ministar policije izručio Hagu.
Najdalje su, čini se, otišli radikali u opštini Zemun dodelivši ovu počast krajnjim desničarima Žan-Mari Lepenu i Vladimiru Žirinovskom, kao i Francu Šenhuberu, nemačkom neonacisti i bivšem pripadniku es-es jedinica.
S petooktobarskim promenama ova priznanja su stizala pripadnicima nove vlasti, pa je Velimir Ilić postao počasni građanin Svilajnca, a Bojan Pajtić, predsednik Izvršnog veća Vojvodine, južnobanatskog mesta Seleuš. Pojedine opštine i gradovi ovim gestom su se odužili stranim diplomatama i humanitarcima koji su se založili za njihovu lokalnu sredinu ili Srbiju.
Posle pauze od 22 godine, beogradske vlasti nastavile su ove godine običaj da dodeljuju ovo priznanje, pa je bivši predsednik Južnoafričke Republike i borac protiv aparthejda Nelson Mandela postao počasni građanin glavnog grada. U obrazloženju je pisalo da Mandeli sleduje titula za "posvećenost, ličnu hrabrost i neprocenjiv doprinos razvoju slobodnog demokratskog društva".
– Titula počasni građanin dodeljivala se pre svega strancima. To je bila praksa socijalističkih zemalja, koje su na taj način izražavale bliskost sa drugim državama socijalizma. Proglašenje počasnog građanina zapravo ne znači ništa ni za onog ko ovu počast dodeljuje ni za onog koji je prima – objašnjava istoričar Predrag Marković i dodaje da ova praksa ume da bude bizarna isto onoliko koliko i postavljanje spomenika filmskom bokseru Rokiju Balboi u Žitištu kod Zrenjanina. Ima sličnih primera, ističe Marković, kao što je uručivanje počasnih doktorskih titula ili počasnog zvanja akademik.
Za razliku od grada Beograda, opština Zemun bila je prilično revnosna kada je reč o ovim priznanjima. Počasni građani Zemuna za 2007. godinu su, na primer, episkop sremski Vasilije i teniserka Ana Ivanović, dok su zaslužni građani, između ostalih, Oliver Njego, operski pevač, i general-major Dragan Katanić.
– Opština Zemun sve svoje počasne građane poziva na svečanosti, slavlja i slave. Oni su naši stalni gosti – objašnjavaju iz Službe informisanja ove beogradske opštine na koji način održavaju kontakte sa svojim počasnim građanima. Kao što se vidi, titula donosi malo više pažnje, ali ne i posebne privilegije. Kako su nam objasnili u ovoj opštini, otkako je Gordana Pop Lazić na čelu tamošnje vlasti niko od zemunskih funkcionera nije bio u kontaktu sa dvojicom najkontroverznijih počasnih građana, Lepenom i Žirinovskim. Za prethodni period nemaju podatke.
--------------------------------------------------------------------------
Trojica obeščašćena
S promenom vlasti 2000. godine u Valjevu, kada su socijalisti izgubili većinu, Miloševiću je ukinuta titula počasnog građanina, koju je dobio za očuvanje mira u zemlji i zaštitu nacionalnih interesa. Posle 5. oktobra 2000. odbornici opštine Zemun su Lepenu i Žirinovskom oduzeli počasni status. Međutim, taj zaključak nije objavljen u službenom glasilu grada, pa se smatra da im ove titule i dalje formalno pripadaju.
– Svrha ovih priznanja jeste da se lokalna zajednica istakne, da se na neki način iskažu njene ambicije. Kako ova počast nema nikakav stvarni značaj niti na nešto obavezuje, zato i nema mnogo smisla oduzimati je onima koji su ideološki ili politički nepodobni – zaključuje Marković.
--------------------------------------------------------------------------
Počasni građani Beograda
1947. Josip Broz Tito, predsednik Jugoslavije
1947. General Peko Dapčević, komandant Prve partizanske armije
1954. Haile Selasije, car Etiopije
1955. Dževaharlal Nehru, premijer Indije
1956. Gamal Abdel Naser, predsednik Egipta
1959. Norodom Sihanuk, kralj Kambodže
1962. Leonid Brežnjev, predsednik SSSR
1964. Ahmed ben Bela, predsednik Alžira
1965. Habib Burgiba, predsednik Tunisa
1965. Lal Bahadur Šastri, predsednik Indije
1970. Edvard Kardelj, ministar spoljnih poslova Jugoslavije, predsednik Savezne skupštine
1970. Kenet Kaunda, predsednik Zambije
1973. Edvard Gjerek , komunistički lider Poljske
1976. Nikolae Čaušesku, predsednik Rumunije
1978. Hua Kuo Feng, generalni sekretar KP Kine
1981. Džaber al Ahmad al Sabah, kuvajtski emir
1983. Fransoa Miteran, predsednik Francuske
1984. Kim Il Sung, komunistički lider DNR Koreje
1984. Li Đanijan, predsednik NR Kine
1985. Miguel de la Madrid, predsednik Meksika
1985. Julius Njerere, lider Tanzanije
2007. Nelson Mandela
[objavljeno: ]
