Izvor: Megafon.co, 09.Dec.2020, 12:38
Kada pop prti put, nastanu Prtopopinci
Da, dobro ste pročitali. Ali evo još jednom – Prtopopinci. Tako se zove selo u podnožju planine Vidlič, visoke preko 1.300 metara, nedaleko od Dimitrovgrada.
Aleksandar Vasov – Foto – Megafon
“Ime je interesantno. Jedna od priča je da je lokacija starog sela bila sada na raskrsnici gde se nalazi česma, zato se i ona zove Stara česma. Ali da je usled nekog oboljenja kuge u to vreme se selo izmestilo nekih 500 do 800 m južno. I to je bila zima. Pop je prtio >> Pročitaj celu vest na sajtu Megafon.co << put, vodio na novu lokaciju i to je neka priča da je selo dobilo tako ime. Da li je tako ili nije, ja sam prihvatio kao jednu od priča”, priča nam Aleksandar Vasov. On ima farmu u ataru sela Prtopopinci, a ovo je legenda koja se prenosi s kolena na koleno.
Novinari: Jovana Đorđević, Sonja Urošević
Kamera: Sonja Urošević
Montaža: DP
Muzika: Palmtrees – The Brothers Records
Selo iz doba Turaka
S kolena na koleno se ovde prenosi i pastirski posao, sudeći po zapisima još iz doba Turaka.
Cvetko Ivanov – Foto – Megafon
“Turske dokumente, osmanske, sam našao, da je tamo bila jaka, popovi, jaka zajednica. Tako da su oni bili veliki dželep-keršani takozvani, odnosno veliki ovčari. Jer u osmansko vreme, Osmanlije nisu hteli da unište, kao sad – imaš jednu ovcu, uzeće ti je ako ne platiš porez. Tamo do 25 ovaca nisu uzimali porez, jer si siromah. I 26. su uzimali. I onda nalazim dva popa koji su bili, porez koji su davali u ovcama”, prepričava nam svoje nalaze Cvetko Ivanov.
Ipak, danas najpoznatiji stanovnici ovog sela nisu ovce, već lame na farmi Aleksandra Vasova. U selu Prtopopinci možete sresti i zečeve. A nedaleko od sela, na Smilovskim jezerima, raj je za pecaroše. Odmah pored jezera možete da jašete konje, jer je tu Centar za hiporehabilitaciju.
Mazgoš
I obližnji Mazgoš ima neobično ime. Ali nije nazvan po mazgama.
“Znate kad u proleće vrba počne da pupi i pušta listove, ona dobije i mazgu. Tako je dobilo ime Mazgoš, po toj mazgi”, kaže Ivanov.
Inače, Cvetko Ivanov skuplja informacije o svom kraju još od osnovne škole. Do sada je napisao 15 monografija o selima ovog kraja.
“Ja uvek nosim ovo tefterče ovde i stalno nešto zapisujem. Hemijska, obavezno nešto, ne može da se desi dan da nešto ne zabeležim slučajno. A inače, idem namerno, dogovorim se sa ljudima i onda idem da pričamo.”
Trenutno paralelno priprema još dve monografije. I planira da se time bavi dokle god može.
Foto – Megafon
*Ovaj prilog nastao je u okviru projekta “Samo u Srbiji – neobični nazivi sela”, koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za radio i internet medije u 2020. godini.
