Izvor: Blic, 28.Jun.2014, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gavrilo Princip deli sudbinu Jugoslavije
Kad bi Gavrilo Princip danas nekim slučajem vaskrsnuo na onom mestu odakle je pre 100 godina pucao na austrougarskog prestolonaslednika, teško da bi mu išta bilo jasno.
Video bi podeljen narod čije je jedinstvo želeo, sopstvenu ličnost kao predmet sporenja i jednu mrtvu državu za čije je postojanje uzeo tuđi i dao svoj život. Principov most je postao Latinska ćuprija, ulica u kojoj se dogodio atentat zove se po zelenim beretkama, muzej koji je nekad nosio njegovo ime >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sada je Muzej Sarajeva i na njegovom zidu zalepljena je već peta po redu ploča koja obaveštava turiste da je „sa ovog mjesta 28. juna 1914. Gavrilo Princip izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju”.
Dva letka u Sarajevu
Danas je istorijski događaj obeležen na nekoliko različitih mesta i sa prilično oprečnim pristupom i tumačenjima i atentata i njegovih aktera, a ključnu dilemu i konfuziju koja iz toga proizilazi najbolje ilustruju plakati koji su ovih dana lepljeni po Sarajevu. Na njima su likovi Franca Ferdinanda i Gavrila Principa - iznad prvog stoji natpis “Žrtva ili okupator”, iznad drugog “Terorista ili borac za slobodu!”
Izvađeni iz konteksta svog vremena i istorijskog trenutka sve manje su predmet ozbiljnog istoriografskog istraživanja, a sve više povod za naša lokalna razračunavanja, nova čitanja istorije i prilično revizionističke poglede na uzroke Prvog svetskog rata koji dolaze iz sveta.
Danas se u međunarodnoj politici insistira na promeni uzroka rata i oni se transponuju na mesto gde je bio povod za taj rat. Sa mesta kao što su Balhaus plac (ministarstvo spoljnih poslova Austrougarske, prim.a) i Potsdama u Berlinu, gde je tog leta odlučeno o ratu, težište se prebacuje na Balkan i Sarajevo. U tom smislu i Gavrilo Princip je danas žrtva političkih okolnosti i ratova iz devedesetih godina. Sve do tada on je bio zajednički simbol borbe za slobodu, danas se njegov čin želi predstaviti kao čista srpska stvar i to u kontekstu novog problematičnog imidža srpskog faktora - kaže istoričar Mile Bjelajac.
Jedan događaj, dve proslave
Stogodišnjica Sarajevskog atentata biće obeležena u Sarajevu i Andrićgradu u Višegradu. U glavnom gradu BiH okupiće se državnici iz regiona i zvaničnici evropskih zemalja. Između ostalih očekuje se dolazak austrijskog predsednika, ministra odbrane i načelnika Generalštaba Austrijske vojske, a prisustvo su potvrdili i predsednici Hrvatske, Crne Gore i Makedonije, dok je predsednik Srbije odbio da ide na ovaj događaj. Srbija će zajedno sa Srpskom godišnjicu atentata obeležiti u Andrićgradu u Višegradu. Juče je u novoizgrađenom gradskom parku u Istočnom Sarajevu otkriven Spomenik Gavrilu Principu, rad beogradskog vajara i profesora Zorana Kuzmanovića.
U tom smislu i njegov kolega Miloš Vojinović naglašava da je Sarajevski atentat od trenutka kad se odigrao, pa do danas uvek imao svoju “upotrebnu vrednost”.
- I kad je Nemačka bombardovala Beograd 1941. Hitler nije propustio da kaže kako je to, između ostalog, i osveta za ono što su Srbi uradili u Sarajevu juna 1914. Čak je i Ričard Holbruk u svojoj knjizi o ratu u Bosni napisao da “svaki student istorije zna da je Gavrilo Princip kriv ne samo za Prvi, već i za Drugi svetski rat, za fašizam i komunizam”. A sam Princip je ovde delio sudbinu Jugoslavije koju je želeo da stvori. Oba puta kad su rušene Jugoslavije i 1941. i 1991. godine gorela je njegova rodna kuća. Obračun sa Principom je uvek obračun sa Jugoslavijom koja ima prestonicu u Beogradu, a to je ono što je on želeo - kaže Vojinović.
