Izvor: Politika, 16.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inflacija u zasedi
Ovu godinu, prema izjavi ministra finansija Mlađana Dinkića u Leskovcu, Srbija će okončati ne samo s jednocifrenom inflacijom već i sa stopom manjom čak i od planiranih 9,3 odsto. Dakle, ako je suditi po agencijskom izveštaju, cene na malo 2006. biće znatno niže i od projektovanih. Koliko je to "znatno niže" ministar Dinkić nije precizirao.
Time su, iz prve ruke, potvrđene procene stručnjaka biltena Makroekonomske analize i trendovi Ekonomskog instituta, koji su pre nekoliko dana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izašli s prognozom da će Srbija ove godine imati inflaciju ispod deset procenata. Da li će se dostići rezultat iz 2003, kada je inflacija bila 7,8 procenata, ostaje da se vidi. Tek, i bez te trešnje na vrhu kupa šlaga ovogodišnje ekonomske politike, rezultat vredan pažnje, pa i hvale, u kojoj ministar Dinkić u ovo predizborno doba – ne oskudeva.
Bilo bi odveć pojednostavljeno reći da je antiinflacioni uspeh ekonomskih vlasti plod samo srećnih okolnosti – da je sirova nafta na svetskim berzama pala sa 80 na 60 dolara za barel ili da je jačanje dinara u odnosu na evro obeshrabrilo uvoznike i trgovce da indeksiraju svoje cene. Naravno da nije, ali ima velikog udela. Tako će, opet, prema rečima ministra Dinkića već početkom iduće nedelje gorivo pojevtiniti za dodatnih dva dinara, pa će oktobarska inflacija biti manja za dodatnih 0,3 procenta. Takođe ne treba smetnuti s uma i razne taktičke poteze vlade u vidu odlaganja poskupljenja pojedinih vrsta usluga (na primer, daljinskog grejanja ili struje, lekova...) za početak iduće godine. I to, naravno, spada u domen rada ekonomskih vlasti i uobičajen arsenal mera.
Pitanje je, međutim, dokle se takvi potezi mogu odlagati i neće li to uzdržavanje izazvati disparitete na raznim nivoima i već početkom iduće godine izložiti, možda, neku novu vladu veoma teškim izazovima. Osim toga, tu je i najavljena osetna korekcija plata mnogih budžetskih korisnika (zdravstva, školstva, vojske...), utanačeno ostvarivanje Nacionalnog investicionog plana, koji će, zbog podsticanja svih vidova potrošnje, biti sam po sebi kratak fitilj za inflaciju. Jednostavno, inflacija čeka u zasedi. Ko će u nju upasti i sa kakvim posledicama – ostaje da se vidi.
I na kraju, koliko god uspeh ekonomskih vlasti u obuzdavanju cena godio, ne samo njihovim ušima, jer su lane bile svih 17,7 odsto, naša ovogodišnja inflacija biće, po svemu sudeći, opet jedna od najvećih u Evropi. Put do dva ili tri procenta godišnje inflacije ujedinjene Evrope za nas tek predstoji. Ako je ova godina prvi korak do tog cilja, valja ga podržati, ali to je vrlo težak, skup i politički veoma neprofitabilan posao.
Ko god ga se lati neće mu biti lako, kao ni građanima koji očekuju bolji standard, više posla, niže cene, a sve to istovremeno malo ko može da uradi. Možda jedino u ovo predizborno vreme.
Slobodan Kostić
[objavljeno: 16/10/2006]
