Izvor: NoviMagazin.rs, 26.Maj.2017, 18:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hronično neispavan mozak sam sebe "jede"
"Naučni dokazi sugerišu da postoji veza između hronične neispavanosti i Alchajmera, ali zasad je ne možemo pronaći. Potrebne su dalje studije da otkrijemo da li je neispavanost rizik za demenciju"
Hronična neispavanost opasna je za mozak.
Naučnik Mišel Belesi i njegov tim s Politehničkog univerziteta u Ankoni, u Italiji, pronašao je dokaze da mozak doslovce sam sebe počinje da jede kada mu uskratimo čak i samo nekoliko sati sna.
Naučnici su do >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << ovog otkrića došli proučavajući mozgove miševa od kojih su jedni normalno spavali, a drugi premalo. Ono što su otkrili bilo je da mozak miša koji se naspavao, reciklira oštećene sinapse i stvara nove membrane i proteine, piše Independent.
Kada dođe do fagocitoze (uništavanja starih stanica, u ovom slučaju sinapsi u mozgu), elementi tih stanica polako se recikliraju i stvaraju nove mebrane i proteine. "To znači da je fagocitoza u suštini dobra jer prevenira nakupljanje istrošenih sinapsi, što bi dovelo do kvara u mozgu", objašnjava Belesi.
No, mozak hronično neispavanog miša, ima drugačiju "metodu čišćenja", s mnogo opasnijim posledicama. Umesto da reciklira stare sinapse, fagocitoza ih do kraja uništava, ne ostavljajući materijal za stvaranje novih proteina i membrana. To dovodi do oštećenja u sinaptičkoj komunikaciji", objašnjava Belesi.
To znači da ako je mozak hronično neispavan, ne može na vreme zaustaviti fagocitozu pa ona do kraja uništava stanice i ne ostavlja prostora za stvaranje recikliranih, novih i zdravih stanica. Mozak u ovom slučaju sam sebe jede.
"Naučni dokazi sugerišu da postoji veza između hronične neispavanosti i Alchajmera, ali za sada je ne možemo pronaći. Potrebne su dalje studije da otkrijemo da li je neispavanost rizik za demenciju", objašnjava Belesi.