Iako reditelj Emir Kusturica smatra da je Gavrilo Princip “tačka u kojoj bi mogli da se slože srpski i bošnjački narod”, čini se da oni nikad nisu bili dalji po tom pitanju. Enver Kazaz, profesor na sarajevskom Filozofskom fakultetu, mišljenja je da se oko obeležavanja Sarajevskog atentata danas zbiva istoriografski konflikt koji je ideološki uzrokovan. On je na promociji monografije “Sarajevski atentat, sto godina poslije” pisca i profesora Željka Ivankovića to ovako obrazložio:
Zamućivanje istorije
“On pokazuje vrlo jeftinu ideologizaciju istoriografije koja bi se ukratko mogla sažeti u sledećem: zadatak bošnjačkih nacionalističkih istoriografa je da preko sarajevskog atentata demonizuju Srbe, da zamute istorijski kontekst i da unutar takvog zamućivanja izjednače sarajevski atentat s današnjim pojmom terorizma. Zadatak srpskih i srbijanskih nacionalnih istoriografa je da iščupaju Gavrila Principa i ‘Mladu Bosnu‘ iz konteksta jugoslavenske ideologije i jugoslavenske ideje i da ga učine srpskim herojem, paradigmatičnim Srbinom koji je pucao dakle u simbol Zapada preko Ferdinanda.“
I što se više tumači, događaj na obali Miljacke postaje sve maglovitiji i nejasniji, njegovi junaci predmet manipulacija i kontroverzi, a prava istina sve dalja. U tom smislu tek je danas aktuelna konstatacija spisateljice Rebeke Vest koja je krajem tridesetih godina posetila Sarajevo i razmišljajući o atentatu zapisala: “Nikada neću razumeti kako je do svega došlo. Razlog nije u tome što premalo znamo, već u tome što znamo previše!”
„Mlada Bosna“
Političko-revolucionarna organizacija sa početka 20. veka koja se borila protiv okupacije i aneksije Bosne i Hercegovine od Austrougarske. Pojam „Mlada Bosna“ prvi je upotrebio Petar Kočić 1907. Osim Srba, članovi su bili i Muslimani i Hrvati. Nikad do kraja nije razjašnjena veza sa tajnom organizacijom srpskih oficira „Ujedinjenje ili smrt“, koja je navodno podržala i instruisala ove mladiće u nameri da ubiju princa Ferdinanda.
Gavrilo Princip
Najpoznatiji član “Mlade Bosne”, izvršio atentat na prestolonaslednika Ferdinanda i suprugu Sofiju. Rođen je 13. jula 1894. u Obljaju kod Bosanskog Grahova. Osuđen je na 20 godina, preminuo je 28. aprila 1918. u zatvoru u Terezinu u Češkoj.
Nedeljko Čabrinović
Rođen je 1895. u Sarajevu. Prvi bezuspešno pokušao da ubije prestolonaslednika. Bacio je bombu na Ferdinandov automobil, ali je ovaj uspeo da je odbaci. Osuđen na 20 godina, umro u zatvoru u Terezinu 1916. godine.
Trifko Grabež
Rođen na Palama 1895, a pripadnik „Mlade Bosne“ je postao još kao đak osnovne škole u Tuzli. Sa bombom i revolverom čekao kolonu sa prestolonaslednikom, ali nije uspeo da deluje. Osuđen na 20 godina zatvora. Umro u Terezinu 1916.
Vladimir Gaćinović
Ideolog „Mlade Bosne“ i član organizacije “Ujedinjenje ili smrt”. Rođen je 1890. u Kačnju kod Bileće, studirao prava u Beogradu, Beču i Lozani. Dobrovoljac u crnogorskoj vojsci u Prvom balkanskom ratu. Otrovan 1917. u Švajcarskoj.
Vasa Čubrilović
Rođen je u Gradiški 1897. Najmlađi učesnik Sarajevskog atentata, kao maloletnik osuđen je na 16 godina zatvora. Kaznu služio u Sarajevu, oslobođen krajem 1918. Postao je poznati istoričar, profesor i akademik. Umro je u Beogradu 1990.
Veljko Čubrilović
Stariji brat Vase Čubrilovića i jedan od trojice „mladobosanaca“ nad kojim je izvršena smrtna kazna. Obešen zajedno sa Danilom Ilićem i Miškom Jovanovićem 3. februara 1915. godine. Pred egzekuciju čitao Bibliju.
Danilo Ilić
Jedan od glavnih organizatora Sarajevskog atentata i najbolji prijatelj Gavrila Principa. Rođen je 1891. godine, bio je učitelj, novinar i član “Crne ruke”. Osuđen na smrt i obešen 1915. godine u kasarni u Sarajevu.
Muhamed Mehmedbašić
Jedan od muslimanskih pripadnika “Mlade Bosne”. Sa bombom u džepu čekao princa Ferdinanda, ali je nije bacio. Posle atentata pobegao u Crnu Goru, ali ubrzo je uhapšen. Preminuo je od ustaškog batinanja 1943. u Sarajevu
Najčitanije SADA:
