Izvor: RTS, 17.Sep.2010, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glinka za kraj "Mokranjčevih dana"
Manifestacija "Mokranjčevi dani" privremeno završeni koncertom "Dame pevaju džez", a pravi kraj planiran je za 14. oktobar, kada će u Negotinu nastupiti slavni ruski hor "Glinka" iz Sankt Peterburga.
Koncertom "Dame pevaju džez", samo privremeno su završeni ovogodišnji 45. "Mokranjčevi dani", jer je pravi završetak planiran za 14. oktobar, kada će u Negotinu nastupiti slavni ruski hor "Glinka" iz Sankt Peterburga.
Osim što će se ovo jubilarno izdanje festivala >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pamtiti i po dva završetka, sigurno je da ova manifestacija zaslužuje poštovanje, pre svega zbog svojih programa koji se na različite načine vezuju za delo Stevana Stojanovića Mokranjca.
U Negotinu se iz godine u godinu smanjuje broj stanovnika. Kažu, nema posla, privreda ne radi i ljudi odlaze. Ali zato čarobna priroda ili živopisne Rogljevačke i Rajačke pivnice i naravno, Mokranjčevi dani tvrdoglavo opstaju i iz godine u godinu, čak i uprkos krizi, postaju sve bolji i interesantniji.
"Mokranjac je prepoznat u inostranstvu, njegove kompozicije se izvode širom Evrope, širom sveta i dobro je da upravo i takvi ansambli, koji neguju i srpsku muziku, dolaze ovde i zajedno sa svojim kolegama razmenjuju iskustva", rekao je ministar kulture u Vladi Srbije Nebojša Bradić.
Bazu Mokranjčevih dana i dalje predstavlja horska muzika i to potvrđuje činjenica da je tokom proteklih šest dana nastupilo 12 horova, među kojima se svakako ističu nastupi hora Lola, Prvog beogradskog pevačkog društva i mešovitog hora RTS. Pevalo se i malo drugačije - bilo da je reč o koncertu srpske solo pesme, mjuziklu "Kosa" ili etno-džez obradama.
Odlični koncerti, kao i prethodnih godina dopunjeni su i izložbama Vlade Veličkovića i radovima sa kolonije Vratna, naučnim predavnjima i promocijama knjiga i časopisa.
Tako je najnoviji broj časopisa "Buktinja", koji je inače posvećen Davorinu Jenku i Mokranjcu promovisan nadomak Negotina, na prostoru arheološkog lokaliteta Šarkamen, drevenom rezidencijalnom i memorijalnom rimskom kompleksu iz trećeg veka o kome se u široj javnosti malo zna.
Nekako, isto važi i za Mokranjca, o kome najviše govorimo samo u vreme Mokranjčevih dana. A i Šarkamen i Mokranjac, zaslužuju mnogo, mnogo više.
