Izvor: Blic, 31.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inflacija se otrgla kontroli
Inflacija se otrgla kontroli
Obećana inflacija građanima Srbije od 8,5 do 9, 5 odsto u ovoj godini, po svemu sudeći, ostaće još jedno prazno obećanje. Nesuglasice koje se poslednjih dana naslućuju između Narodne banke Srbije, koja ima nimalo zahvalnu ulogu da ispuni očekivanja, i Ministarstva finansija, koje stručnjaci okrivljuju za inflatorni pritisak zbog 'populističkog' budžeta, kulminirale su jučerašnjim saopštenjem NBS.
U njemu se kaže da je inflacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ostvarena od januara do jula ove godine iznad utvrđenih okvira od 8,5 do 9, 5 odsto i ističe da NBS nije mogla, niti će moći sama da obuzda inflatorne pritiske, zbog čega je 'neophodno konzistentno sprovođenje ekonomske politike u celini'.
Kao treći inflatorni pritisak u NBS navode povećan obim javne potrošnje. Studija NBS utvrdila je, takođe, da je monetarna politika u 2004. bila umereno restriktivna, ali da u uslovima pojačanog uticaja 'šokova', izazvanih korekcijom svetskih cena primarnih proizvoda i domaćih cena u oblasti prirodnih monopola, ona nije mogla sama da obuzda pojačane inflatorne pritiske. Isključivo merama monetarne politike neće biti moguće ni da se u preostalom delu godine suzbiju efekti eksternih uticaja, ali će se nastaviti sa politikom oštrog obuzdavanja potencijalnih pritisaka na povećanje domaće tražnje.
Neophodan rebalans budžeta
Iako je ministar Dinkić pre odlaska na godišnji odmor najavio vrlo restriktivnu fiskalnu politiku u drugoj polovini godine i odolevanje zahtevima štrajkača upravo zbog monetarne stabilnosti, ekonomisti smatraju da se to pitanje već otrglo kontroli.
- Desilo nam se ono što ne bi smelo, a to je da monetarna politika udara u klin, a fiskalna u ploču, odnosno da imamo raskorak između NBS i Ministarstva finansija - kaže za 'Blic' ekonomista Milan Kovačević.
- Iako kao ekonomista ne mogu da dajem prognoze, kao građanin spreman sam da se kladim da će inflacija biti dvocifrena. Rast inflacije je krenuo u aprilu i ona se ubrzano zahuktava, a njen glavni uzrok je populistički budžet koji je za 18 odsto povećao rashode i uprkos obećanjima o smanjenju nameta, podigao ih.
Kovačević procenjuje da će ovogodišnja inflacija iznositi minimum 11 odsto i, kako kaže, u ovoj konstelaciji snaga ne vidi mogućnost da se to zaustavi ili promeni.
- Ukoliko se pod hitno već u septembru napravi rebalans budžeta, a njime bismo se vratili na naš predlog iz oktobra prošle godine, ima izgleda da inflacija do kraja godine bude između 10 i 12 odsto, a budžetski deficit između 30 i 40 milijardi dinara. U suprotnom, moguće je u trećem i četvrtom kvartalu kašnjenje isplata iz budžeta, pritisak na dinar i dalje slabljenje deviznih rezervi, kao i daleko veća inflacija - kaže za 'Blic' Božidar Đelić, bivši ministar finansija. Prema njegovim rečima, još nije kasno da Vlada Srbije prizna da je usvojeni budžet nerealan, a planirana inflacija od 8,5 do 9,5 odsto neodrživa.
Mere NBS nisu dobre
- Brojni štrajkovi su pritisci na budžet, a posledica su demagoških obećanja tokom predizborne kampanje, u kojoj se obećavalo mnogo tekstilcima, poljoprivrednicima, javnim preduzećima, privredi. Ogromna većina obećanja nije bila realna i sada je Vlada u panici da kaže socijalnim kategorijama istinu i preuzme odgovornost za nepopularne poteze. Očito je da iza odlučnosti ministra Dinkića da neće dati povišice štrajkačima, stoji najavljeni ultimatum MMF-a - kaže Đelić.
I Vladana Hamović iz Instituta za tržišna istraživanja objašnjava da je kretanje cena u prvih šest meseci ove godine, sa prosečnim mesečnim rastom od 0,8 odsto, ukazivalo na to da će se sa tom dinamikom doći do inflacije od 10,6 odsto na kraju godine.
- U takve računice nisu uračunata poskupljenja struje od 1. jula i najavljeno poskupljenje benzina koje će takođe izazvati dodatni inflatorni udar. Ako se inflacija zaustavi na 12 odsto na kraju godine, biće to relativno dobro. Mere koje NBS preduzima podizanjem obaveznih rezervi za banke, odnosno povlačenjem novca iz opticaja kako bi zauzdala inflaciju, nisu dobre. Takvi efekti bi se mogli postići i plasiranjem tog novca u proizvodnju jer se zaboravlja da je privreda naš ključni problem - tvrdi Hamović i najavljuje da bez pažljivo procenjih koraka i kontrolisanja svake karike u nizu, može doći do vrtoglave inflacije koja bi se otrgla kontroli.
Prognoze o dvocifrenoj inflaciji i kursu od 75 u boljem, a 82 dinara za evro u gorem slučaju, ekonomista Miroslav Prokopijević iz Centra za slobodno tržište dao je još u septembru prošle godine, kada se malo ko nadao takvom ishodu.
Preko leđa građana
- I tada mi je bilo jasno da inflacija u ovoj godini neće ostati jednocifrena. Cenim da će u boljem slučaju ona iznositi 11, a u gorem 15 odsto u ovoj godini. Inflatorni pritisak vrše enormna državna potrošnja, javna preduzeća, spoljnotrgovinski deficit i smanjenje deviznih rezervi. Sada je samo pitanje na šta će taj pritisak biti prebačen, a jedna od prvih mera bila je povećanje obaveznih rezervi za banke sa 18 na 21 odsto. Time se pritisak prebacuje na poslovne banke, odnosno na građane, kroz više kamate na podignute kredite ili manji obim kreditiranja. Dakle, sve ide preko leđa građana.
Prokopijević tvrdi da je postojeći budžet čist provizorijum, te 'da se tako ne kroji ni kućni, a kamoli državni budžet'.
- Aktuelni štrajkovi vrše dodatni pritisak na budžet, a okolnost da su malinari i RTB 'Bor' dobili novac, predstavljaju otvoren poziv i drugima da traže sredstva iz budžeta.
Prokopijević uz prognoziranu inflaciju do kraja od 11 do 15 odsto i kurs dinara od oko 80 dinara za evro, u narednoj godini očekuje nastavak negativnih trendova.
- To znači privrednu stagnaciju, veću dvocifrenu inflaciju u 2005. godini i kurs od 105 do 110 dinara za evro. Dakle, zlatno doba trošenja je prošlo, a sada dolaze računi koje moramo da platimo. Katarina Preradović
