Izvor: RTS, 27.Nov.2011, 16:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Između pameti i znanja

Deca u Srbiji na testovima inteligencije postižu natprosečne rezultate, dok je situacija potpuno drugačija kada znanje treba da se primeni. Na PISA testu, već treći put deca pokazuju rezultate ispod proseka.

Prohodnost dece na testovima Mense u Srbiji je na prilično visokom nivou - među najboljima smo u Evropi, ali ukupni rezultati ipak izostaju. Prosečno srpsko dete zaostaje za svojim vršnjacima iz Evrope i posebno Istočne Azije.

Međunarodni program procene >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << učeničkih postignuća PISA (Programme for International Student Assessment Programme for International Student Assessment) je, u ovom trenutku, najveće međunarodno istraživanje u oblasti obrazovanja. Realizuje se u organizaciji OECD-a (Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj) od 1997. godine.

Testiranja učenika organizuju se svake tri godine (2000, 2003, 2006, 2009...), a osnovni cilj je da se omogući zemljama učesnicama da donose strateške odluke u obrazovanju, na osnovu empirijskih podataka o dostignućima učenika i uslovima u kojima se oni školuju.

Testovima se procenjuju znanja koja su učenici stekli tokom školovanja. Umesto termina znanje, obično se koristi izraz pismenost ili kompetencija.

Pismenost, da bi se ukazalo da je reč o onim znanjima koja se smatraju obrazovnim kapitalom, neophodnim da bi učenik nastavio školovanje i da bi se uspešno snašao u ličnim i profesionalnim ulogama u kojima će biti jednog dana, kao odrasla osoba. Biti kompetentan u ovoj studiji ne znači samo da je neko stekao odgovarajuća znanja, već i da zna kada i kako može da ih primeni.

Deca u Srbiji na PISA testu već treći put pokazuju rezultate ispod proseka, a dokazano je da je jedan od elemenata koji se mere na toj međunarodnoj proveri - funkcionalno (upotrebno) znanje, u direktnoj relaciji sa bruto nacionalnim dohotkom (BND).

Predsednik Komiteta svetske Mense za darovitu decu dr Ranko Rajović kaže da se ne može stvoriti bogata država bez funkcionalnog znanja, napominjući da se po PISA testovima vidi da Srbija nema takvo znanje.

Rajović ističe da je vrlo je važno da shvatimo da u podizanju nivoa znanja naše dece moraju učestvovati svi - roditelji, vaspitači, učitelji. Članovi srpske Mense, kako navodi, ulažu dosta truda i dodaje da je poslednje tri godine u našim školama i vrtićima u primeni Mensin "NTC sistem učenja".

"Prioritet Evrope jesu svi programi za povećanje funkcionalnog znanja, upravo zbog veze sa BND, jer evropske države kasne za pojedinim državama Azije. Ako je ovo prioritet za Evropu, a mi smo ispod evropskog proseka, onda je povećanje funkcionalnog znanja za nas dupli prioritet", rekao je Rajović za Tanjug.

Prema njegovim rečima, za neiskorišćenost intelektualnih kapaciteta i nedovoljnu posvećenost darovitoj deci, kao važnom resursu svake države, nije kriv samo obrazovni sistem, već problem mora da se sagleda sa više strana.

Tri ključna problema

Kako bi unapredili obrazovni sistem u službi funkcionalnog opismenjavanja mladih, u Mensi su uočili tri glavna problema, koja se mogu relativno brzo otkloniti kroz "NTC sistem učenja".

"Prvi problem je razvoj deteta do sedme godine, gde mnogo greše pre svega roditelji", objašnjava Rajović, koji je i koautor Mensinog sistema učenja.

Rajović objašnjava da roditelji, uglavnom iz najbolje namere, sprečavaju svoju sasvim malu decu u njihovim instinktivnim aktivnostima (skakanje po krevetu, hodanje po bankinama, skakanje po baricama, provlačenje), koje pomažu razvoj deteta i određenih struktura mozga, kasnije veoma važne u životu.

"Naprotiv, sve više imamo obrnutu situaciju, u kojoj odrasli dozvoljavaju deci da rade nešto što može da ošteti razvoj ukupnih sposobnosti deteta, na primer preterano gledanje televizije i igranje video igrica na računaru", dodaje koautor programa.

Drugi deo problema je učenje, i tu se, kako kaže Rajović, greši, jer se i dalje insistira na reproduktivnom učenju, što iz ugla medicine nije fiziološko učenje.

Prema njegovim rečima, u Mensinom programu učenja uvode se nove vežbe, zastupljene su igre misaonih klasifikacija, serijacija, asocijacija i analogija, gde mladi dobijaju potpuno nov način učenja kroz igranje, a usput nauče i lekciju, a što je još važnije, veoma lako je upamte.

"Iako ima još protivnika takvog učenja, rezultati nedvosmisleno govore da deca ovako nauče brže, lakše, bez mnogo stresa i straha od odgovaranja, duže pamte i mogu da povezuju naučeno", naglašava Rajović.

Reproduktivno učenje u školama

Rajović navodi da u školama danas imamo i do 90 odsto dece koja reproduktivno nauče sve i da nema više samo 20 odsto odličnih đaka, kao ranije.

"Đaci koji su imali jedinice sad su došli na trojke, nekadašnji trojkaši danas dobijaju petice", kaže Rajović, dodajući da su deca danas opuštena i da se više ne plaše škole.

Treća faza programa predstavlja povezivanje naučenog, odnosno funkcionalno znanje, čiji su važan segment zagonetne priče i pitanja. "Kada obučimo učitelje da to rade u školi, deca imaju osećaj kao da su došli na kviz", rekao je Rajović.

Drugi autor programa koji se bavi upravo funkcionalnim znanjem je Uroš Petrović, predsednik Mense Srbija, dečji pisac. Petrovićev zadatak je da decu provede kroz sistem zagonetnih pitanja, koja ne zahtevaju puko znanje i na koja neće odgovoriti samo ona deca koja su naučila ili zapamtila odgovor.

"Kada radimo na ovakav način, čitavo odeljenje uči kako da razmišlja do samog odgovora u kreativnoj atmosferi", kaže Petrović.

Doktor Rajović upozorava da poslednjih deset godina imamo sve više problema sa poremećajima učenja (disleksija, disgrafija), decu sa poremećajima govora, 90 odsto dece nepravilno drži telo zbog problema sa kičmom, a sve to utiče na njihove saznajne sposobnosti.

U okviru programa postoje seminari za vaspitače, učitelje, a uključeni su i roditelji. Program se primenjuje tri godine u Srbiji, a pre mesec dana započeta je i saradnja sa UNICEF-om.

U Evropi u 14 država primenjuju NTC program učenja, koji je u Srbiji akreditovan u Zavodu za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, a sprovodi se uz pomoć Saveza učitelja Srbije i Društva vaspitača Vojvodine.

Nastavak na RTS...